Sex

Ima li muškaraca u današnjem roku ili su oni vrsta koja izumire? Da li je, kako kaže zabrinuta majka u filmu Na korak do slave, „adolescencija marketinško oružje“ i kako to iskoristiti?

Goran Tarlać

„Ljudi su pretvoreni u biomehaničke organizme čiji su svi potencijali u službi profesije i nekakve 'efikasnosti'. To je razlog idiotske svetske kampanje protiv pušenja i alkohola. Ti agensi, naime, alkohol posebno, u stanju su da oslobode potisnute sadržaje. Alkohol ne, ali tranex i čitava serija tableta za kretenizaciju i paralizovanje slobodne volje – to da. Treba uvek iznova gledati Matrix. S tim što valja znati da u onim kapsulama nisu tela, već umovi“ – Svetislav Basara

Nedavno mi je u ruke pala knjiga sjajnog naslova I’m a Man – Sex Gods and Rock’n’Roll engleske profesorice i pesnikinje Rut Padel, u kojoj istražuje već poznatu sekspistolarnu ideju da je rok ekskluzivno muški pronalazak, “duboki bunar želja muške seksualnosti” zasnovan na „falusnom simbolizmu glavnog instrumenta roka – gitari“.

“Prebiranje po žicama gitare sastoji se“, kaže Rut, „od istih pokreta kao prilikom masturbacije: kažiprst i palac prave petlju u obliku slova ’O’, u sredini, a pozadi su ostali prsti okrenuti nadole”. “Rok muzika podržava mahanje gitarom, pištoljem, mikrofonom i polnim organom i uzvikuje: ‘Pogledaj! Ja sam muškarac!’”.

Recenzent Tajmsa je po izlasku Seksa, bogova i rokenrola napisao kako mu je drago što teorija Padelove nije bilo izložena kad se uz najnovije hitove igrao aerodinamičnom gitarom, pitajući se kako bi Rot simbolički interpretirala praksu mladih DJ-eva: trzanje napred i nazad dve okrugle ploče s rupom u sredini.

Padelova analizira Mika Džegera i Rolling Stonese više nego bilo koga drugog. Tu je, najpre, ležeran seksizam u njihovim stihovima (Yesterday Papers, Stupid Girl, Under My Thumb, Midnight Rambler) i Džegerova mračna ličnost koja se poistovećuje s Luciferom (Sympathy For The Devil, Dancing With Mister D). Naravno, Stonesi nisu ni krili svoje besramno obožavanje falusa, pa su na turneji sredinom 70-ih nosili gigantski penis na naduvavanje.

Na kraju, ona ipak kaže da su “rolling” i “stone” dve najmoćnije uparene reči u roku, i da „svako ko misli da rok nije privlačan za žene zato što otelovljuje mačo ideal nikada nije video kakav je efekat na plesne podijume imala pojava pesme Brown Sugar u diskotekama 70-ih“.

Nema sumnje da su žene objekti bavljenja rokenrola od njegovog postanka i da je on još suštinski muška umetnička forma, bez obzira na to šta K.D. Lang, Kortni Lav ili Lili Alen mislile o tome. Na kraju krajeva, istorija svedoči o tome da je mlada rok muzika kod žena izazivala veću histeriju; one su i stvorile prve r’n’r ikone: Elvisa, Beatlese itd.

Naravno, neke mistifikacije rokenrole su mu bile i ostale mrske, volim da mislim kako ne pripadam onima koji više od muzike Brajana Ina vole njegove eseje (ne volim nijedno), a i danas mi se omakne da zasviram vazdušaru…

Hoću reći: slažem se s profesorkom Padel.

S tim što u svemu tome ne vidim nikakav problem!

Naime, ako današnji rokenrol uopšte pati od nečega (a pati), to je nedostatak autentičnog izražavanja muškosti. U tom smislu je postojeća kriza u roku odraz krize muškosti uopšte. Stejdž masturbaciju Morisona Džima (koji je, kako kaže ona pesma, „sve po redu tamanio“) na bini danas mogu videti samo oni koji ga sretnu u večnim lovištima, a Stonesi i Igi Pop (koji masu zapale brzo kao šibicu) su vrsta koja izumire.

