Greatest Hits

Dok je solo debijem Viva Hate (1988) i kompilacijskim izdanjem Bona Drag (1990) uz pomoć Stephena Streeta zadržao duh The Smithsa u nešto izmenjenom obliku, a uz muziku Boza Boorera i Alaina Whytea na albumima Vauxhall and I (1994) i You Are the Quarry (2004) ostavio muzičke kritičare bez previše argumenata za zanovetanje, preostala Morrisseyjeva izdanja patila su od bazične manjkavosti – nedostatka dobrih pesama.

Greatest Hits predstavlja izbor Morrisseyjevih singlova koji su se našli među prvih 20 na britanskoj top-listi. Diskutabilan izbor pesama koje ispunjavaju ovaj kriterijum doveo je do apsurda – čak 11 od 15 njih nastale su u protekle četiri godine. Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da neke od njegovih najboljih pesama ili nisu bile dobro plasirane na top-listama da bi našle svoje mesto na ovom izdanju, ili uopšte nisu bile izdate kao singlovi, jasno je da ovaj album nije vrhunskog kvaliteta.

Hitovi sa albuma You Are the Quarry (2004), među kojima su energičan politički pamflet Irish Blood, English Heart i Let Me Kiss You, sjajan pop komad kojim Moz zalazi na teritoriju lakih nota, opravdano zauzimaju mesto na izdanju pod imenom Greatest Hits. Singlovi s poslednjeg, i najslabijeg albuma Ringleader of the Tormentors, zajedno s koncertnim zapisom neubedljive obrade pesme Patti Smith Redondo Beach, čine teret koji slušaoca vuče u vode monotonije.

Ipak, setno putovanje u doba u kojem su fasade u okolini nekih beogradskih gimnazija bile nagrđene grafitima Morrissey i The Smiths obezbedili su stari hitovi – fatalistička oda usamljenosti Everyday Is Like Sunday i prefinjeno cinična The More You Ignore Me the Closer I Get.

Nagoveštaj smera u kojem se Morrissey trenutno kreće pružaju dve nove pesme. That’s How People Grow Up čak ni uz pomoć morbidnog uvodnog (ženskog) vokala i nešto sirovije produkcije nije dovoljno upečatljiva da bi se našla na albumu koji beleži najbolja dela nečijeg stvaralaštva. Osetno bolja – glasna, punkoidna – All You Need Is Me ogorčen je obračun s kritički nastrojenim fanovima (You don’t like me but you love me / Either way You’re wrong / You’re gonna miss me when I’m gone). Morrissey je narcisoidno džangrizalo sa stilom. I u pravu je, nedostajaće jednog dana.

Premda dovoljno poštovan da u pretprošlogodišnjem izboru BBC-ja bude izabran za jednu od tri britanske najveće žive ikone, i još dovoljno subverzivan da ga, zbog sumnje da predstavlja pretnju za sistem, FBI privede na informativni razgovor, čini se da je Morrisseyjev najjači adut talenat – da u svojim stihovima na najbolji način sublimira ljubav, patnju, strah i čežnju – izgubio oštrinu usled predugog boravka na sceni.

Moz ne može više da bude imaginarni prijatelj, neko ko sve razume. On je pop zvezda. I to posebna.

Audio:

• That’s How People Grow Up

Video:

• All You Need (Live at Later...)