Nekoliko dana nakon prve velike dubstep žurke u Srbiji, pred vama je kratak vodič kroz predele novog žanra plesne muzike: od Kingstona do Krojdona, od Herbiea Hancocka do Skreama, sve što treba da znate... ako vas zanima
Da li zbog vlažne klime ili zato što ih niko ne razume ni kada normalno govore sopstvenim jezikom, Britanci nikada nisu razvili zaista snažnu hip hop scenu, čak ni u poređenju sa drugim evropskim zemljama poput Nemačke ili Francuske. Umesto toga, tone jeftinog hardvera u rukama hiljada producenata-iz-spavaćih-soba i solipsistički mentalitet nacije proizveli su elektronsku muziku koja je čak i imenom sugerisala uradi-sam pristup i svojevrsnu izolovanost kao osnov proizvodnje umetnosti.
House je obeležio kraj 80-ih, a ekstazi 90-e godine. Rave se razvio u globalnu supkulturu, a muzika se raspršila na desetine podžanrova, migrirajući istovremeno ka ulici i klubu, ka prodavcima droge i gangsterima, ka koledžu i belim indie klincima, ka drogerašima i uspešnim mladim poslovnim ljudima.
Uspon trip hopa tokom decenije, njegovo prisustvo u manistream medijima i novac koji se bacao unaokolo nije ni najmanje usporio podzemne mutacije britanske elektronske muzike. Jungle je porodio drum ‘n’ bass, koji je opet mutirao u 'ardkore, yardcore, intelligent, drill ‘n’ bass i desetine drugih podvrsta, premošćujući provalije između muzičkih teoretičara i uličnih grubijana.
Pred kraj decenije, kada je ostatak sveta postajao svestan da postoji muzički žanr čije ime je „bubanj i bas“, kreativna energija ostrvskih muzičara već je bila usmerena ka novim mutacijama. Dok su vedete drum ‘n’ bass scene konačno okretale malo ozbiljniji novac didžejišući američkoj publici, na Ostrvu su se pravili garage i 2-step.
Izlomljeni ritmovi nasleđeni od junglea, mutirani kroz drum ‘n’ bass i potpuno izvitopereni u 2-step garage muzici početkom 21. veka počeli su da, gotovo sami od sebe, oblikuju nove muzičke žanrove. Grime je bio prvi pravac koji se probio iz spavaćih soba, klubova i piratskih radio-stanica na naslovne strane muzičkih magazina. Možda podsvesno frustrirana što nikada nije imala hip hop scenu kojom bi konkurisala sopstvenim kolonijama, Britanija je prigrlila muziku izraslu na ulicama istočnog Londona, njene saplićuće robotske ritmove i besne, crne emsijeve.
ROĐENJE - Magazin "XLR8R", 2002.
Istovremeno, na B stranama garage singlova i EP-jeva pojavljivali su se produženi, instrumentalni miksevi naslovnih kompozicija čija je redukcija forme pesme na goli skelet i opsesija masivnim zvukom basa sugerisala novu suštinu. Mračne, teške, prevashodno instrumentalne kompozicije su se gomilale, sve dok ih nije bilo dovoljno da svest o novom žanru izraste u londonskom podzemlju. Južni London, razuđen i izolovan u odnosu na gušće naseljeni i „urbaniji“ istok, govorio je jezikom izolacije, introvertnosti, i za razliku od ekspresivnog grimea, oslanjao se pre svega na praznine da svoju poruku prenese.
Dubstep je izraz koji je prvi put javno upotrebljen na naslovnoj strani magazina XLR8R 2002. godine, spajajući u sebi opsednutost pokretom dobijenu u nasleđe od garagea i 2-stepa, ali i opsednutost prostorom, prazninom, basom i jekom, nasleđenu od digitalne, ali i originalne jamajčanske dub muzike. Veze junglea s Jamajkom uvek su bile više nego jasne, a ni eksplozija popularnosti dancehall muzike u Britaniji tokom poslednje decenije sigurno nije odmogla.