Suma sumarum: nema novih, mladih, divljih muškaraca u roku. Tužno je i apsurdno, ali verovatno su poslednje muškarčine rokenrola braća Galager, a na domaćem terenu Sunshine – poslednji srpski bend koji je svojom pojavim ulivao s.t.r.a.h. Zato je danas rep taj koja ispunjava zahtev 14-godišnjaka za pričama o muškarcima koji mašu/trzaju testosteronskim igračkama, makar se tamo, umesto gitarama, ponekad mahalo i pištoljima.

Kako su u međuvremenu muškarci ostali pogubljeni/zbunjeni pod teretom liderstva, žene su preuzele ulogu rušilaca reda&poretka. Uostalom, do danas je verovatno najprovokativniji nastup na Exitu imala elektrokleš diva Pičiz 2004, a najgnevniji srpski r’n’r glas koji sam čuo u poslednjih nekoliko godina pripada mladoj Ivani Rašić iz grupe Sajsi.

Seks je potreban rokenrolu jer on (rokenrol) u samoj suštini pripada dionizijskoj kulturi – tradiciji orgijanja i uživanja. Ali i plodnosti, koja stoji nasuprot apolonskom modelu „umerenog, razumnog, uređenog i civilizovanog“. Stari Grci su Dionisa smatrali bogom vina, plesa i razuzdanosti koji ih je oslobađao briga i bio izvor životnih radosti. S druge strane, Apolon je garant integriteta zakona, društva i religije, i vodi harmoniji i redu. Da se malo odmaknemo od mitološke tradicije: seksualnost je jedan od najlepših ali i najproblematičnijih aspekata ljudskog iskustva, jer je u isto vreme najličniji nagon ali i nagon najpažljivije kontrolisan društvenim poretkom.

Mislite li da su Džimi, Elvis, Džon, Dženis, Grem, Brajan, Sid... vodili računa o redu i zakonima?

I šta o svemu tome misle horde današnjih post-rock mladića, uglavnom iz dobrostojećih porodica, koji na rokenrol (oni bi pre rekli muzičku) planetu stupaju s diplomama umetničkih škola, ni za jotu ne rušeći svakodnevni komfor, a sa životnim iskustvom burnim poput hodnika SANU-a. Oni koji danas kreću na turneje raspitujući se imaju li klubovi u kojim nastupaju wireless vezu, vegatarijanski ketering, ceđene sokove i neki dobar fitnes studio u blizini. I čije će albume kritičari - neretko neprivlačni i asocijalni tipovi koji noći, umesto na koncertima, provode pred računarom - prečesto proglasiti novim remek-delom.

Naravno, prizor „dlakavih testisa s kukama za duboko kopanje“ (citat jedne feministkinje o pesmi Stay Happy), bez obzira na to da li su u pitanju Divlje Jagode ili Eksl Rouz, u meni izaziva duboko gađenje, ali rodna ravnoteža naprosto mora biti povraćena! Prevaga izazvana razvojem feminizma („fašističkiji od fašizma, komunističkiji od komunizma, nacističkiji od nacionalizma, muževniji od mačizma“ – citat V. Vojnović), porastom straha od side/seksa i uspostavljanjem politički korektnih normi vodi ka svetu u kome će najveće rok zvezde izgledati kao Bil Kaulc.

Sida je i na estetskom nivou doprinela uštrojavanju rokenrola: promiskuitet je postao opasan po život, „vratile su se emocije“, romantika i – akustika. Tako je akustika postala primarnija, dok se električna muzika u jednom pravcu samozauzdava, a u drugom ulazi u čistu tehnologiju. O tome svedoči dijalog o Belle and Sebastian u filmu High Fidelity. Žalosnom muzikom se ljudi ne mogu oraspoložiti, zaključuje Džek Blek (o mom omiljenom bendu).

