Frojd za petama ubici

Njujork, 1909. Bujajuću metropolu u kratkom periodu potresaju dva nezapamćena zločina. U luksuznom apartmanu novoizgrađene višespratnice koji obasjava svetlost sveća pronađeno je izmučeno telo Elizabet Riferford. Brutalno išibana devojka, zatim udavljena svilenom kravatom, prva je žrtva manijaka koji već sutradan ponovo kreće u lov. I ovog puta nasrće na mladu i lepu bogatašicu.

Sticajem okolnosti, 17-godišnja Nora Ekton preživljava sadistički napad. Policija i gradonačelnik žele da što pre uđu u trag ubici, ali se javlja krupan problem. Naime, Nora je uspela da sačuva život, ali ne i sećanje na stravični događaj.

Kada se za slučaj Ekton zainteresuje mladi doktor Stratam Janger, u pomoć poziva svog idola, čuvenog Sigmunda Frojda. Baš u to vreme doputovavši u SAD kako bi promovisao svoje učenje, Frojd pristaje da pomogne mladiću u otkrivanju ubice.

Ali, put do istine nije lak. Janger sluti da se u devojčinoj prošlosti krije ključ za odgonetanje zločina, no hirovita i buntovna gospođica Ekton nije spremna da tokom psihoanalize olako otkrije svoje tajne. Ubica, naravno, ne želi da istina ispliva na videlo te ne sedi skrštenih ruku. Nova ubistva se ređaju jedno za drugim, a Janger je u stalnoj opasnosti da zauvek izgubi svoju ljupku pacijentkinju prema kojoj, da stvar bude još komplikovanija, počinje da gaji nedozvoljena osećanja.

Podžanr istorijskog whodunita je već decenijama izuzetno popularan. Prošlost piscima kriminalističkih pripovesti nudi brojne mogućnosti, a prednosti vremeplova su već uspešno iskoristili Džejms Elroj u čuvenom Losanđeleskom kvartetu, Boris Akunjin u serijalima o Erastu Fandorinu i sestri Pelagiji, Kejleb Kar u Alijenisti, Džefri Ford u Portretu gospođe Šarbuk...

Tumačenje ubistva (srpsko izdanje Mono i Manana) spada u grupu romana u kojima se s neusiljenom nonšalantnošću kombinuju fikcija i istorijske činjenice. Izmišljeni kriminalni slučaj vešto je doveden u vezu s pravim zločinima te ere: nerešenim ubistvom 19-godišnje generalske unuke Elzi Sigel i slučajem sadističkog ubice Harija Toa.

Frojd je zaista posetio Ameriku u periodu opisanom u knjizi, a ova činjenica je iskorišćena kako bi se on uveo u priču. Na postojeći krimi zaplet pisac nadovezuje priču o Frojdu i njegovim učenicima, koristeći prepisku i zapise njegovih savremenika.

Džed Rubenfeld u roman uspeva da smesti dve gotovo odvojene priče. Istraga ubistava i Frojdov sukob s Karlom Jungom (koji je za ovu priliku donekle izmenjen i vremenski izmešten) dva su paralelna narativna toka. Kao i mnoga druga debitantska ostvarenja, ovaj istorijski krimić boluje od preambicioznosti. Pisac se iz petnih sila upinje da u svom prvom romanu prikaže sva znanja i umeća koja poseduje. Višak sadržaja preti da preoptereti priču, ali su temelji, na sreću, dovoljno snažni da izdrže dodatni narativni balast.

Rubenfeldov roman je u svetu požnjeo odličan uspeh (prodat je u preko milion primeraka), tako da je sasvim izvesno da ćemo uskoro imati prilike da čitamo nova ostvarenja ovog autora. Tumačenje ubistva svakako najavljuje lepu i uspešnu karijeru, a ostaje da se vidi da li će Rubenfeld vremenom prevazići početničke probleme.