Pod gvozdenom maskom

Scenario: Mark Fergus, Hawk Ostby, Arthur Marcum, Matthew Hollaway
Uloge: Robert Downey Jr., Jeff Bridges, Gwyneth Paltrow, Terrence Howard
Žanr: SF/Akcija
Trajanje: 126 minuta
Produkcija: SAD, 2008.
Web: http://ironmanmovie.marvel.com/

Na prvi pogled Tony Stark zaista podseća na Brucea Waynea, tačnije na Wayneovu lakomislenu javnu personu. Međutim, za razliku od mračnog i prošlošću progonjenog Batmana, Stark kakvog upoznajemo na početku filma zaista je površan: život je za njega velika igra, a stvari i ljudi koji ga okružuju igračke (uključujući i oružje koje proizvodi njegova fabrika).

Stark je potpuno uveren u to da radi za pravu stvar, iako je njegov otac jedan od tvoraca nuklearne bombe, a on sam nastavlja tim putem, konstruišući sve bolja i bolja oružja za masovno uništenje. Međutim, sve će se promeniti kad ga u Avganistanu kidnapuju teroristi. Stark se menja i spolja i iznutra: njegov razvoj i borba sa samim sobom centralna su tema filma.

Robert Downey Jr., koji je i u stvarnom životu prošao tešku borbu s narkomanijom, odličan je iako neočekivan izbor za naslovnu ulogu. Ironičnim, ali verodostojnim tumačenjem Starkovog kompleksnog lika, koji je istovremeno i genijalni naučnik i bogati hedonista i moćni Iron Man, Downey Jr. u film unosi istovremeno i dubinu i vedrinu. Ostatak glumačke ekipe ne zaostaje za njim: Gwyneth Paltrow na pravi način koristi pomalo distanciranu pojavu u ulozi pragmatične sekretarice Pepper Potts, a Jeff Bridges je iznenađujuće jeziv u ulozi glavnog negativca Obadiaha Stanea.

Ono što će, međutim, najverovatnije privući pažnju najvećeg dela publike, naročito one ispod 14 godina, jesu odlični specijalni efekti. Oklop pomoću kojeg Tony Stark postaje Iron Man je besprekorno skrojen i izgleda fascinantno, a od scena akcije zastaje dah. Uprkos tome, ne stiče se utisak prenaglašenosti, i svi kompjuterski generisani segmenti su više nego svrsishodni. Jon Favreau se još jednom, posle dečjeg hita Zathura (2005), potvrdio kao uspešan reditelj vizuelno atraktivnih akcionih avantura.

Filmu bi se, pak, mogao zameriti nedostatak jasnije političke poruke. Naizgled antiratni i antikorporacijski, on ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje ulogu Amerikanaca u ratu u Avganistanu: zla je samo korporacija koja prodaje oružje i jednoj i drugoj zaraćenoj strani, ali ne i država koja je taj rat započela.

Američka vojska je predstavljena kao herojski oslobodilac avganistanskog naroda, dok Iron Man u jednom trenutku deluje kao njena produžena ruka. Iako to američka publika najverovatnije nije ni primetila, ovde će potpuno nekritički proamerički stav možda odbiti neke gledaoce.

Ipak, borba Tonyja Starka vodi se pre svega na ličnom a ne na političkom nivou: on teži tome da živi u miru sam sa sobom. Njegova dobra dela su tu pre svega kao iskupljenje za sve ono loše što je – svesno ili nesvesno – učinio u prošlosti. U tom procesu on postaje superheroj, i na kraju vidimo da zaista uživa u toj ulozi, što ga odvaja od velikog broja kolega iz Marvel univerzuma. Iron Man je stoga zabavan ali ne i površan film, u kome će uživati i laici ali i tvrdokorni obožavaoci Marvelovih stripova.