(ATO)
Američka petorka se poslednjih godina sve više udaljavala od progresivnog alt-country stila. Peti album predstavlja presudan korak ka potpunoj žanrovskoj slobodi
Jimu Jamesu se, ako ništa drugo, mora priznati da je maher u rušenju bilo kakvih očekivanja. Nekada izrazito profilisan muzičar, koji je od svog matičnog benda My Morning Jacket napravio pojavu okarakterisanu kao „povratak pravog južnjačkog psihodeličnog rocka na velika vrata“, ovih je dana razbarušeni šoumen koji je u stanju da vam na trenutke vam zaustavi dah, ali i iznervira do stadijuma u kome pomahnitalo vičete na svog kućnog ljubimca.
Malo toga u današnjem izrazu petorke iz Kentakija budi uspomene na toplinu i lepotu američkih nedođija, koje su u jednom soničnom zanosu verno oslikane na odličnom debiju The Tennessee Fire (1999) i još boljem nasledniku At Dawn (2001). Jim James jeste i dalje neumorni eklektik i hroničar, ali je danas u potpunosti okrenuo leđa seoskom turizmu. Nakon kratkog boravka na periferiji metropole - gde je locirao prethodno izdanje i svoj kreativni vrhunac Z (2005) - shvatio je da mu je mesto u haosu urbane sredine.
Negde u tom periodu počeo je da iščezava i prepoznatljiv reverb iz njegovog vokala koji su kao zaštitni znak prigrabili najveći Jacketovi fanovi, simpatični Band of Horses i novokomponovani eksperimentalisti Fleet Foxes.
Na krilima svih tih transformacija i zavidnog uspeha koji je donela ploča Z, Jim i kompanija su stekli samopouzdanje da snime šta god im padne napamet, makar to bilo bez zajedničke niti, pa čak i opipljive koncepcije. Zato i ne čudi što Evil Urges više deluje kao raštrkana reprezentacija čiji svaki član igra u klubu u nekoj drugoj zemlji, nego stabilan prvoligaš kakav je, recimo, bio album It Still Moves (2003).
Kao i u svakoj tako nakalemljenoj reprezentaciji, i u ovoj ima jako dobrih pulena, ali i onih za koje nikome nije jasno na koji su se način tu našli. Oba dela epske numere Touch Me I’m Going To Scream momentalno ispisuju zlatne strane MMJ kataloga, pokazujući da Jim nije sasvim raskinuo sa Z-ovim kosmičkim popom.
Za mnoge ključna novina u vidu šokantnog Jimovog falseta, zanimljivo je uključena u southern funky prizvuk naslovne pesme, ali kada se njom dozivaju Prince ili Michael Jackson stvar postaje alarmantno groteskna. Highly Suspicious možda neće izlaziti iz glave par nedelja, ali kikotanje, vriska i prenemaganje debelog bradonje, kao i horsko ponavljanje naslova u niskom tonu su nepodnišljivo iritantni.
Da je u tom trenutku vrag zaista odneo svaku šalu svedoči i neshvatljivo odabrani prvi singl I’m Amazed, koji zvuči kao džingl za neku strašno dosadnu reklamu koju je vaš video rekorder slučajno snimio pre 30-ak godina. Zbog toga kao melem deluje baladica Thank You Too, koju će mnogi stariji sledbenici zasigurno odbaciti kao budalastu sapunicu, iako je dotična začuđujuće šarmantna za svoj sklop.
I tako se kao neka pravilna zakonitost iznenađenja ređaju do kraja. Librarian je, na primer, interesantna kao Jimova interpretacija Roy Orbisona, mada mu je kao model za fantaziranje o zanosnoj bibliotekarki mnogo bolje mogla poslužiti neka Pericina naracija iz Varljivog leta 1968. S druge strane, garažna i moćna Remnants je verovatno najžešća stvar koju su MMJ ikada napravili.
Evil Urges
Čitav Evil Urges zapravo funkcioniše kao rolerkoster tonaliteta, ritma i emocija. Na trenutke jako dovitljiv, prijatan, duhovit, ali i pretenciozno apsurdan i tegoban, peti rad jednog od najhrabrijih bendova današnjice pokazatelj je njihovog umeća da iznova potresaju scenu koja se trenutno ne može pohvaliti nekim epohalnim olujama.
Premda je krajnji proizvod mogao biti nešto smisleniji i ubedljiviji, njegovu nesvakidašnjost, a i inovativnost niko ne može dovesti u pitanje.