Naravno, svaki žanr plesne elektronske muzike danas se obično može redukovati na elemente nasleđene od Jamesa Browna, Herbiea Hancocka, Kraftwerka, Georgea Clintona, Kinga Tubbyja i Leeja Perryja. Dodajte mrvu-dve disco muzike, i moći ćete da blefirate u svakoj situaciji.
Preciznije definisanje korena dubstepa na sebe su već uzeli sami učesnici scene koja je možda najsamosvesnija od svih britanskih muzičkih scena nastalih u poslednjih 20 godina. Otud je i kompilacijski album The Roots of Dubstep (Tempa, 2006) odlična polazna tačka za slušaoca zainteresovanog za istoriju.
THE ROOTS OF DUBSTEP - Za propuštene časove
U dubstepu se mogu pronaći naglašeni uticaji garage i drum ‘n’ bass podžanrova, ali i nakloni evropskoj elektronskoj muzici 70-ih godina, sirovost ranog evropskog techno zvuka, ali i aluzije na nemački minimalni techno. Dub, sa svojim pažljivim istraživanjem zvuka u prostoru i „prostora pre i posle zvuka“, esencijalni je element dubstepa, bar koliko i karakteristični halfstep ritmovi i teški basovi.
Producenti i DJ-evi kao što su bili Horsepower Productions, El-B i Hatcha izvršili su presudan uticaj po pitanju inficiranja garage publike novim mutiranim virusom na prelazu iz milenijuma u milenijum.
Dubstep je i dalje, fizički gledano, lokalni fenomen. Centar aktivnosti je u južnom Londonu, preciznije u Krojdonu, odakle dolazi najveći deo poznatih autora. No, kao nijedan drugi žanr pre njega, pored mreže piratskih radio-stanica, klubova i poštanske službe, dubstep danas na raspolaganju ima i globalnu internet infrastrukturu, koja je učinila da se ovaj zvuk planetom proširi mnogo brže nego što je to bio slučaj s prethodnicima.
Londonski didžejevi još štampaju acetatne dubplateove novih pesama za svoje nastupe u klubovima, ali istovremeno dubstep večeri, hranjene svežim empetrojkama što se praćakaju kroz Kaoss Padove srpskih, ukrajinskih ili grčkih didžejeva, znače da je ovo muzika koja ne pripada samo Londonu ili samo Britaniji.
KROJDON: Od naroda poteklo
Pored londonskih producenata i didžejeva, dubstep već ima prominentna imena i u Irskoj (Boxcutter), Finskoj (Tes La Rock) i Americi (Joe Nice, Juju, Matty G), a ugledni britanski magazin The Wire, kao i američka web-publikacija Pitchfork Media učinili su mnogo na popularizaciji žanra, predstavljajući ga publici koja u normalnim okolnostima za njega ne bi saznala još nekoliko godina.
Kada je dubstep postao svestan svog značaja i kada je dobio ime zahvaljujući Ammunition Promotions, počeo je da kreira identitet i kroz fizičke manifestacije. Ammunition Promotions su u ono vreme koordinisali rad kluba FWD>>, čiji je program u velikoj meri bio posvećen prikazivanju novih trendova u garage muzici.
U prvo vreme dubstep je bio poznat i kao „FWD>> zvuk“. Klub je u međuvremenu iz Sohoa prešao u istočni London, ali je njegova saradnja s piratskim radijom Rinse FM značila i da je dubstep producent Kode9, vlasnik etikete Hyperdub, u presudnim trenucima imao uticajnu emisiju kojom je dubstep promovisan ljudima koji ne idu u klubove.
Prodavnica ploča u Krojdonu Big Apple Records (odnedavno The Mixing Records), u prvo vreme orijentisana na sve vrste garagea, postala je jedna od žižnih tačaka dubstep scene, ne samo zbog referentne selekcije naslova i kasnijeg izdavačkog podvižništva, već i zbog toga što su u njoj radila neka od važnih imena scene, kao što su Hatcha ili Skream.