Čak se i zagrebački kolega Sale Dragaš pre nekog vremena našao pod kritikom nekog NVO portala nakon što je u Jutarnjem u recenziji album grupe Louis XIV napisao: „Lider benda Jason Hill, evidentno, obožava glam-rock, Rocky Horror Picture Show, boogie rifove, dobru zabavu i besramni rock 'n' roll mačizam i seksizam kakav nam je u doba bljutave političke korektnosti potrebniji nego ikad prije“. Obrazloženje je glasilo kako je veličanje seksizma isto što i veličanje rasizma i - antisemitizma.

I kuda vode svi ti tihi akordi, zauzdani rifovi i pubertetski vokali svih onih podžanrovskih rukavaca koji tragaju za nečim u nama, jedva čujnim, besciljnim, tamnim mikrokosmosima i belim noćima…? Možda ka čoveku koji ima muda za sve suprotno – Merilin Mensonu!

Ako neka ličnost personifikuje sve ovo o čemu je reč, onda je to on. Na sličan način na koji je njegov očigledni uzor Alis Kuper simbolizovao neurotični industrijski užas 70-ih, Merilin i danas predstavlja užas dehumanizacije kome je čovečanstvo izloženo. Obožavanje tehnologije je, pri tome, samo jedan aspekt stvari. Drugi, mnogo opasniji, jeste preusmeravanje seksualne energije kroz potpunu pometnju na planu odnosa polova. Menson, više od svega, predskazuje vreme dominacije androginije i homoseksualizma, čime će se, između ostalog, uspostaviti specifična kontrola demografskih kretanja.

Koliko su stvari ozbiljne pokazali su i Beastie Boys, koji su se u singlu Alive pre nekoliko godina izvinjavali homoseksualcima zbog navodne homofobije u svojim starim pesmama.

I tako redom... do sve novih i novih normi i zabrana.

Najcitiraniji državnik 20. veka nije vadio cigaretu iz usta, a danas se prizor političara koji puši pred kamerama smatra prvorazrednim „društveno neodgovornim činom“. Iako jedva i da podnosim duvanski dim, uvek me raduju prizori u kojima Koja (47) ili Kit (60) rade ono što bi trebalo 19-godišnjaci – prkose!

PS: Pojam „sex“ je, jasno, stavljen u naslov da bi privukao pažnju, dočepao se što većeg broja klikova vašeg miša.

Komentari

Dr.Kadžija (gost) | 01.04.2008. 12.06.19

BRAVO,BRAVO,BRAVO! A STVARNO MRZIM DA HVALIM LJUDE....
djape (gost) | 01.04.2008. 12.35.15

Šta se ovo događa sa Popboksom?!?!??! :O :O :O Mislim, sve je kako treba, ali to me i zbunjuje... :) Pejovićev tekst pa ovaj tekst - kidanje... daaaamn. Mora da ste na nečem dobrom tamo u redakciji. :D
jv (gost) | 01.04.2008. 13.23.20

tekst je ok. doduse daje prevelik znacaj samo jednoj strani price, ali dobro, mora i treba to tako.
Meho Krljic (gost) | 01.04.2008. 19.56.47

Kako sam Goranu rekao već i u privatnoj prepisci: ima ovde mnogo lepih misli i misli sa kojima se slažem, ali ne treba smetati sa uma to da rokenrol nije samo tek tako nastao ni iz čega i da su muzike iz kojh je izrastao (bluz, džez, duhovna, narodna, kantri muzika itd.) sve imale svoje elemente muževnosti i muške motive koje valja proučiti i analizirati kako bi ova priča bila kompletna. Drugo, treba se setiti i da je muževnost rokenrola skoro oduvek bila dosta dvosmislena. Elvisov seksepil i virilnost su bili očigledni, Čak Beri je mardeljao zbog (nameštenog) silovanja, a Džeri Li Luis povaljivao šta je stigao ali istovremeno je tu bio i Litl Ričard koji je bio gej. I isto tako, nešto kasnije, da, Džeger je bio simbol muškosti, ali isti taj Džeger je imao brojne izlete u biseksualnost tokom kasnih šezdesetih i sedamdesetih kada su efekti seksualne revolucije i upliva istočnjačke filozofija i misticizma (kao i radikalnijih političkih i društvenih ideologija - od marksističkih, preko situacionističkih pa do prvih poststrukturalističkih teorija) ljude terali u razgradnju svih identiteta, uključujući seksualni, i eksperimentisanje. Pošto sam stariji čovek, kao i Goran, u meni snažno rezonira ta ideja da je rokenrol dionizijska, telesna stvar, da se najprirodnije vezuje uz muške, agresivne atribute. Ali, to što ga ja tako prepoznajem, ne mora da znači da je to po definiciji zaista njegova jedina 'prava' priroda. To što ja ne umem da se prepoznam u rokenrolu koji nije znojav i prljav, ne mora da znači da je rokenrol danas pogrešan nego može samo da znači da sam ja mator i da ne shvatam kako su muzika i kultura prirodno evoluirali...
ehem, hm, ahm, da... (gost) | 01.04.2008. 21.11.09

