Čekajući "Lovca u žitu"

Naslov originala: Love in the Time of Cholera
Scenario: Ronald Harwood, po knjizi Gabriela Garcie Marqueza
Uloge: Javier Bardem, Giovanna Mezzogiorno, Benjamin Bratt, John Leguizamo, Hector Elizondo, Catalina Sandina Morena, Ana Claudia Talancon, Laura Harring, Liev Schreiber, Unax Ugalde, Angie Cepeda, Marcela Mar
Žanr: melodrama
Zemlja: SAD, 2007.
Trajanje: 139 min.

Cusackov lik u filmu High Fidelity u jednom od svojih ispovednih momenata kaže: „Nisam najpametniji tip na svetu, ali nisam ni najgluplji. Pročitao sam Nepodnošljivu lakoću postojanja i Ljubav u doba kolere, i obe sam knjige shvatio. Mislim. One su o devojkama, zar ne?“. Da, Johne, svakako su o devojkama, mada ti znaš da su i o mnogo čemu drugom, samo nisi rad da priznaš da znaš.

I ako neki mladac čita ove redove, neka posveti malo pažnje pomenutim knjigama, pridoda im eventualno Hemingwayeve pripovetke, i možda će ukratko naučiti dovoljno da se na vreme spase mnogih muka. Opet, u mukama je i sva zabava, zar nije?

Radnja knjige Gabriela Garcie Marqueza dešava se u Kolumbiji, na obali Karipskog mora, krajem 19. i početkom 20. veka. Opsesivna zaljubljenost Florentina Arize centralna je osa priče oko koje je pisac ispleo mrežu sazdanu od društvene analize, krajnje dvosmislene kolere, beskonačnog građanskog rata između „liberala i konzervativaca“ (što, naravno, zvuči previše poznato), te prikaza galerije likova koji predstavljaju suprotne društvene klase ili zabavne psihološke poremećaje...

Film je mogao biti scenaristički vođen u dva pravca. Da je knjiga objavljena 1975. umesto 1985. godine, verovatno bi bila filmovana u obliku nekakve opskurne vernerhercogovske tvorevine, sa Klausom Kinskim, naravno, kao Arizom. Takav film morao bi imati i altmanovsku fragmentarnu strukturu unutar koje bi vredan i strpljiv gledalac pronašao bilo koju osnovnu smisaonu crtu koju želi da pronađe. I da, bio bi jedva nešto manje dosadan od Kukavičkog ubistva Džesija Džejmsa.

Izbor Mikea Newella za reditelja sugeriše drugi pravac, pravac totalne, čak kičaste melodrame (dovoljno je samo pomenuti grleni glas Shakire tokom kozmetičkih, vezivnih scena za čije gledanje muškarac zaista mora da bude krajnje siguran u svoju seksualnost). No, to ne mora biti loše, naprotiv. Takođe, film je, iako sniman na lokaciji, scenografski postavljen u napadno veštački svet studijskog enterijera.

Primer potencijalnog problema starosti glumaca otkriva proces razmišljanja autora, kao i nedostatke filma. Naime, 19-godišnjeg Florentina igra glumac odgovarajućih godina, uz to prilično simetrične i neodbojne spoljašnjosti, dok petnaestogodišnju Ferminu tumači glavna glumica, duboko u četvrtoj deceniji života. Zapravo, Fermina njega, u početku odnosa, posmatra neobjektivnim očima.

Dve godine kasnije, mladi ljubavnik će se transformisati u jezivog Javiera Bardema, u sceni u kojoj Fermina shvata kako je njena zaljubljenost bila samo iluzija. Za Florentina, ona je celog života nepromenjena, idealizovana, te zato nije imalo smisla angažovati mladu glumicu za nekoliko početnih scena. Rezultat je da prvih pola sata filma deluju prilično bizarno, no, ako se malo zagrebe ispod površine, potpuno logično.

Ipak, nevolja je što iza Fermininog odbijanja u knjizi stoji cela stranica racionalizacije, dok je njen motiv u filmu nejasan. Takav je, naime, ceo film. Nalik Klanici 5 Georgea Roya Hilla ili Un amour de Swann Volkera Shlondorffa, knjiga je verno prenesena na platno, što rezultira nizanjem scena koje su savršeno razumljive nekom ko je knjigu čitao, dok će se, onom ko nije, film povremeno činiti konfuznim i nepotpunim.

Pogled na filmografiju Ronalda Harwooda kazuje da je, osim drugih kvaliteta, u pitanju majstor nenametljivog transponovanja knjige u formu dvosatnog filma, do tačke kada postaje legitimno pitanje od čega se, zapravo, sastojao posao za koji je plaćen. Paradoksalno, to može biti samo kompliment, sve do Ljubavi u doba kolere, kada se, čini se, suviše pouzdao u svoj oproban princip rada. Ovaj put je valjalo učiniti nešto više.

Roman se nalazi na pozicijama levog nihilizma, dok se ovakav film nalazi na pozicijama pametne, diskretno pomerene melodrame. Mogao je biti bolji, veći, dugotrajniji.