Duo Digital Mystikz je 2003. godine započeo i svoje DMZ veče u Brikstonu, londonskoj Meki reggae i dub muzike. Isprva održavan samo jednom u dva meseca, ovaj klupski program je mnogo doprineo popularizaciji dubstepa, i u međuvremenu je premeštan u sve veće prostore da omogući ulazak u klub sve većem broju zainteresovanih.
Britanski nacionalni radio BBC 1 od januara 2006. godine ima posebnu emisiju koju vodi DJ Mary Anne Hobbs, sugestivno nazvanu Dubstep Warz. Hobbsova je bila i koordinator dubstep programa na Sonar festivalu 2007. godine, čime je ovaj žanr i oficijelno prepoznala referentna institucija svetske elektronske muzike.
Na internetu, najvažnije mesto za informacije, filozofiju ili samo razgovor o dubstepu svakako je dubstepforum.com, osnovan krajem 2005. godine, nakon raspada foruma dubplate.net., još jednog projekta Ammunition Promotionsa.
BBC: DJ Mary Anne Hobbs
Dubstepforum je uredna i dobro organizovana zajednica koja, u trenutku dok ovo kucam, ima 15.535 registrovanih članova.
Najveća zvezda dubstepa svakako je Burial, anonimni producent sa dva albuma iza sebe i ogromnim mainsream potencijalom. Ako ikada vidimo visokobudžetni dubstep spot na satelitskoj televiziji, skoro je sigurno da će to biti za neku od njegovih pesama. Njegova kombinacija slomljenih ritmova, toplog basa i emotivnih vokalnih semplova obezbedila mu je kod šarolike populacije kritičara nekoliko titula albuma godine za obe ploče koje je napravio.
Skream, alias Oliver „Ollie“ Jones, jedan je od najomiljenijih producenata među kolegama, čudo od deteta koje je imalo nekoliko stotina gotovih pesama na svom hard disku još pre nego što je doraslo da ide u klubove. Njegov zvuk evoluirao je od mračnog i opresivnog prema veselijem, oplemenjenim reggaeom, i natrag do poigravanja tamom. Objavljuje za etiketu Tempa.
Kode9 je cenjeni producent, didžej, vlasnik etikete Hyperdub (za koju objavljuje Burial) i radio-voditelj koji je mnogo učinio za promociju zvuka, ali i filozofije dubstepa.
ANONIMNI BURIAL: Možda prvi na MTV-ju
Benga je Skreamov prijatelj iz detinjstva i jedan od najcenjenijih dubstep producenata, zahvaljujući kombinovanju karakterističnog južnolondonskog zvuka sa istočnolondonskim grime stilom, ali i elementima jazza i techna u novije vreme. Objavljuje za etiketu Tempa.
Appleblim (Laurie Osborne) i (Sam) Shackleton su vlasnici etikete Skull Disco i „krivi su“ za unošenje elemenata tzv. etničke (afričke i bliskoistočne) muzike u dubstep, kao i za u poslednje vreme sve naglašenije ukrštanje s minimalnim techno zvukom.
Digital Mystikz su producenti po imenima Coki i Mala koji, osim što prave muziku, i dalje organizuju DMZ večeri i vode etiketu DMZ.
Vex'd je duo koji objavljuje za etiketu Planet Mu Mikea Paradinasa, i čiji je mračni i agresivni zvuk nešto najteže dosad napravljeno u dubstepu.
Boxcutter je još jedan autor na Planet Mu i jedan od ranih primera kombinacije tradicionalnog dubstep zvuka sa eksperimentalnijom elektronikom.