...živeo Rob Halford!!!
djape (gost) | 01.04.2008. 21.15.13

@Meho Ma ne, nije poenta uopšte u otpisivanju nedionizijskog rocka (evo nove kovanice :D) nego samo u postavljanju standarda, postavljanju, tj. prepoznavanju tvrdog jezgra rocka. Ja nemam ništa protiv razvoja gitarske muzike koja uopšte ne "deluje" telesno ali neka to bude alternativa... caru carevo... U stvari, ne mora uopšte ni da se određuje esencijalistički cela stvar i da se iz nekakve "suštine" rocka izbacuju ukazi. U određenom smislu ovaj tekst nije ni trebalo da bude. Treba samo muzičarima nekako ukinuti inhibicije, pustiti ih pred ljude a teorijski posredovanu vezu stvaraoca, muzike i uživaoca gurnuti u zapećak. (i nadati se da nikad neće biti potrebna - drugim rečima, jadna je ona scena na kojoj kritičari treba da ukazuju stvaraocima kako da pokrenu ljude :))
26 (gost) | 02.04.2008. 07.17.12

Da li buntovnik po defualtu treba da bude macho tip? To je potpuna glupost. Dejvid Bouvi je stvarno bio u macho fazonu :)
Meho Krljic (gost) | 02.04.2008. 08.57.31

"U određenom smislu ovaj tekst nije ni trebalo da bude." Pa to i kažem, mada sam svejedno u njemu uživao. Mislim, da, samo ću ukazati još jednom da muževnost rokenrola ne mora da bude i njegova stvarna suština, kako se sugeriše ovim tekstom (pritom, mislim da to Goran radi više da bi podstakao raspravu, nego što je 100% ubeđen da je tako i nikako drugačije). već da je sasvim prihvatljivo da ovih godina naprosto nismo u takvoj kulturološkoj fazi i da je to OK.
Pip (gost) | 02.04.2008. 09.27.44

ja mislim da tekst morate pazljivije da procitate. goran u vise navrata kaze da mu seksizam nije mio, ali da se zalaze za ravnotezu na sve feminiziranijoj i strejtaskijoj sceni.
Mishkovic 50 Cent (gost) | 02.04.2008. 09.49.22

"za ravnotezu na sve feminiziranijoj i strejtaskijoj sceni." - a sav taj Rep?
Kad bi Repetitori, Stuttgart Online & co (gost) | 02.04.2008. 10.37.28

... bili malo zreliji i imali malo vise muda ( :) ), pa umesto naivnih NGO pesmica, napravili neki dobar hit na temu ratnih profitera tipa "Drzavni (ali i opozicioni) ljubimci" - Miskovic, Beko etc. verovatno bi pokrenuli malo vise mladog sveta iz uchmalosti, a mozda bi i usli u "istoriju"... mozda to danas zvuchi naivno, ali nekad je stvarno trebalo malo vise petlje i pameti pa reci: "Mali covek zeli preko crte", "Za ideale ginu budale..."... ...mene ovo danas sve podseca na "racunajte na nas..."
Srki (gost) | 02.04.2008. 10.45.47

