Herstory

Scenario: Vladislava Vojnović
Uloge: Milica Spasojević, Stefan Lazarević, Milica Mihajlović, Andrej Šepetkovski, Goran Radaković, Tatjana Beljakov
Žanr: dečji film/komedija/drama
Trajanje: 92 min.
Proizvodnja: Srbija 2007.
Web: www.luksfilm.com

Još na Festivalu dokumentarnog i kratkog metra 2005. autorski tim – Vojnovićeva kao scenaristkinja, reditelj Marko Kostić i direktor fotografije Miloš Spasojević – trijumfovao je u domaćoj selekciji s kratkometražnim Princem od papira. Potom nastaje i scenario za dugometražnu verziju a zatim i roman. Dugometražni Princ od papira koincidira sa Agijem i Emom Milutina Petrovića, nastalim prema prozi Igora Kolarova.

Ova dva filmska ostvarenja su svojevrstan autorski u umetnički incident: ako film Agi i Ema predstavlja dečakovu vizuru odrastanja, njegov lični HIStory, onda je Princ od papira odrastanje jedne devojčice – HERstory. Princ od papira kao tekst vrvi od intertekstualnih prepleta – ne samo da dečak Agi uskače kao akter druge filmske i prozne priče, već u romanu (nažalost, ne i u filmu) pisac Igor Kolarov ubeđuje Juliju da ona mora naći svoju spisateljicu koja će dovršiti njenu priču.  

Već i u samom naslovu, Princ od papira donosi podsećanje na klasik Pitera Bogdanoviča iz 70-ih Mesec od papira, priču o odnosu devetogodišnje devojčice i bivšeg lopova. Tejtum i Rajan O’Nil obeležili su ovo lirsko ali ne i patetično putovanje kroz Kanzas. Za razliku od američkog Srednjeg zapada u doba (neretko nostalgično idealizovane) depresije, tranzicioni Beograd (tačnije Zemun) je aktuelno prostorvreme. I Milutin Petrović, koji je adaptirao roman Igora Kolarova, i Vladislava Vojnović, čiji je Princ izvorno delo, progovaraju sada o deci, a i o sebi samima, kroz decu. U oba ostvarenja roditelji su moralno ambivalentni ili potpuno odsutni.

Devetogodišnja Julija, u tumačenju očaravajuće Milice Spasojević (balkanskog antipoda plavokosoj Tejtum), upoznaje mladog slikara koji se predstavlja kao anketar. Ostavljena je sama kod kuće (potentni motiv iz serijala Home Alone) i iz radoznalosti ga pušta u stan. Anketar/slikar koristi prigodu te pokušava da ukrade skupoceno ulje na platnu, međutim Julija ga nekoliko sati drži u zatočeništvu – ne iz želje da ga kazni zbog prestupa već da bi ispunila vreme, da bi se s njim poigrala. 

Kada ga devojčica konačno oslobodi, poklanja mu očev britanski pasoš i majčine minđuše. Nakon što se preseli u drugi stan, Julija pokušava da stupi u kontakt sa slikarem. Uz pomoć druga Pegija (u romanu je to baš Agi, a u oba filma ga tumači Stefan Lazarević), Julija započinje svoju potragu...

Portret Julije podrazumeva najpre predadolescentsko sazrevanje (kod Frojda je ova faza poznata kao latencija, primirivanje seksualnog nagona pred pubertet) – edipalno vezivanje za starijeg, tajnovitog muškarca koji kompenzuje često odsutnog i to profanog oca; potom dečji bunt protiv restriktivnog školskog sistema učenja - Julija je disleksična, ima problem s čitanjem; i konačno – dete je ono koje ponovo dovodi u red disfunkcionalni odnos roditelja i sanira privremenu zabludelost majke i njenu vanbračnu avanturu.

Princ od papira krojen je po meri Milice Spasojević. Vojnovićeva priznaje da romana i filma ne bi ni bilo da nije bilo Milice kao inspiracije – umetnost u svoje tkivo prošiva biografiju i život, i zbog toga Princ od papira i deluje tako autentično.

Interpretacija Milice Spasojević kao Julije balansira između sanjalačkog, intuitivnog, introspektivnog, autoironičnog do sveznajućeg. Milica Mihajlović kao majka možda je previše iskliznula u karikaturu i persiflažu. Andrej Šepetkovski kao slikar donosi i autoironiju. Marko Kostić, reditelj već nagrađenog kratkometražnog Princa od papira (i dokumentarnog Građanina kera), pokazuje rediteljsku umešnost ritmički ispisujući smenu akcionih, komičnih, meditativnih sekvenci i partitura (srećom, kratkotrajnih) socijalne drame. Nadasve, zavidni nivo vođenja ženske priče u nastajanju.