Gitarski duo iz Kopenhagena s prebivalištem u Njujorku na četvrtom izdanju pokušava da povrati beskompromisno drzak stav i specifičan šarm koji su ga krasili u ranoj fazi
The Raveonettes (Sharin Foo i Sune Rose Wagner) su oduvek pronalazili snažnu inspiraciju u čuvenom škotskom sastavu The Jesus and Mary Chain. Fascinacija ovim bendom se, prema suprotstavljenim tumačenjima kritičara, kretala od zanimljive intepretacije do bezdušnog plagiranja, mada bi bilo zanimljivije posmatrati kako se ispoljavala u različitim etapama njihove dosadašnje karijere.
Naime, dok im je JAMC-ov prvenac Psychocandy bio glavna smernica, The Raveonettes su uspevali da zvuče zabavno, provokativno i seksi, što je slučaj sa albumima Whip It On (2002) i, naročito, Chain Gang of Love (2003).
Međutim, čim su otišli korak dalje i pokušali da u svom ruhu rekreiraju Darklands, amerikanizovani Danci su doživeli fijasko. Nisu tu vredeli ni Mo Tucker (Velvet Underground) za bubnjevima, ni Martin Rev (Suicide) za ritam-mašinom, ni Ronnie Spector kao vokalna podrška, pa ni Phil Spector i njegov Wall of Sound, jer je Pretty in Black (2005) jednostavno bio neuspešan bezidejni eksperiment u kom je napuštanjem svih principa bend doslovno pogazio svoju zaostavštinu.
Lust Lust Lust je u tom smislu trebalo da posluži kao spuštanje lopte, povratak bučnom distorziranom zvuku i izvornom stilu komponovanja (pesme u B molu, tri akorda, ne duže od tri minuta, programiran bubanj). Oslobođeni kandži mejdžor izdavača i rešeni da album snime u maniru do-it-yourself, The Raveonettes su nagoveštavali revitalizaciju svog karakterističnog izraza.
Uvodna linčovska Aly, Walk With Me prikazuje njihovu znatno mračniju stranu, sa hip-hop ritmom i gitarskim krešendom preko kojih se stapaju prepoznatljivi hipnotišući muško-ženski glasovi, inspirisani vokalnim harmonijama Everly Brothersa.
Međutim, problem je što je ova numera, premda nespecifična za Raveonettes, bukvalno usisala ostatak repertoara, koji je u domenu očekivanog. Naredne dve pesme prate uspostavljenu atmosferu, ali su ravne i ne uspevaju da održe tenziju, da bi Dead Sound označila najavljenu regresiju u okviru koje danski filmofili deluju previše anemično i mlitavo. Vodeći singl You Want the Candy pokazuje nedostatak nadahnuća, jer je, koliko god bio udaran, samo bleda reciklaža nekog ranijeg hita. Ipak, album sadrži i zanimljive deonice, koje popravljaju opšti utisak..
LLL je poboljšanje u odnosu na Pretty in Black, no to ipak ne znači da je ploča dobra. Iako se težilo povratku na prvobitnu formu, posledice kreativnog brodoloma i dalje su osetne. The Raveonettes u ovoj mračnoj i prljavoj kolekciji mestimično pokazuju oštroumnost sa prva dva izdanja, povremeno sa dosad neviđenom dubinom, ali predvidljivost i indiferentnost materijala su, nažalost, toliko vidljivi da se kvaliteti jedva prepoznaju.
Čak ni ultrafensi pakovanje, zbog koga im je u nekim zemljama bila onemogućena ravnopravna borba na top-listama, nije dovoljna uteha za album čiji je glavni motiv, kako ističe Wagner – požuda.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
JA (gost)
| 20.02.2008. 13.48.53
Bravo! Lepo napisano, slazem se u potpunosti... Od relativno zanimljivog benda i zvuka sa pocetka karijere postali su genericni i bledi...
-
Sjajno... (gost)
| 20.02.2008. 14.28.12
...napisano!
-
Rave On! (gost)
| 20.02.2008. 15.07.14
Da, kupio sam disk, bas je "ultrafensi". Mada se meni cak i album dopada. :)
-
Anonimus (gost)
| 20.02.2008. 15.37.58
Sharin je divna!!!!
-
Remp (gost)
| 20.02.2008. 15.53.12
Meni se album dopada, svakim slusanjem sve vise, tup i prljav zvuk, karakteristicna gitara i vokal. Jedino sto mi nedostaje su brzhe numere, bar 2 u duhu Whip It On-a i album bi bio potpun.
Ipak, Pretty In Black meni ostaje njihov najbolji album. Puno raznovrsniji od Whipa, od kantri prizvuka do buke YYY, sjajno uklopljeno i bez suvisne pesme.
Favoriti sa Lusta su mi Sad Transmission, Aly i Lust. Moja ocena posle 6-7 slusanja je 6.5/10, ali ja bih Pretty In Black ocenio sa 8.5, od mene svaka preporuka.
-
Raja, Gaja i Vlaja (gost)
| 20.02.2008. 16.10.53
Hvala bogu da ovaj album negde nije prenahvaljen! Raveonettesi su postali samoparodija koja se davi u emocionalnoj transparentnosti. Cak je i njihov biker rock/chain gang/60s shik poprilicno izandjao. U svakom slucaju, slazem se u potpunosti sa recenzijom. I, jeste, Sharin izgleda bolje nego ikada.
-
buda (gost)
| 20.02.2008. 17.12.29
bilo sta sto pominje Linca se mora proveriti, pa makar bila i jedna pesma :)
-
Nikola (gost)
| 21.02.2008. 00.38.20
Mnogo slabiji album od prethodna dva. Nadam se da je to samo prolazna kriza. Sasvim korektna i realna recenzija.
-
Zeljko Sinstrel (gost)
| 23.02.2008. 20.26.28
Odlican album, ali odlicna i recenzija! :}
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.