Povezani članci:
Z – recenzija albuma (2005)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikola (gost)
| 09.07.2008. 12.09.41
Najvece razocarenje godine! Prosto ne verujem da je to isti bend od pre nekoliko godina. I "Z" je bio korak nazad, ali ovakav pad je nepojmljiv.
Kada zavrsi svoju karijeru i baci pogled, Jim James ce se stideti debakla zvanog "Highly Suspicious", ubedjen sam u to!
-
Krang (gost)
| 09.07.2008. 12.16.33
"Premda je krajnji proizvod mogao biti nešto smisleniji i ubedljiviji"
Ili je bolje reci: "podnosljiviji" i "manje glup"
NyEssrA album.
-
Milan (gost)
| 09.07.2008. 13.40.55
Još kad se vidi novo remek-delo Truckersa, raočaranje prerasta u tugu. Žalosno, zaista.
-
House of Stark (gost)
| 09.07.2008. 13.44.57
bravo! desi se i da na popboksu bude neka ljudska recenzija, vise mesta za ovog mladica a manje pretencioznih daveza. sto se tice "debakla zvanog highly suspicious"...pa pesma je i pravljena za pravoverne&bez humora, nije ovo radiohead (a volim ih!) ovo je bezanje od ukalupljivanja, ko ne razume ne voli ni wilco, ovo je isto samo duhovitije. mogu da se kladim da ih rajan adams i dzef tvidi obozavaju. tacno je kriticar rekao, i'm amazed je najslabija stvar ovde a ne prve tri "eksperimentalne". inace super ploca nastavljaju istom trasom
-
o(d)govarach (gost)
| 09.07.2008. 14.29.58
kritika je stvarno dobra,jer je ovo mozda najtezi album za recenziranje ove godine i drago mi je da vladimir nije upao ni u one koji ce bezrazlozno pljuvati,a ni u one koji skidaju kapu svakom bezanju od "ukalpuljivanja"(bez alzuije na prethodni post).pratim vec duze vreme sta pise ovaj decko i uvek mi se svidja sta ima da kaze.
-
Suspektni (gost)
| 09.07.2008. 14.45.54
Wilco? Pa oni su zglajznuli odavno u nepojmljivu dosadu! MMJ su za njih pojam....Ali ok je sto nema onoliko hvalospeva kao kad su izdali "Z", to je trebalo uraditi jos sa Arcade Fire, kad su izdali nepodnosljivi "Neon Bible" koji je
isto bio korak unazad....Sto se tice MMJ dobro je sto se udaljavaju od americke tradicije, to je odavno postalo prezvakavano stivo, treba potraziti inspiraciju i u drugim stvarima....A ko voli Wilco, super, nek' uziva....(bljak!)
-
Anoniman (gost)
| 09.07.2008. 14.57.49
Mislim da je realno opisano, ima genijalnih pesmica na albumu (touch me..., aluminium park, smokin' from shootin', a i highly suspicious je pogodak jer je zajebancija... )...a ima i uzasnih i predosadnih... a opet skaces od srece i kad se pojavi album na kome tri pesme valjaju, takvo doba...
pridruzujem se hvalama, pogodak kao i uvek...
-
tja... (gost)
| 09.07.2008. 15.19.26
ma dajte molim vas, kakve su ovo gluposti!? wilco i my morning jacket? dosadni dzef tvidi i ludi dzim dzejms? da li je moguce da njih neko danas moze da poredi?? mmj su ovim albumom pokazali srednji prst svim dosadnjakovicima koji ih i dalje trpaju u taj dosadni juznjacki kos. i svaka im cast na tome!
-
Rale (gost)
| 10.07.2008. 20.40.20
Uh, sto volim ove komentare prepune urbanih sveznalica sto pljuju po, eh tako izrabljivanoj, americkoj tradiciji i pokazuju srednji prst svemu sto nam dolazi iz tih tako nam mrskih krajeva.
-
Suspektni (gost)
| 10.07.2008. 23.52.30
@Rale
...a ja "obozavam" vas urbane (ili vise volis da te zovu ruralnim kako bi bio vise cool!) obozavatelje svega sto nam dolazi iz tih mrskih krajeva i sto do nebesa uzdizete sve muzicare koji se late kaubojstine i americkog juga/sna! Iako tu ima zaista malo onih koji su tome uneli novu energiju, vecina je neopisivo dosadna i zvace istu zvaku vec godinama.
-
Hell on Earth :))) (gost)
| 14.07.2008. 00.40.40
Divan album, tako zabavan i veseo ;)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.