Nakon gotovo dve decenije Svetislav Bata Prelić, reditelj nekadašnjeg filmskog hita Šećerna vodica, izbacuje novi film. Biro za izgubljene stvari je film „o generaciji koja je izgubila vreme“; bavi se "problemima urbanih, obrazovanih ljudi, zaglavljenih u vremenu od mladosti do sazrevanja"
Scenario: Svetislav – Bata Prelić
Uloge: Andrej Šepetkovski, Jelena Ilić, Bojan Lazarov, Zoran Ćosić
Žanr: drama/komedija/biografski
Trajanje: 126 min.
Proizvodnja: Srbija 2008.
Da ne poznajem Batu Prelića, bila bih objektivna i slobodna da se upitam šta će u jednom intelektualnom Džojs-Prust-Servantes filmu antireklame za narodnjačku koaliciju. Ovako, subjektivno znam da je ideologija turbulentne današnjice nastavak samodovoljne intelektualnosti 70-ih i 80-ih.
“Prema svecu se i tropar poje” izreka je koja definiše kakav i koliki može biti komentar određene pojave ili ličnosti. U ovom slučaju reč je o pojavi, tj. onome što bi se moglo nazvati specifičnim umetničkim krugom, a Prelićev je film u funkciji tropara, tj. njime se jedan, u svoje vreme neosvešćen umetnički krug prikazuje, analizira i na određen gorko-humoran način glorifikuje.
Reč je o filmu kakvi se prave o dadaistima, o nadrealistima, o Doroti Parker. Ljudi sličnih senzibiliteta, umetničkih i idejnih ubeđenja jedne generacije često su se kroz istoriju družili i tako tvorili određene mini-elite. Oni su uticali jedni na druge, a kao zajednica su uticali i na svoje vreme ili vremena koja dolaze. Pročitate li Bunjuelovu autobiografiju i Dalijev Moj poslednji uzdah, pored zabavnosti videćete i važnost privatnih kontakata umetnika.
U našoj zemlji intelektualno i umetničko udruživanje nije uobičajeno. Pojedinci se radije priklanjaju političkim zajednicama, nemilosrdno ratujući jedni protiv drugih. Umetnici su još izdvojeniji i usamljeniji nego što je to uobičajeno. Gora od usamljenosti umetnika jeste usamljenošću podstaknuta poetika njihovih dela punih gorčine, nemoći i neaktivnosti glavnih junaka u odnosu na represivnost svemoćnog sistema na vlasti koji se podrazumeva, a ne pokazuje.
Suprotno tome, Bata Prelić u svom Birou za izgubljene stvari priča priču o uzajamnoj bliskosti grupe intelektualaca i umetnika koji su postojali. U to vreme oni nisu formulisali svoje druženje manifestnim pripadanjem umetničkom krugu, ali ih danas, s vremenske distance, lako možemo identifikovati i definisati.
Po analogiji, Prelić nam nudi pretpostavku da neosvešćeni krugovi i danas postoje. Likovi koji su u filmu prikazani kao deo savremenog beogradskog miljea inspirisani su stvarnim ljudima i događajima iz 70-ih i 80-ih. Ta družina nije izbijala iz nekadašnjeg Šumatovca, Proleća ili Kluba književnika, a ekonomski je skromno ali sigurno bila obezbeđena komunističkim izobiljem.
Stoga je i mogla, osim što je to htela, da prvenstveno bude okrenuta tzv. sekundarnim ljudskim potrebama: kulturi, slobodi, ljubavi. Odatle je poniklo nekoliko značajnih pisaca srednje generacije (među kojima su Dragan Velikić i Radoslav Petković), nekoliko novinara (među kojima je Goran Opačić), izdavača (među kojima je Predrag Marković), neki političari, neki autsajderi i najzad, sam Prelić.
Oslanjanje na stvarne ljude i događaje je, naravno, uslovno, pa je tako stvarni lik koji se u filmu zove Magi (sjajan Andrej Šepetkovski!) živ, a umrla je žena koja je poslužila za stvaranje lika Selene; lik izdavača kompiliran je od nekolicine kultur-tregera te vrste, itd.
I, iako duhovna zajednica u filmu Bate Prelića postoji, ona, nažalost, ne stvara aktivnije junake nego što to biva u domaćim filmovima koji propagiraju usamljenost. Pamet, učenost, dobrota i duhovitost i junaka i autora kao da čeznu za aktivnim negativcem koji bi ih razdrmao u njihovoj intelektualnoj inerciji i primorao ih na stvarno delanje.
