Lude, proroci, jeretici

Originalni naziv: Ostrov
Scenario: Dmitri Sobolev
Uloge: Pyotr Mamonov, Viktor Sukhorukov, Dmitry Dyuzhev, Yuriy Kuznetsov, Viktoriya Isakova, Nina Usatova, Jana Esipovich, Olga Demidova, Timofei Tribuntzev, Aleksei Zelensky, Grisha Stepunov, Sergei Burunov
Žanr: drama
Trajanje: 112 min
Proizvodnja: Rusija, 2006.
Web: http://www.ostrov-film.ru

U kratkom prologu, tokom Drugog svetskog rata Nemci napadaju ruski teretni brod i stavljaju Anatolija pred izbor: ubiti kapetana broda ili primiti metak. U crno-belim kadrovima u kojima se crveni samo nacistička zastava, okolnosti su maksimalno svedene. O Anatoliju ne znamo ništa sve dok ne donese odluku koja ga određuje kao ubicu. Prolog definiše junaka, kako pred gledaocem tako i pred samim sobom. Za ostatak filmskog vremena.

Nakon što Nemci dignu brod u vazduh, kao pozorišnu scenu na kojoj je odigrana uzvišena predstava, talasi zahvataju poluživog junaka izbacujući ga na pustu obalu. Crno-bele kadrove moralitetske pozornice smeniće monohromna slika koja Anatolija kleše i vaja u vodi, kamenu i uglju, kao telesni otpadak koji teži da se vrati u prostor istorijskog, dramskog i metafizičkog smisla koji je imao napeti prolog.

Iako Anatolija, tri i po decenije kasnije, zatičemo kao ostarelog čudaka koji živi u kotlarnici manastira smeštenog bogu iza nogu, glavna dramska linija na kojoj Lungin gradi svoj film je proticanje vremena lišenog dramske tenzije prologa, i upinjanje junaka da se, iz pukog trajanja, vrati u prostor dramskog smisla.

Repetitivni kadrovi u kojima Anatolij gura kolica s ugljem, čamcem odlazi na obližnje ostrvo i ponavlja molitvu za oprost greha plove oko dramskih vinjeta u kojima Anatolij igra sveca i proroka pred monasima i hodočasnicima koji u manastir dolaze po pomoć, verujući da starac ima isceliteljske i proročke moći. Linija u kojoj Anatolij neprestano ponavlja svoje obraćanje bogu obilazi ove dramske opiljke, kao voda ostrva, pokušavajući iznova da stvori dramsku celinu unutar koje bi se stvorio smisao.

U pitanju je ostrvska dramaturgija koja omogućava da se tema filma doživljava, a ne prepričava. Glavna linija radnje – Anatolijeva borba s krivicom i potraga za duševnim mirom – religiju uzima samo kao okvir, ali je u osnovi prikazana krajnje profanim sagledavanjem Anatolija kao jednakog s ostatkom materijalnog sveta, kako se junak i oseća.

Repetitivne scene Anatolijevog jednoličnog kretanja dovedene su u istu ravan s vizuelnim refrenima kretanja talasa, truljenja drveta, okretanja točkova. Ova linija isprekidana je mini parabolama, kao ostrvima, koje podsećaju na priče o svecima i njihovim kontaktima sa „običnim svetom“, s poukama na kraju. Ove epizode ostrvski su rasute unutar glavne linije Anatolijeve potrage koja ih zapljuskuje, ne uspevajući s njima da se spoji.

Jer, te su scene, baš kao i parabole, skečevi s poukom u kojima Anatolij ne nalazi mir, već samo simulaciju one prve crno-bele granične situacije u kojoj se definisao kao neko ko drugome oduzima život. Otuda on ne može biti svetac niti prorok, i ove uloge neprestano minira taman kada se manastirski starešina nameri da ga sledi prema spasenju.

Lepota Ostrva je u tome što, uprkos meditativnom ritmu i učinku, ne odbija da komunicira s gledaocem. Manastirski život je sagledan profanim pogledom, sa smislom za humor, kako u situacijama u izdvojenoj i samim tim specifičnoj zajednici, tako u životnosti likova monaha. Manastirski starešina Filaret i mladi monah Jov oprezni su u tretmanu Anatolija, za kojeg nisu sigurni je li svetac ili običan ludak koji bi im mogao nauditi. Filaretova rastrzanost između želje da sledi Anatolija u asketskom životu i nevoljnosti u odricanju materijalne udobnosti na koju je navikao na momente je komična, ali i kritička spram licemerja i raskola između crkve i vere.

Anatolijev lik dat je kroz spoj lucidnosti i budalastosti, religioznosti i jeretizma, i najbolje je oslikan u sceni u kojoj starčić sedi na vrhu zvonika i udara u zvono pevajući svoju pesmu, u slavu narušavanja ceremonije i konvencije, a propoved slobodi i radosti.

Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol 
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker