Unuci cveća

Mesto: 59 to 1, Minhen
Vreme: 30. maj 2008.
Organizacija: Laut
Predgrupe: Colour Haze

Vrući minhenski petak kulminirao je u vrelini rasprodatog kluba 59 to 1 (ex-Monofaktur), čija je popunjenost bila iznenađujuća samo u prvi mah. Jednim delom je tome sigurno doprineo minhenski stoner rock ponos Colour Haze, dobro uvežbani trio koji smelo budi aluzije na Kyuss i Black Sabbath.

Bez previše pevanja, ali i filozofiranja, ova trojka je u 45 minuta delovala prilično ubedljivo, što zbog efektne ritam sekcije, što zbog zanimljivog muziciranja u hipi stilu gitariste i frontmena Stefana Kogleka. Iako je bilo primerenije da se na ovakvoj prigodi nađe neko veće ime sa oživljene psyhodelic rock scene, poput Dead Meadow, Comets on Fire ili The Black Angels, Colour Haze su svoj posao odradili muški i pošteno, pokazavši da su pametno odabrani za predgrupu i opravdavši status velikog benda koji poseduju na evropskoj psyhodelic stoner sceni.

Međutim, njihova čitava predstava bila je kraća od nameštanja scene za nastup mlade vankuverske atrakcije Black Mountain. Trebalo je tu uglaviti glomazni, crveno-drečavi set bubnjeva, skupoceni Minimoog za bunjara, neko ogromno čudo iz tri dela za klavijaturistu, brdo pojačala i dim mašina. Pretenciozni šou je već bio ispisan na zidovima kluba, jedino su se očekivali glavni akteri u kostimima i sa buketima cveća i karneval je mogao da otpočne.

Ali, umesto nabeđene družine rock pozera, na binu je izlašla jedna sasvim skromna petorka, koja je pokazala da teatralni ambijent služi isključivo u svrhu pružanja što kvalitetnije svirke. Eterični uvod, ispresecan dairama pevačice Amber Webber, uveo nas je u numeru Stormy High, uvertiru sa njihovog aktuelnog, drugog po redu izdanja In The Future. To je bio signal za početak jedne fine muzičke retrospektive sedme i osme decenije prošlog veka.

U grotlu naelektrisane mase fanova, trenutke ekstaze doživljavali su Sabbathovci, Floydovci, Zeppelinovci, Hawkwindovci, kompletna prog ekipa, od Jethro Tullovaca do Rushovaca, ali i novokomponovani indijanci, koji su psihodeliju otkrili preko Pitchforka i Dungena. Rezultat nekontrolisanih urlika posle svake pesme bilo je neskriveno oduševljenje benda, naročito "raspoloženog" basiste Matthewa Camiranda: “Vau, nismo navikli na ovakvu reakciju u Nemačkoj. Bilo je krajnje vreme.”

Black Mountain su zvučali zaista moćno. U svojoj ambijentalnijoj i post-rockerskim krešendima opijenoj inkarnaciji, Kanađani su bogati duhom, dok za vreme snažnog gruvanja, praćenog nostalgičnim zvucima klavijatura Jeremya Schmidta, oni isporučuju količinu energije u meri u kojoj je tako intenzivna reakcija  publike apsolutno neminovna.

Pevač i gitarista Stephen McBean, poznat i po radu u sastavu eksperimentalnije provinijencije Pink Mountaintops, poseduje izuzetan glasovni opseg, koji u svojim višim frekvencijama čini simpatičnu Amber tehnološkim viškom na stejdžu. No, glavna karika je bez sumnje bubnjar Joshua Wells, čija je dinamika u par navrata spasila svirku od ulaska u zamorne, predugačke prog improvizacije.

Pri kraju smo imali priliku da se u kratkom vremenskom intervalu uverimo u dve različite strane medalje; patetična lennonovska akustara Wild Wind svoje mesto je pre mogla naći u obližnjim srpsko-hrvatskim kafićima, ali je zato maestralni ep Tyrants, neumoljiva posveta King Crimsonu i norveškim avant-rockerima In The Woods..., momentalno prebrisao taj jedini kiks.

Koliko je potez da se 17-ominutna Bright Lights svira za vreme bisa pametan, najbolje znaju istetovirani matori hipici sa maramama, koji su u tim trenucima nadljudskim naporima dolazili do kiseonika, ali su, ipak, skupili poslednje atome snage da jednim završnim “Woo-hoo!!!” isprate Kanađane sa scene.

Nakon međugeneracijske fešte koju su vešto servirali retro entuzijasti nije potrebno izvlačiti bilo kakve zaključke, osim, možda, jedne sitne opservacije – ne dozvolite da vas prevare kada je u pitanju In The Future. Dovoljno je samo jednom pažljivo preslušati ovu monumentalnu riznicu ideja i shvatiti da se radi o nesvakidašnjem izdanju koje, premda uporište nalazi u najsvetlijem delu enciklopedije gitarskih nota, samosvesno i sa zavidnom dozom autoriteta egzistira na mapi moderne muzike.

Setl ista:

• Stormy High
• Angels
• Queens Will Play
• Wucan
• Druganaut
• Stay Free
• Wild Wind
• Tyrants

Bis:

• Evil Ways
• Bright Lights