Halfstep: Dubstep ritmovi se mogu donekle shvatiti kao redukcija drum ‘n’ bass i garage formule. Ljubitelji dubstepa pričaju o tome kako se na ovu muziku igra „između bitova“, a slušanje dubstep kompozicija pokazuje da su ritmovi u njima često dvostruko sporiji od glavnog tempa pesme, koga drži bas linija. Efekat na plesača ume da bude dezorijentišući, ali i hipnotički, pokrećući različite delove tela na različit način.
Subbas: Ovo je termin koji se koristi da opiše zvuk čija je frekvencija niža od 90 Hz, a viša od granice infrazvuka (16 Hz). Korišćenje ovako niskih tonova bila je odlika drum ‘n’ bass producenata koji su koristili pogodnosti dobrih klupskih ozvučenja da nateraju slušaoce i plesače da njihove bas linije više osete celim telom nego što mogu da ih registruju sluhom.
SKREAM: Čudo od deteta
Dubstep je ovu fascinaciju taktilnim svojstvima muzike preuzeo i još više naglasio.
Bass drop: Neki ga doživljavaju kao trik, neki kao samu suštinu dubstep kompozicija, a neki samo kao legitimnu kompozitorsku strategiju. Bass drop je onaj trenutak u kompoziciji kada se, nakon što su se osnovna fraza/ritam izvrteli dovoljno puta, napravi napeta pauza, a zatim se fraza i ritam vraćaju uz dodatni element u vidu masivne subbas linije.
Bass drop je katarzični, često destruktivno snažni momenat u kome sugestija nasilja koju dubstep uvek provlači na trenutak prelazi u realnost.
Wobble: Od kada su elektronsku plesnu muziku u svojim sobama počeli da prave tinejdž geekovi koji su češće u rukama držali džojstik nego muzičke instrumente, u njoj je postojala i opsesija ekscentričnim elementima zvuka. Mit o takozvanoj „smeđoj noti“ (infrazvučnoj frekvenciji koja, uz dovoljnu jačinu zvuka, tera ljudsko telo da refleksno otpušta sfinktere i time proizvodi uneređenje donjeg veša) u dubstepu je unapređen u wobble, svojevrsno brzo pulsiranje bas linija.
Najkarakterističnije u Skreamovim kompozicijama, ovo pulsiranje je s jedne strane glavna melodijska linija pesme, dok s druge predstavlja vrlo opipljiv fizički atak na organizam plesača u klubu. Skream je jednu pesmu na svom aktuelnom EP-ju Skreamizm vol. 4 nazvao Wobble That Gut, pokazujući da je savršeno svestan šta njegove bas linije rade utrobama slušalaca.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 19.03.2008. 02.30.13
Izuzetno poučan tekst. Jedino što bih ja dodao, ali to čisto radi jasnijih veza između žanrova za ljude koji još uvek ne znaju to a ima ih mnogo nažalost, su funk breakbeatovi u jungleu na kojima je nastao i rap (samo što su u jungleu na mnogo većoj brzini). I. što se tiče razvoja britanskih plesnih muzika - hardcore techno - koji je poslednja sveevropska plesna muzika jer su i engleska i nemačka scena (+ belgijska, holandska...) kao najveće scene plesne muzike u Evropi imale tu muziku u jednom periodu kao mainstream underground plesne scene. Mir napolju.
-
sta reci, (gost)
| 19.03.2008. 09.25.40
odlican clanak, jedino mislim da je u segmentu "najvaznija imena" morao biti spomenut i milanese
-
buda (gost)
| 19.03.2008. 10.28.11
meho, ti si lud.
odlican tekst.
-
Meho Krljic (gost)
| 19.03.2008. 11.30.12
Ludost, ludost. Ali i hrabrost!!!
