Nihil est in intelectum...

Naslov originala: Gradiva (Ces't Gradiva qui vous appelle)
Scenario: Alain Robbe-Grillet po romanu Wilhelma Jensena
Uloge: James Wilby, Arille Dombasle, Dany Verissimo, Farid Chopel
Žanr: drama
Trajanje: 110 min.
Proizvodnja: Francuska/Belgija, 2006.
Web: www.zootropefilms.fr/gradiva

Ocena „pet“ koju sam dala Gradivi nije realna nego matematičko-statistička: sabrala sam dve ocene koje bih filmu dala (visoku iz Robbe-Grilletovog sistema vrednosti, i nisku iz mog) pa sam rezultat podelila sa dva. Mislila sam da je tako fer i pre nego što je do nas stigla vest o Robbe-Grilletovoj smrti 18. februara.

Alain Robbe-Grillet (1922) je bio jedan od vodećih francuskih levo orijentisanih intelektualaca 20. veka. Studirao je matematiku i biologiju, diplomirao iz agronomije, a zatim se okrenuo pisanju (kao i neki naši slavni pisci, koji, doduše, u poljoprivrednom obrazovanju nisu dogurali tako visoko). Jedan je od osnivača Le nouveau roman, poslednjeg književnog pokreta u Francuskoj. Drugovao je sa Samuelom Beckettom, Claudeom Simoneom, Marguerite Duras...

Reditelj je mnogih filmova koji ne haju za običnu publiku i obraćaju se samo uzvišenim intelektualnim bićima, no uprkos tome (a svako „uprkos“ može se zameniti sa „baš zato što“) bivaju nagrađivani, još od 1961, kad je kao scenarista za Prošle godine u Marijenbadu Alaina Renaisa dobio venecijanskog Zlatnog lava.

Gradiva je film u kojem autor polemiše sa stavovima empiriste Lockea (iz podnaslova) a čije ime, da ne bude zabune, nosi i glavni junak filma koji se dešava u kakvoj-takvoj sadašnjosti. Stav od koga se polazi ima veze s postmodernističkim i postkolonijalističkim tumačenjima zapadnjačkih gadarija i gluparija glede „drugosti“ Orijenta.

Dakle, prema promišljanjima Orijenta teoretičara Edwarda Saida ili ne, ali svakako prema Robbe-Grilletu, savremeni zapadnjački intelektualac i dalje projektuje u Orijent svoje sopstvene senzualne, sadomazohističke i ine maštarije pune predrasuda. Nema u stvarnosti mnogo toga što prethodno nije prošlo kroz intelekt elite!

Taj je intelektualac isprva prepun radoznalosti za prethodnike (glavni junak se interesuje za slikara De la Croixa i njegovu tzv. marokansku fazu, za vreme koje je slikar navodno bio umešan u ubistvo ljubavnice Gradive); no, polako, on otkriva da je ljubomoran na prethodnike do te mere da je spreman da ih ubije.

Glavnom junaku filma mešaju se prošlost i sadašnjost, te ubijajući u filmu postojećeg slikara iz prošlosti (obojicu glumi isti glumac), on zapravo postupa kao što priliči savremenom levo orijentisanom intelektualcu koji se protivi fašistoidnosti zapadnog društva. No, ono što taj i takav junak ne ubija nego opsednuto obožava (!) jeste ideja Orijentom ugrožene Evrope, oličene u utvari lelujave bele S/M-robinje Gradive. U uslovno realnoj sadašnjosti ta je robinja barbikasta profesionalna porno glumica u oniričkim predstavama zapadnjačkog uma, tj. u snovima.

E, tu se Robbe-Grillet dohvatio Lockeove političke filozofije, u kojoj se jednakost i prirodna prava ističu u prvi plan, a državi se sugeriše da bude što manje restriktivna i da ta prava zakonom podrži. Ako to ne učini, građani imaju pravo da se pobune protiv vlasti, mislio je Locke i time postao preteča liberalizma.

Kod Robbe-Grilleta liberalizam se ogleda u pravu na svekoliko maštanje, na snove ili filmove, njemu nije bitno. Dakako, producentima je bitno – Gradiva Lockeu tračari producenta snova: neverovatno, ali nije dozvolio pedofiliju, iako su se svi drugi akteri, uključujući roditelje deteta, složili! Kapital (ili njegova ideja) poslednji su oslonac zapadnjačkog morala, c, c, c.

Najzad, dok glavni junak jurca za Gradivom (fantazijom ugrožene Evrope), njegova realna i zaljubljena sluškinja (metafora podatne Azije) izvršava samoubistvo zbog osećanja izneverenosti! S tim u vezi posebno je zanimljivo i to što Aziju glumi prelepa i prezgodna Dany Verissimo, a ideju Evrope dobrodržeća, ali svakako pedesettrogodišnja Arille Dombasle (dok skakuće u velovima više asocira na Šta se desilo s Bebi Džejn, Roberta Aldricha nego na ugroženu nevinost!).

Pored svega ostalog, može čovek da razmišlja i o biografskom backgroundu ovakvog glumačkog izbora: Dombasleova je udata za Bernard-Henrija Levyja! Onog isto Levyja koji je izvršni producent Markovićevog filma Srbija godine nulte, scenarista dokumentarca Bosna! Alaina Ferrarija i podržao je Segolene Royal na poslednjim izborima u Francuskoj.

A može da razmišlja i o kiču kojeg je film pun na svim nivoima; o onom istom kiču koji se, starenjem vlasnika, gotovo uvek pojavljuje u stanovima i kućama čak i onih ljudi koji su kao mladi imali pristojan ukus.