Prelić, autor filmova Šećerna vodica, Majstor i šampita i Poltron, svesno se, dakle, odlučio da ovog puta ne podilazi publici zabavnošću. U situaciji totalnog nefunkcionisanja domaćih bioskopa, a s obzirom na to da u produkcionom smislu nikome nije oteo novac koji se mogao i bolje upotrebiti, Preliću nema šta da se zameri. U svom žanru Biro za izgubljene stvari je solidan film koji će naći put do svoje publike, a ostalima nije ni namenjen.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ghoul (gost)
| 15.04.2008. 22.12.48
Još jedan sramotno loš tekst V. Vojnović (tekst, a ne filmska kritika) koji postojeći film uzima kao polaznu osnovu za nekakve privatne tokove svesti i 'filozofiranja' a da o samom filmu ne kaže skoro ni reči. Sudeći po ovom tekstu, film je zaslužio ocenu 7 SAMO zato što je za svoju temu odabrao nekakav skup intelektualaca. Jer, to je jedino o čemu se u tekstu govori. Ni reči u ovom tekstu nema o scenariju, dijalozima, režiji, glumi, likovima, vizuelnosti, muzici, zvuku... Ukratko, ostavlja nam se da verujemo na reč kritičaru koji nije uradio elementarni deo svog posla: da prikaže FILM o kome, navodno, piše.
Zaista užasan i potpuno beskoristan tekst. :(
-
Macavity (gost)
| 15.04.2008. 22.32.39
Ako ovako nastavi, V.V. će preoteti tron Dudi Lakić.
-
Macavity (gost)
| 15.04.2008. 22.47.40
Još jedna star: ne znam koliko je korektn da neko (V. V.) ko se imenom i prezimenom pominje u filmu - o istom piše prikaz. Gde je tu objektivnost? Ostala pred vratima, po svemu sudeći.
-
krcun (gost)
| 16.04.2008. 01.28.52
Ocena bi verovatno bila manja da se ušlo u analizu filmskih dometa pa je onda to mudro izbegnuto.
-
Leon Zoldar (gost)
| 16.04.2008. 09.48.12
I samo pojavljivanje ovog prikaza iz pera Vladislave Vojnović je odlika besprizornosti i lošeg ukusa, budući da se potpisnica recenzije spominje (u pozitivnom svetlu, naravno) u filmu koji procenjuje, dok je reditelj BIROA ZA IZGUBLJENE STVARI nedavno odradio cameo u ostvarenju PRINC OD PAPIRA, nastalom po scenariju Vladislave Vojnović. Zato je sedmica u krajnjem skoru krajnje upitna...
-
Leon Zoldar (gost)
| 16.04.2008. 09.56.08
...tim pre što iz prikaza nismo saznali ništa o dometima (pa ni prirodi) samog filma. Zato nam je već poslovičnim predavački prekornim tonom gospođa Vojnović predočila da je ovde teško, ali plemenito biti intelektualce, da su onomad postojale kafane koje su pružale utočište tim napaćenim dušama; iz meni nejasnog razloga u prikazu se pominju i treća lica,čija je veza sa BIROOM ZA IZGUBLJENE STVARI krajnja nepoznanica... i tako redom do fušerajske završnice u kojoj nam autorka ukazuje da "Preliću nema šta da se zameri...", da je "u svom žanru (kom?, pitam ja, pošto se to iz recenzije ne da ni pretpostaviti) solidan film koji će naći put do svoje publike..."
-
Milojko Drulović (gost)
| 16.04.2008. 11.18.50
Ovo na kraju sa "gledaocima koji će naći film" je objašnjenje, u stvari mehanizam odbrane kojim se objašnjava zašto niko neće gledati ovaj film, pri čemu se naravno oni koji će ga pogledati proglašavaju za "odabrane".
-
W. (gost)
| 16.04.2008. 17.51.43
A o izvrsnoj glumici i prelepoj zeni JELENI ILIC,ni rechi.Totalno osvezenje u srpskom filmu.Razlicita i sofisticirana,ostvarila fenomenalnu ulogu.Prva njena uloga,glavna i ...njeno vreme tek dolazi.Ovaj film,bez njenog lica...pitanje kakav bi bio!I ko bi drugi mogao da to isto odigra...
-
coincidentia (gost)
| 17.04.2008. 12.54.21
nije vladislava vojnovic vec vladislava gordic-petkovic pomenutna u filma, supruga vave petkovica...
-
crveni baron (gost)
| 17.04.2008. 19.23.29
Jelena Ilic je veliko otkrice. Nadam se da ce jos imati prilike da glumi i da joj ovaj los film nece uzeti za zlo.
-
dwight yorke (gost)
| 18.04.2008. 11.01.50
koliko se ja sećam u filmu se ne pominje prezime vladislave na čiju se promociju ide, ili gresim?
-
Macavity (gost)
| 19.04.2008. 22.24.03
Ne pominje se prezime, istina. Ipak, ako ste koliko-toliko upućeni, nije teško izvući zaključak.
U svakom slučaju - zbog te Vladislave (bila ona Vojnov-ić, ili neke druga) strada jedan od junaka.
Odavno nisam pogledao nešto ovako dosadno.
-
james (gost)
| 21.04.2008. 10.52.29
o cemu je ovj tekst/\?
-
Tijana (gost)
| 18.08.2008. 13.21.12
Film je katastrofalno loš, ne da se gledati više od desetak munuta.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.