Da, mogao je biti spomenut i Milanese. Tu sekciju sa imenima sam uglavnom napisao po sopstvenim preferencama, pošto je još uvek rano da se sastavlja neka enciklopedijska lista a likovi kao što je Hatcha ili ekipa iz Ammunition Promotions, ili gorepomenuta MA Hobbs, pa onda momci kao što je Dubway učinili su za fenomen dubstepa i njegovu prepoznatjivost možda i više nego sami muzičari. Tako da sam tu sekciju napisao uglavnom tako da olakšam eventualno zainteresovanima potragu za pločama navedenih. Milanese je ionako negde na razmeđi grajma i dabstepa, nije, da kažem 'core' producent. A kad već pominjemo Birmingem (odakle je on), možda sam mogao da pomenem i Micka Harrisa koji je sa svojim solo autputom kao Scorn (ili The Weakener) u određenoj meri udario temelje jednom delu dabstep zvuka. Mislim, ja Mika Harisa volim (ipak je on jedan od najvažnijih bubnjara u mom životu) i bez obzira što smatram da nikada nije dostigao u svojoj solo karijeri vrhunce iz vremena saradnje sa Nikom Bullenom, mislim da je dobro što ga dosta dubstep DJ-eva i ljubitelja prepoznaje kao uticajnog. Još kad bi on malo poradio na kompozicijama, umesto samo na zvuku - gde bi mu bio kraj...
Funk breakbeatovi su zanimljiva stvar jer su tokom razvoja drum 'n' bassa i njegovog 'zaravnjenja' prema two-step lupovima i nekoj vrsti reverzije prema technou, ono skoro sasvim nestali iz ove muzike. Garage i dubstep praktično ne koriste breakbeatove sem u izuzetnim slučajevima, iako se njihovo nasleđe u organizaciji bitova naravno čuje. Ali, dok novi jungle još uvek verno koristi svoje Amene i Thinkove, 2-step i dubstep su gotovo sasvim lišeni ove, er, 'ljudske' komponente, u korist 'čisto' robotskih ritmova.
Da, hardcore/ gabba techno su bili šokantno popularni u Holandiji i Nemačkoj i još uvek se dobro drže. Kažem šokantno, s obzirom na to koliko je ova muzika u jednom momentu zvučala kao samo adolescentska terapija... No, u samom zvuku dubstepa mnogo se naglašenije čuje berlinski chain reaction/ basic channel nego berlinski gabba... Bar za moje uši...
-
djape (gost)
| 19.03.2008. 12.11.46
Ma definitivno nema hardcore techno tripa u dubstepu ali sam to pomenuo samo zbog povezivanja žanrova - zbog onoga što si pisao u prvom, drugom pasusu. Inače sve je ok - to bi bio samo neki bonus zarad zaokružene slike razvoja tih ostrvskih žanrova. :)
E da - i broken beat bi mogao biti pomenut kao još jedan ćorsokak (?) britanske imaginacije u plesnoj muzici koji (je) koristi(o) žive breakove. :)
-
joj... (gost)
| 19.03.2008. 13.34.28
...bejzik chenl, vajr... ljudi spustite se malo na zemlju.
-
Meho Krljic (gost)
| 19.03.2008. 14.27.45
Heh... Nisu me obavestili da je Basic Channel ezoterija koju je nepristojno pominjati u ovakvim pričama. The Wire je, naravno bio prvi ne-specijalizovani medij koji je objavio detaljne, informativne i promišljene tekstove o dubstepu, intervjuisao neke od bitnijih likova i dao Burialovom prvom albumu titulu ploče godine, defintivno vršeći presudan uticaj na vrlo šaroliku čitalačku publiku koja uglavnom ne ide po londonskim klubovima. Šta je čudno u pominjanju toga?
-
Profa (gost)
| 19.03.2008. 15.26.22
Pa jeste Basic Channel, ne znam sta tu nije jasno. Mada.......Onaj deo o engleskoj hip-hop sceni mozda moze da se dovede u sumnju....... Vec 10-ak, a mozda i vise godina inspirativnija i stilsko-idejna resenja, po pravilu naidju iz GB. Konzistentnost i trajanje (popularnost) je vec druga prica. Zbog toga i imate otprilike svake 2-3 godine, neki novi muzicki izdanak. Englezi se ne zadovaljavaju vrtenjem u krug (do iznemoglosti silovanjem jedne ideje). Dosta su otvoreniji. Sto bi ekonomisti rekli, fluktacija je velika.....
