Teorija gerile

Četverac Gang of Four, jedna od najcenjenjih avangardnih grupa u istoriji rock ’n’ rolla, 9. maja nastupa u beogradskom SKC-u. Dan kasnije sviraju u Zagrebu, u okviru festivala Žedno uho. Beogradska svirka biće njihov drugi ovdašnji koncert: 16. maja 1981. nastupili su na Zagrebačkom bijenalu, zajedno sa Haustorom i Šarlom Akrobatom (Koja i Rundek se danas, s pravom, ne ustežu to da spomenu; videti i Džuboks br. 116, str. 15-19).

Grupa se od tada još dva puta osnivala i raspadala; neki članovi su se bavili marketingom, neki ekologijom, Andy Gill je producirao prvi album RHCP, u intervjuima su ih hvalili Bono Vox, Michael Stipe i Kurt Cobain, a o poslednjioj gitarskoj generaciji - u rasponu od LCD Soundsystema do Franz Ferdinanda – da i ne govorimo.

Bend je u novi život krenuo pre tri godine, kada su, nakon 15 godina mirovanja, objavili kompilaciju Return the Gift.

Intervju je obavljen preko MySpace mreže: basista David Allen nije želeo da komentariše novi album koji snimaju u Londonu, a imao je vremena, kaže, za svega pet pitanja.

DAVE ALLEN: Ja sam poželeo da se ponovo popnem na scenu slušajući Yeah Yeah Yeahs, oni su zaista izvrsni. Verovatno bismo i mi snimali takve pesme da imamo po 20-ak godina. I da smo iz Njujorka, naravno. Ove druge grupe su pominjali ljudi iz naše izdavačke kuće, pa sam tako i ja obratio pažnju. A sećam se da me je Andy zvao posle nekog koncerta Franz Ferdinanda u Londonu: bio je oduševljen

Mi smo muzičari, ne razmišljamo previše o popularnosti, trendovima: mi ih zapravo kreiramo. Milion puta smo sedeli i verovatno isto toliko puta odlučivali da pokušamo sa većim turnejama, boljim ugovorom… A onda bismo na svakom snimanju nastavili po starom. To što pitaš verovatno muči na hiljade muzičara i retki su oni koji će dati iskren, čak i pametan odgovor.

To je jedna od najvećih zabluda o našem bendu. Kad se setim samo svih onih napisa po štampi: „Funk-rock i marksizam“, „Razmišljajte dok plešete“… Ovo drugo je čak postalo vic unutar grupe, Andy je voleo da skače dok drži prst na čelu. Mi smo prosto tražili alternativu. Ne zaboravite da smo mi iz Lidsa: u to vreme, sredinom 70-ih, kod nas se teško živelo, bilo je dosta sukoba studenata sa neofašističkim grupama, nije bilo nimalo naivno. I sada me muka uhvati kad vidim da je National Front promenio ime u British National Party i kako sad dobro prolaze na nekim lokalnim izborima.

Ja vrlo malo, iskreno.

Hm. Punk je možda uneo malo vitalnosti rock muziku, ali nije uspeo da zaustavi njeno starenje. Nisam bio na tim koncertima, da se ne bih uplašio svojih godina.