BatBox

Miss Kittin (Caroline Hervé) spada u grupu muzičara koji su postali popularni početkom novog milenijuma i usponom electroclasha – hibridnog žanra koji je slobodno crpeo uticaje iz synthpopa, novogtalasa i detroitskog techna, začinjenog dozom kiča i nepresušnom autoironijom.

Nije prošlo puno vremena a electroclash je već bio opanjkan, osporen i sahranjen, čemu su posebno doprineli kritičari. DJ-evi naklonjeni tom pravcu morali su iznova da dokazuju svoje kvalitete, kao da je cela muzička mašinerija odlučila da potpuno obesnaži vrednost electroclasha i sve ekstraprofitere što pre smesti na optuženičku klupu.

Među publikom se takav preokret zbio u manjoj meri. Zato je nesumnjivo da bi gospođica Hervé opstala i da 2004. nije izdala sjajni solo prvenac I Com, kojim je dokazala da je mnogo više od hladnokrvne vamp dive. Jer, ako ništa drugo, kolege bi je i dalje zvale da im gostuje na pločama.

Suvišno je dalje nagađati šta bi bilo da se Kittin tada pokazala kao nesamostalna, jer je njen drugi album BatBox još jedna potvrda suprotnog. Izdanje, navodno, crpi uticaje iz goth kulture, ali izuzmemo li buklet Roba Regera (autora Emily the Strange) i tekstualne reference, gotičar koji čuči duboko u nama se neće baš obradovati ovoj ploči.

Istina, na njoj preovlađuju mrak i tenzija, ali to nije dovoljno da bi se nešto okarakterisalo kao gothic. Nedostatak romantičarske estetike je očigledan, a gitare se više pominju u tekstovima nego što se naziru u zvuku (uz izuzetak Grace, najdosadnije pesme na albumu).

Pošto smo ovim opisom verovatno od daljeg čitanja odvratili najkonzervativniji deo gitarski orijentisane publike, možemo bezbedno reći da je reč o zaista kvalitetnom techno/electro izdanju, bez bojazni da će se to shvatiti u preuskom ili negativnom smislu. BatBox nudi skoro sat vremena burnih emotivnih putovanja i ima snažan pop potencijal, pa bi bila greška takvo svrstavanje uzeti zdravo za gotovo.

Album počinje odlično. Nakon visokoenergične Kittin is High (prvog singla sa albuma), sledi tekstualno naizgled banalna numera BatBox, ali već sledećih nekoliko prati prevelika doza stilske heterogenosti. Ovog puta neće postojati jedna iritantna pesma koja kvari celokupni užitak, već nekoliko onih koje zvuče nedovršeno, ali dovoljno zabavno da ne poremete prijatnu celinu (među kojima i pomenuta Grace).

Prava stvar ipak kreće tek od polovine albuma. Pollution Of the Mind je sjajna kombinacija cyberpunk tenzije, minimalnog aranžmana (iz koga tu i tamo isijava duh 80-ih) i ne toliko lamentirajućeg koliko rezigniranog vokala koji postavlja krilaticu postmodernog doba: “Pollution Of the Mind/Let's be deaf and blind”.

Pesme se dalje savršeno ređaju: Wash N Dry je meditativni biser i predstavlja idejnu kulminaciju ovog albuma – baš kao što je za I Com činila naslovna numera. Metalhead otpušta unutrašnje ljudske frustracije taman toliko da jezivo nagovesti svu njihovu snagu, istovremeno ih držeći na uzici.

Pred kraj, Batbox se u hitičnoj Sunset Strip pomiče ka zasićenijim aranžmanima, a zatim ide korak bliže technu sa Playmate of the Century, da bi se primirio u Mightmaker, koja prikladno zaokružuje celinu.

BatBox je album za svakoga – neki će uživati u hitovima, a mnogi će ga sa zadovoljstvom konzumirati u jednom zalogaju. On, doduše, nije istorijski značajan kao First Album (koji je Kittin potpisala s techno producentom poznatim kao The Hacker), ali je zato daleko pristupačniji široj publici. BatBox ne najavljuje još jednu muzičku revoluciju, nego nastavlja da produbljuje već prilično uobličen izraz, te uspeva da predstavi zreliji i usmereniji stil. Zato uz ovo ostvarenje ide topla preporuka, kako onima koji već znaju šta da očekuju od Miss Kittin, tako i onima koji su tek privirili u ovaj sokak savremene pop muzike.

Audio:

• Pollution Of the Mind
• Wash N Dry

Video:

• Kittin Is High (Official Video)