-
djape (gost)
| 19.03.2008. 16.32.33
Moje poimanje britanskog stvaralaštva u plesnoj muzici je vođeno stavom da izuzetno mali procenat Britanaca uspeva da ostvari i očuva groove na koji se lože slušajući američke stvaraoce i da su frustrirani zbog toga. Ovo se odnosi na veliku većinu plesnih žanrova koji su proistekli iz VBritanije ili su tamo razvijani. Oko ovoga se naravno možemo sporiti ali ćemo završiti ipak na tome da vuku duboke komplekse iz head-to-head poređenja sa Amerikancima. >:D
Naravno, i pored toga što u svakom plesnom žanru postoji određeni broj stvaralaca iz Britanije koji imaju taj mesnati groove, išao bih čak toliko daleko da tvrdim da su najautentičniji oni koji potpuno odustaju od američke funk tradicije ili nastupaju sa neke potpuno samokritične pozicije, sa koje se odnose prema samima sebi sa podsmehom znajući da ne mogu da stvore nešto kao što je to što slušaju celog života. (američka plesna muzika - prim. aut.:)
Takvi bi recimo bili Basement Jaxx, The Streets i t.d. Sa druge strane imamo one koji su u okviru drugih žanrova uspeli da se nametnu na "američki" način - etiketa Soma u techno i hard house vodama; Paper etiketa ranim izdanjima u house muzici; Reinforced, V, Good Looking u početku, pomalo i Metalheadz i 31 rec. i Shy FX kao pojedinac svojim jungle zvukom i t.d.
Zanima me šta će biti sa dubstepom mada ne verujem da će postići proboj u Americi koji je jungle postigao.
-
djape (gost)
| 19.03.2008. 17.03.33
http://www.skc.org.yu/radio.php?lang=1
Dubstep na SKC radiju na Internetu - svake srede od 18.00-21.00h. Izbor pravi Phase_. (član dnb ekipe Codex)
-
djape (gost)
| 19.03.2008. 17.46.57
Znam da sam već dovoljno smorio i opteretio komentarima ovaj tekst ali samo još jedna bitna stvar...
Strašno me smara potenciranje Buriala u celoj ovoj dubstep priči. Ako neki novinar želi "dobro" nekom muzičkom pravcu koji se razvija mislim da bi trebalo da prvenstveno insistira na pokušajima recepcije "mainstreama" u okviru scene tog žanra. Shvatam da je Uroš hteo u ovom tekstu da ukaže na različitost izraza u okviru žanra i zbog toga mu svaka čast.
Što se tiče samog Buriala i njegove opšte strategije u stvaranju "zvučnih pejzaža" kao i, konkretnije, njegovog korišćenja nejasnih vokala u pozadini - to nije ništa neviđeno u savremenoj plesnoj muzici. Naime, njegova rešenja često suviše podsećaju na nešto što su na etiketama Certificate 18, Subtitles i sl. između 1998. i npr. 2002. radili Norvežani Teebee i Polar u okviru dnb obrasca. (naravno i Photek i Digital možda čak i pre njih u nekim radovima na istom tom Cert. 18 i drugim labelovima)
Uzimajući u obzir sudbinu tog zvuka u okviru dnba (Certificate 18 je davno zatvoren), mislim da Burial nema baš mnogo čemu da se nada iako su mu mediji izuzetno naklonjeni. Što se tiče medijske naklonjenosti Burialu, onaj komentar na Popboksovu recenziju albuma "Burial" makes me wonder though...
http://www.popboks.com/showcomments.php?ID=5153&type=T
-
Profa (gost)
| 19.03.2008. 18.48.02
Ma kakvi, dubstep nema apsolutno nikakve sanse preko Atlantika. On i ovakav kakav je je suvise hermetican i autisticni zanr cak i za radoznale i otvorene Engleze podlozne raznim uticajima sa strane. A razume se da su stvaralacki najautenticniji oni koji potpuno odsutaju on zacementiranog muzickog kanona. Pa podsetite se samo najbanalnijih primera:Goldie Lookin' Chain ili grupe The Aspects, koji su cak nastupili i u Beogradu. Nezaboravno!!!!!!
