Pećinski mit skejtparka

Originalni naslov: Paranoid Park
Scenarista: Gus Van Sant (po romanu Blakea Nelsona)
Uloge: Gabe Nevins, Daniel Liu, Taylor Momsen, Jake Miller
Žanr: drama
Trajanje: 90 min.
Proizvodnja: Francuska/SAD, 2008.

Vrli novi film Gusa Van Santa (Dragstor Cowboy, Elephant, Last days) potvrđuje ovog reditelja kao uzvišenog umetnika današnjeg filma. Reditelj koji se dokazao kao alternativac, kao oskarovac i kao festivalac rasterećeno sebi krči put velikog autora, presedajući iz slave u slavu svakim novim kadrom. Ovaj film, koji crpi stilske uticaje iz kombinacije Roberta Bressona i Ernesta Hemingwaya, verovatno predstavlja Van Santov dosadašnji stvaralački vrh.

Film Paranoid park je antipod filmova Larryja Klarka (Kids, Ken Park, Wassabi rockers) po načinu na koji ovi filmovi tretiraju kult američke savremene adolescencije. Za razliku od antiutopijskog Klarka, Van Sant ovaploćuje korene same utopije pozivajući se na njen biblijski ideal i tezu da je ona u Americi ostvarena.

Savršenstvo američkog uređenja, emancipacija američke porodice i visoka etičnost američkog društva osobine su koje se tiču vrednosti samog filma, ukrštene s vrednostima koje uočavamo u samoj radnji. Mogućnost da se ova priča tretira kao globalna metafora o američkoj griži savesti prema sopstvenim zločinima samo je jedna strana ove skulpture. Druga strana govori da je griža savesti normalna posledica savršenosti. Za Van Santa američki greh je svedočanstvo o veličini, a ne dokaz o poremećaju.

U priči o srednjoškolcu, njegovom zločinu iz nehata i osećanju krivice vidimo celo društvo angažovano prema pojedincu. Elementi kriminalnog zapleta, koji zbunjujuće deluju kao suspens, zapravo su trenuci u kojima se društvo povinuje svojim građanima, a svi zajedno se opet povinuju omladini. Ono što nama deluje kao zaplet zapravo je razrešenje, ono što deluje kao konflikt zapravo je harmonija.

Slikajući skejtpark kao reminiscenciju istočnjačkog, pećinskog mita, Van Sant nam predočava celu arabljansku istoriju naše civilizacije, ovaj put vaspostavljenu u kupolastom hramu veštine letenja putem daske. Ova ranohrišćanska asocijacija, koja govori o implozivnoj zajednici, zajednici okrenutoj samoj sebi odnosno refleksiji pozlaćene freske (O. Špengler), slika ljude koji lebde, ni na zemlji ni na nebu, okrenuti ka izvoru svoje mitološke tajne. Samo izvorište zapadnog mita nalazi se na prelaznoj granici između antičkog dramskog rituala i bliskoistočne mistike.

Upravo zato je Van Santov angažman prepoznatljiv kao slika one stvarnosti koja bi trebalo da bude mit upravo onih koje Amerika bombarduje. S jedne strane kupole vidimo kako Amerika krade mitove od drugih, a s druge kako se sam mit kreće od jednih do drugih, lebdeći do Amerike.

Samo osećanje krivice, njena pojava i nestanak, ovde predstavlja predukus granice sa drugom kulturom, osećanje prelaznog perioda, koje i biološki predstavlja samu prirodu adolescencije. Jer krivica (zapadna) je ta koja je ovde skrivena i mistifikovana; ona ovde inverzno predstavlja novo vreme i novu misteriju, kao što je za zapadnjake kolonijalne epohe misteriju predstavljao nedokučivi Orijent.

Ovde vidimo Ameriku, ostvarenu u (ne)dokučivoj praharmoniji, kojoj nadolazeća plima zapadnog morala stiže iz udaljenih hormona, najavljujući svoj misteriozni voz putem dimnih signala nove (pod)svesti.

Kao što govori o Americi kao zemlji koja zapravo prepoznaje sebe kroz druge, Van Sant govori da će ostatak sveta morati da prepozna sebe kroz Ameriku. Tada će sve zaostale zemlje proći svoju adolescenciju, tada američka politika neće više imati zapadni argument, tada će morati da odgovori na svoja mitska obećanja data svetskoj pećini. Tada će Zapad postati Istok, a Istok Zapad, gde su oba i bili na početku utopije.

Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker
SENKE – Milčo Mančevski