Za potrebe snimanja 14. albuma, legendarni alt rock trio iz Džordžije je promenio producenta, način rada i zvuk, koji je sada bliži njihovim najenergičnijim gitarskim snimcima iz 80-ih i 90-ih
Odlazak bubnjara Billa Berryja iz R.E.M.-a 1997. otvorio je novo poglavlje u životu legendarne džordžijske grupe. Za razliku od perioda stabilnog demokratskog sistema odlučivanja izgrađenog na poverenju i prijateljstvu, na koji su kao kvartet bili ponosni, prva decenija „novog oblika života“ (1998 – ’08) bila je ispunjenja čestim trvenjima među preostalim članovima.
Interesovanja Petera Bucka, Mikea Millsa i Michaela Stipea često su tokom ovog perioda išla u različitim pravcima. Tako je, na primer, tokom snimanja Up-a Peter Buck napustio bend, a snimanje albuma Around the Sun delom je proteklo bez želje članova benda da zajedno borave u istoj prostoriji.
U ovom periodu R.E.M. su snimali muziku koja se u najkraćem može opisati kao anemična. Tri albuma – Up ('98), Reveal ('01) i Around the Sun ('04) – bila su ispunjena atmosferičnim pop pesmama srednjeg tempa, a dominantnu ulogu igrale su klavijature i produkcija. Nakon pretežno negativnih reakcija publike i kritike na Around the Sun, lampica za uzbunu se konačno upalila i preduzete su drastične mere.
Za novog producenta odabran je Jacknife Lee (koji je inače uspeo da obezbedi prava za remiks Četvorke Led Zeppelina!?), i to na preporuku gitariste U2-a The Edgea. Najveća Leejeva zasluga bila je pojednostavljivanje procesa – novi album je snimljen za devet nedelja u Vankuveru, Atini (naravno američkoj), Dablinu i Londonu, a gotovo sve pesme su prethodno predstavljene publici na pet „radnih proba“, održanih u Dablinu između 30. juna i 5. jula.
Tome je prethodila ideja benda da treba odlučno krenuti ka rock zvuku. Najveći izazov je, međutim, bio pronalaženje energije koja je već toliko godina bila zagubljena. Uzrok problema je dobro uočen – upotreba klavijatura je tokom snimanja maksimalno redukovana, a veći prostor je dobio bubnjar Bill Reiflin (bivši član Ministryja), koji je svoj posao uradio odlično. Rezultat je Accelerate – „kratka“ (34:39 minuta), sirova rock ploča na kojoj Stipe i društvo nakon čitave večnosti ponovo vežbaju "T. Rex pokrete" (Wake Up Bomb, New Adventures in Hi Fi).
R.E.M. na Accelerateu na momente zaista zvuče uzbudljivo i agresivno. Početak pesmom Living Well’s the Best Revange donosi punokrvni punk rock s prepoznatljivim R.E.M. sastojcima – Buckovim Rickenbakerom koji je ponovo distorziran i razigran, Stipeovim paranoičnim glasom, i Millsom koji drži sve melodijske linije u prstima i glasnim žicama.
Otkrovenje albuma je Man-Sized Wreath, energična pop žaoka („Turning on the TV and what do I see?/A pageantry of empty gestures all lined up for me - wow!“) koja stoji uz rame s klasičnim napevima R.E.M.-a iz druge polovine 80-ih. Supernatural Superserious, kojim je bend odlučio da ovih dana napadne radio i TV stanice, predstavlja u stvari najmanje iznenađenje – reč je o mešavini sirove gitare koja je bila zaštitni znak albuma Monster s gorko-slatkim ugođajem pesme Imitation of Life (Reveal).
Političke konotacije su sve vreme prisutne na Accelerateu i odlično su ispreplitane sa ubedljivom rock i pop svirkom. U Houstonu, zlom bratu blizancu pesme Try Not to Breathe (Automatic for the People), Stipe u prvom stihu obuhvata važne tačke američke savremene svesti („If the storm doesn't kill me the government will“). Drugi tročetvrtinski komad Until the Day is Done pruža sliku sveta nakon sveopšteg ljudskog razaranja.