-
Meho Krljic (gost)
| 19.03.2008. 20.16.02
Da budem iskren, meni je Burial jasan kao važna pojava u dubstepu, kao neko sa krosover potencijalom u smislu da ima vrlo zaokruženu estetiku, da hvata na emotivnost, ima vokale koji nisu samo nekakav ragga sempl nego nose, za publiku glavnog toka jednu prepoznatljivu emotivnu crtu i sponu sa 'običnijom' pop muzikom. Pritom, nema sumnje da je Untrue (kao i prvi album) produciran da se smrzneš (u tom smislu, lik koji je komentarisao prikaz prvog albuma je, možda ne u rpavu ali vrlo zdravo razmišlja) i da sve to na gomili mnogo lakše komunicira sa 'običnim' slušaocem nego većina drugog dabstepa koja je mnogo hermetičnija.
Ali, lično, meni je Burial (što se držim vidi i iz mog prikaza Untrue) pomalo suviše namešten, zadovoljan osvojenim pozicijama i pronađenim zvukom, bez eksperimentalne i pustolovne crte koja me oduševljava kod Skreama ili Benge. Ako mu i treći album bude u istom, da kažemo ključu kao prva dva, biće to čist manirizam i ne verujem da će se ikome od nas neštoposebno dopasti.
-
akira (gost)
| 20.03.2008. 09.42.41
Rasprava je na mestu sem notorne cinjenice da je Burial - Untrue jednostavno fenomenalan album (opustene postavke ali pravoverne usmerenosti). RADOST SLUSANJA, i jedan od malobrojnih albuma 2007. godine koji muzici kao umetnosti daje vestacko disanje...
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 12.35.23
Ako vam se sviđa Burial uzmite poslušajte album "Still Moving" - Polar (Certificate 18) i "Black Science Labs" - DJ Teebee (Certificate 18) za početak. (mada bi bilo najbolje da pokupite sve što možete od njihove muzike od 1999.-2002. npr.)
http://www.discogs.com/artist/Polar
http://www.discogs.com/artist/Teebee
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 13.08.12
http://en.wikipedia.org/wiki/Dubstep
-
Flomaster (gost)
| 20.03.2008. 13.48.38
Ja još uvek nisam siguran da dubstep uopšte postoji. Mislim, postoji jer su se tako ljudi dogovorili, ali da sve te stvari nisu označene kao poseban žanr niko ne bi primetio da je to nešto novo.
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 14.16.46
Znam da sam svima dosadan, ali naravno da dabstep kao autohtoni stil i pravac postoji.
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 14.19.36
Mislim, kontrolišite ove koji se potpisuju kao ja i pišu opšta mesta. :)
Sad sam ja debil pa pišem opštepoznate stvari tipa
www.popboks.com
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 14.53.40
Ljubim vas! :* Hvala na podršci!
-
Meho Krljic (gost)
| 20.03.2008. 14.58.06
Dear "djape", nece se ponoviti, casna pionirska!
-
Meho Krljic (gost)
| 20.03.2008. 15.13.52
Bah, neduhovito...
-
Franz Xaver Zahnbrecher (gost)
| 20.03.2008. 15.15.12
kazu da je Burial nase gore list?
