(Sub Pop)
Oksvordski kvintet Foals bi, po svim parametrima, trebalo da postane ono što su Klaxons bili prethodne godine – najbolji britanski newcomeri u ovih 366 dana. U trajanju školskog časa, oni su, u skoro radio-friendly maniru, pametno uklopili uticaje koji se protežu od Talking Headsa i Stevea Reicha do afro beatova 60-ih i math-rocka sredine 90-ih
Malo je sastava koji bi poželeli dobrodošlicu u muzički svet kakva je spremljena kvintetu Foals. Relevantni mediji su ih proglasili za debitante od kojih se najviše očekuje u 2008. godini, tako da su u startu bili osuđeni da, u najboljem slučaju, opravdaju velika očekivanja.
Tako su Foalsi dovedeni u nezavidan položaj – ukoliko ne bude apsolutno vrhunski, njihov debi, iako kvalitetniji od većine ovogodišnje ponude, biće proglašen za razočaranje. Poput tiketa prosečnog frustriranog kladioničara koji može da bude presrećan ako uspe da vrati uloženi novac, Antidotes će predstavljati pobedu ili remi za novinare (kladionice) koji nisu mrdnuli prstom, a remi ili poraz za sâm bend, koji je izginuo u pripremi ovako zahtevnog izdanja.
Međutim, Foals su toliko smeli, vešti, pa čak i bestidni, da već pokazuju spremnost za velika dela. Da li zbog zasićenja ili iz bojazni da bi njihove poliritmije bile preteške za ostatak repertoara, über-hajpovani prošlogodišnji singlovi Hummer i Mathletics nisu našli mesto na albumu. Ovakav potez bi mogao da se okarakteriše i kao pretenciozan, ali činjenica je da bi pomenuti singlovi na Antidotesu štrčali kao Kilimandžaro u Bačkoj.
Negde u periodu između ta dva singla, Foals su, poput prekookeanskih saboraca Battles, odlučili da na “full-length” premijeri što više iskoriste mainstreamovski potencijal, a komplikovanije aranžmane ostave za vremena kad postanu poznati i priznati. Iako njihov početni identitet nije izgubio neposrednost i osobenost, zaokret od math-rocka ka new waveom inspirisanom dance rocku je očigledan.
U tom pogledu, Foals bi mogli da izađu na crtu Klaxonsima, sa kojima dele čvrstinu ritam-sekcije, plesnu plahovitost, sofisticiranost aranžmana i snažnu melodičnost. No, dok za laureate nagrade Mercury gotovo krucijalnu kariku predstavlja polje tzv. new ravea, oksfordski “ždrepci” (prevod imena) se u svom delovanju uglavnom oslanjaju na organski zvuk, koji efektno obogaćuju funky saksofonom i trubama.
Upravo zbog želje da zvuče što manje digitalno i teatralno, Foals su se bezobrazno, preko telefona, odrekli već obavljenih producentskih usluga Davea Siteka (TV on the Radio) i kompletan miks uradili sami.
Tekstovi su povremeno lucidni i delotvornom upotrebom upečatljivih sintagmi učestvuju u građenju skladne celine. U tom procesu nemerljivu ulogu igraju intonacija i boja glasa frontmena Yannisa Philippakisa, koji u pojedinim trenucima neodoljivo podseća na Kelea Okerekea iz Bloc Partyja, mada uživo ne proizvodi neke neartikulisane krike kao nespretni Nigerijac.
Foals - Balloons
Antidotes predstavlja kolekciju prilično ujednačenih numera (iz koje po prekomernoj hitičnosti jedino odskače Cassius) u kojoj nema mesta za fillere. Foals su, uprkos svim najavama, izbacili iznenađujuće profilisanu i kompletnu ploču, koja obitava na rubu blagog mainstreama, ali u sebi nosi zavidnu dozu tehničke umešnosti i avanturizma.
Uspevši da proture “expect the unexpected” supstancu u delo čiju su anatomiju neki već doživeli kao deja-vu, oni su u isto vreme i ostali s obe noge na zemlji i nisu podlegli velikom medijskom pritisku.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
totem (gost)
| 22.04.2008. 13.29.23
Ne cini mi se da su numere ujednacene, imaju hitove koji definitivno odskacu...Solidan album svakako, ali neuporediv sa Klaxonsima cije je proslogodisnje ostvarenje fantasticno i potpuno osvezavajuce na sceni na kojoj genericnost vec suvereno vlada...
-
snow (gost)
| 22.04.2008. 17.44.50
meni se ne sviđaju nešto mnogo...mnah...ako već tražimo nove klaxonse, mada nisam sigurna zašto bismo, recimo da su pre MGMT na tom nivou odličnosti
-
cornolio (gost)
| 22.04.2008. 19.05.04
A meni su OK, za razliku od iritantnih Klaxonsa. Njah.
-
Nikola (gost)
| 22.04.2008. 22.55.26
Slusao sam special edition ovog albuma sa dva CD-a. Na drugom su poslednje pesme live at Liars Club, Nottingham, s` pocetka prosle godine.Oni tu zvuce izuzetno zrelo i tu je kljuc za odgovor-kako su uspeli stvoriti tako sjajan debi album; mnogozivih svirki pre ulaska u studio.
-
Ženakesa! (gost)
| 23.04.2008. 00.10.09
Vi mora da se šalite? Da izađu na crtu sa Klaxonsima?! Album Foalsa je smeće!
-
Zhule (gost)
| 23.04.2008. 18.50.44
Ovo je definitivno neka zajebancija!! Ovo na crtu Klaxonsima? Pa ovo je hiljadu puta bolje od tih skakavaca!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.