Druga polovina albuma, međutim, protiče u znaku padova i nesigurnosti. Song for Submarine je preproducirana i razvučena numera, i zvuči kao da je ispala sa Reveala. Horse to Water manje uspešno sledi punk rock matricu s početka albuma, a kraj predstavlja veoma ozbiljnog konkurenta za najgori kraj nekog albuma velikog benda uopšte (posebno ako se ima u vidu da su R.E.M. svojevremeno umeli da poentiraju sa Electrolite i Find the River). Naime, ni posle toliko godina i pretumbavanja, pesma I’m Gonna DJ (koja nije ušla na Around the Sun; živa verzija se nalazi na izdanju Live) nije izgubila ništa od iritantnosti i ukusa lošeg vica, i u velikoj meri uspeva da pokvari preovlađujući utisak.
R.E.M. već dugo ne spadaju među najzanimljivije i najaktuelnije gitarske bendove, a Accelerate, vidan pomak ali sa nedostacima, teško da može da nadoknadi čitavu deceniju energetskog posta. Ipak, on bi mogao da označi kraj bezidejnosti i pukog rastakanja nasleđa, a putokaz bi trebalo da budu pesme poput Man-Sized Wreath i Mr. Richards.
Accelerate predstavlja dobrodošlu gorku pilulu za naglo buđenje iz obamrlosti najvećeg malog benda na svetu.
Audio/video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Goran (gost)
| 29.03.2008. 15.27.22
Album je odlican... znatno bolji od predhodnog. Jedna velika zamerka sa moje strane je cinjenica da album ukupno traje 34min. ?!#@? Skupina pesama na 34 minute se eventualno moze nazvati mini-lp (ako taj termin jos uvek postoji). Samo zbog toga ocenu od 6 opravdavam.
-
Flomaster (gost)
| 29.03.2008. 16.01.35
Mamuzanje mrtvog konja.
-
Nemanja Trip (gost)
| 29.03.2008. 19.48.48
I meni se album dopao, energija koju album poseduje je za svaku pohvalu. Po meni pravo osvezenje REM-a. Svaka chast!
-
nikola (gost)
| 29.03.2008. 23.33.12
ne slazem se sa ocjenom autora teksta.Album je odlican! REM je uvijek pravio dobre albume,ponekad mora doci do nedostatka inspiracije i to je normalno.Sve u svemu albumu bih dao ocjenu 8.Slusajte REM!
-
mriggy (gost)
| 30.03.2008. 09.53.20
Pa jeste bolji od zadnja dva ali daleko je od njihovih najboljih radova. Kriza srednjih godina ili sta vec...Znaju oni to i mnogo bolje
-
igipop (gost)
| 30.03.2008. 10.00.29
Album je izvrstan, teško ga je upoređivati sa njihovim drugim albumima, jer nosi potpuno novu atmosferu i energiju(naše i njihove surove sadašnjosti) i stvoren je u potpuno drugačijem vremenu od za mnoge od nas idiličnih 80-tih i 90-tih.
-
ma... (gost)
| 30.03.2008. 10.13.57
treba mu dati 10 i to unapred, pa da fanovi budu mirni.
-
Alex (gost)
| 31.03.2008. 00.17.14
Definitivno najpromašenije recenzije su na Popboksu.
-
akira (gost)
| 31.03.2008. 10.57.01
Manje lose od predhodnih... Na zalost vreme dobrih (zaista dobrih)albuma REM-a je izgleda iza nas. Dubljim iscitavanjem verovatno cu kao i uvek naci puno supstance u njemu, ali narativne i neontoloske. :(
-
najgorost (gost)
| 31.03.2008. 14.07.15
nije mi jasna tolika privrzenost, jedan bend vrijedi do nekog 5-6 albuma pratiti, poslije sve postatane zanatsko odradjivanje, R.E.M., Stones ili U2 i fanovi ostalih dinosaurusa smarate!
-
behemot (gost)
| 31.03.2008. 14.49.51
A joj nista gore nisam skoro cuo.Izadrzao sam dve pesme i prekratio sebi muke...
-
akira (gost)
| 01.04.2008. 21.26.38
Sada sam bolje preslusao album i ocekivano sve je bolji na duze slusanje. Jasno je da su reference koje su imali u stvaranju istog Document i donekle New adventures in hi-fi. Ali sve pesme su kao prosecne sa tih albuma. Ipak prijatno i pametno, cak donekle zanimljivo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.