-
lukatoyboy (gost)
| 20.03.2008. 16.23.47
Da nije Buriala ne bi se toliko pisalo o dubstepu. Upravo je Untrue nadmashio zanr - mene vishe plashe Benga i Skream, tj manirizam samozadovoljne klupske shtanc produkcije, chiji je vek trajanja sezonski. Istina, odushevljenja tokom prvih slushanja ce uvek biti, a li ce Burial biti taj koji ce se pamtiti nakon 10 godina.
Amerikanci, tj Bay Area, vec imaju svoju dubstep kompilaciju, no nije neka sreca.
A ovaj XLR8R nema shanse da je iz 2002 - off topic, XLR*R chasopis je dosyupan za free download u pdf formatu, identichan kao u shtampi.
-
Meho Krljic (gost)
| 20.03.2008. 17.31.20
Ma, nije ova naslovna strana što je u tekstu iz 2002., naravno, to je martovsko izdanje ove godine. Ali slutim da je stavljena da ilustruje tekst jer se zgodno pogodilo da su Benga i Skream na njoj.
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 18.01.53
Insistiranje medija na tekstovima o Burialu je medveđa usluga dubstepu. Ostajem pri tome.
-
djape (gost)
| 20.03.2008. 18.44.54
I, da...
Burial je zapravo Photek.
-
Meho Krljic (gost)
| 20.03.2008. 20.06.57
Heh, voleo bih da si u pravu, pošto bi to značilo da se Rupert vratio na pravu stranu. Kod Buriala (ali i Kod Shackletona) se zaista čuje puno Photeka. Čovek je jedna od preteča dubstepa.
-
Markov konak II (gost)
| 20.03.2008. 22.33.55
onda su i Nico & Ed Rush & Optical preteche dubstepa, pa i ceo No U-Turn techstep crew... ova rasprava je totalno perverzna...
-
djape (gost)
| 21.03.2008. 00.41.43
Ne bih da budem dosadan, ali pronicljivost u sluzbi doslednog autoritarizma je svrsishodan kod dubstepa samo kao magma opste nadrealnosti. U ostalim slucajevima ja to odbijam.
-
Meho Krljic (gost)
| 21.03.2008. 08.14.01
"onda su i Nico & Ed Rush & Optical preteche dubstepa, pa i ceo No U-Turn techstep crew... ova rasprava je totalno perverzna...
"
Pa naravno da jesu. Šta je tu perverzno???
-
"Šta je tu perverzno???" (gost)
| 21.03.2008. 16.09.23
perverzna je sirina, abstrakcija. sta god da kazes u pravu si i nisi u pravu.
pisanje (posta)je samo sebi cilj i smisao, a muzika i citalastvo u svemu tome igraju sporednu ulogu.
-
djape (gost)
| 21.03.2008. 18.12.10
No-U-Turn, Emotif i cela ekipa koja se okupljala tu nikad nije imala taj drum programming i obradu basa, kickova i snarea koji je imao Photek a posle i ekipa sa Cert. 18. No-U-Turn ekipa, t.j. Trace, je napravila svoj Reese bass (sa tajnim primesama) i puštala ga da zarilja po srednjim frekvencijama i to je to od njih. Malo li je? Nije, ali nema veze sa Burialom, tako da onaj kome je rasprava o vezi Photeka i Buriala "perverzna" neka zaobiđe slobodno.
-
Flomaster (gost)
| 21.03.2008. 20.54.21
Opet sam slusao danas. Dubstep i dalje ne postoji.
-
djape (gost)
| 22.03.2008. 09.55.04
Ne slazem se.
-
Bas je... (gost)
| 22.03.2008. 19.05.59
...moć!
-
djape (gost)
| 23.03.2008. 00.29.22
Tako je!
-
djapstep (gost)
| 24.03.2008. 11.49.09
Bristol je pre-tech-a svega!
-
djape (gost)
| 24.03.2008. 23.08.27
Zavisi cega! Kako se uzme!
-
djape (gost)
| 25.03.2008. 21.06.30
ala sam ja skroman i pameeetan. Divite mi se svi ODMA`
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.