Kad bi Repetitori, Stuttgart Online & co - AMIN
Svengaali (gost) | 02.04.2008. 10.49.14

Evo još jedne teme za popboks kolumniste...Svaka čast BG sindikatu, ali treba nam još takvih grupa, barem u r'n'r....Hm, državni ljubavnici, odlična ideja....Pankrti rules :-)))
26 (gost) | 02.04.2008. 19.34.22

Imajuci u vidu ovaj Tarlacev tekst kao i onaj Nenada Pejovica o new wave-u cini mi se da je popboks poceo opasno da vuce na desno.
69 (gost) | 02.04.2008. 22.34.11

Sex znači "desno"?
NoStatusQuo (gost) | 02.04.2008. 22.46.53

ovaj covek iza vesto napisanih pasusa prizeljuke agresivne, dominantne i hvalisave muzjake, koji bi (a mozda i on) stalno da podsecaju publiku na svoje junastvo, svoju moc kontrole. mizoginija najgore vrste!
Fadrfakr (gost) | 02.04.2008. 23.22.35

"najprovokativniji nastup na Exitu imala elektrokleš diva Peaches 2004, a najgnevniji srpski r’n’r glas koji sam čuo u poslednjih nekoliko godina pripada mladoj Ivani Rašić iz grupe Sajsi." .izoginija?
26 (gost) | 03.04.2008. 08.16.23

@69 Znaci da bi ovaj tekst bez problema mogao da bude potpisan imenom Ernsta Röhma.
duca (gost) | 03.04.2008. 09.17.27

nego, tekst je mogao da se napise i bez koriscenja najbesmislenijih stereotipa o muskosti... ili nije? mislim, veggie ketering i bezicni internet? :)
@26 (srce je on the left side) (gost) | 03.04.2008. 09.50.33

pa i sef formule 1 se slikao sa golim .rostitutkama u naci uniformama.
26 (gost) | 03.04.2008. 10.16.21

Stvarno ne znam kakav argument predstavlja to sto je Maks Mozli izigravao komandanta konc-logora. Osim ako ne ciljas na sledece: ako Mozli moze da izigrava SS-ovca, sto onda Tarlac ne moze da pise tekstove u stilu SA?
Dr. Kadžija (gost) | 03.04.2008. 10.30.32

Sex znači "desno"?
JTCFC (gost) | 03.04.2008. 11.08.38

Prvo, pazljivo procitajte tekst: "Pojam „sex“ je, jasno, stavljen u naslov da bi privukao pažnju, dočepao se što većeg broja klikova vašeg miša.| Drugo, "Sex" (Tarlacev tekst) je desnicaeski do koske.
Crveni Ban: Tekst nema... (gost) | 03.04.2008. 14.19.20

...veze sa politikom, sad sto precednik nema veze da li ce da bude leva ili desna sisa, nije razlog da se pojam "seks" povezuje s politikom.
politicki korektna NGO feministkinja (gost) | 09.04.2008. 17.43.37

tarlacu, nije homoseksual-izam, izem tvoj desnizam!
REPTIL (gost) | 10.04.2008. 02.24.07

meni stoji na levo, wtf!?
Ne budite glupi (gost) | 11.04.2008. 08.38.56

Desno - konzervatizam. Levo - liberalizam. I opet se mozda nadje neki glup, da kaze da je u pitanju konzervatizam jer vuche na stare vrednosti, ali u pitanju je naprotiv tekst o shirenju vidika, a ne skupljanju.
Marko Bare (gost) | 11.04.2008. 11.49.38

Uvek sam se divio hrabrosti ljudi koji iza svojih monitora sa bezbedne udaljenosti i u anonimnosti seru po drugima... E za to stvarno treba imati muda ( :) ).
JTFC (gost) | 11.04.2008. 17.10.27

@Marko Bare Kao ti?
Bane (gost) | 28.04.2008. 20.16.17

Evo sta je Goran na kraju napravio: "Ljubitelji Evrosonga zabrinuti zbog homofobije u Srbiji" http://www.blic.co.yu/zabava.php?id=39774

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike