Peti album eteričnog islandskog kvarteta predstavlja novi korak u približavanju pop prijemčivosti i jedinstvenog enigmatičnog stila
Popularnost islandske grupe Sigur Rós začeta je u hvalospevima kojima su kritičari obasuli njen drugi album Agaetis Byrjun (1999), a ekspanziji je značajno doprinelo i mentorstvo Radioheada (uz montrealske postrock veterane Godspeed You Black Emperor!, Islanđani su 2001. bili pregrupa Yorkeu i drugarima), kao i pojavljivanje nekoliko pesama u saundtreku za film Vanilla Sky ('01).
Muzika benda na trenutke snažno priziva i otelovljuje duh detinjstva, uz upečatljiv vizuelni momenat: ruke (mršave antene) uprte u nebo puno nade nagoveštavaju bezgraničnu slobodu. Ta slika se provlači kroz sve spotove benda, u kojima mogu da se vide deca koja trče, skaču i lete u skoro neprijatno bolnom slow motionu (Untitled #1 je dobio MTV nagradu za najbolji spot 2005. godine).
Agaetis Byrjun ('99) bio je nedokučiv i istovremeno neodoljiv u svojoj tamnoplavoj enigmatičnosti. Ni albumu ( ), koji je izašao 2002, ne nedostaje ambicioznosti: na njemu se nalaze duge pesme povezane u veliki tok. Takođe, na ovom albumu je već jasno bio profilisan hopelandic jezik, potpuno izmišljena podsvesna kreacija pevača i frontmena Jonsija Birgissona.
Takk ('05) već predstavlja korak u pop teritoriju. Očekivan i prirodan potez, s obzirom na to da do tada već nije postojala osoba koja prati alternativnu scenu a nije bar čula, ili već uveliko pratila bend, pogotovo nakon trijumfalnog nastupa na prestižnom festivalu Roskilde u Danskoj 2006.
O sve većoj okrenutosti Islanđana pop muzici slikovito govore dva intervjua, koja su u različitim periodima dale dve osobe. Dok je objašnjavao kako je morao da uči tekst za The Scientist unazad prilikom snimanja spota, lider Coldplaya Chris Martin je u jednom intervjuu iz 2003. izjavio da Sigur Rós zvuče kao loša pesma sa Evrovizije. S druge strane, Sigur Rós su nedavno pesmu Gobbledigook, koja otvara novi album, opisali kao postevrovizijski overburn efekat.
Með Suð I Eyrum Við Spilum Endalaust (Sa zujanjem u ušima sviramo beskrajno) u odnosu na prethodna izdanja donosi kraće pesme, više dinamike, više akustičnih gitara i pretežno durske akorde. Višeglasja, ksilofoni, gudači i trubači koherentno grade prava mala utvrđenja od pesama, iako kod ljubitelja albuma ( ) baš ta pitkost može da projektuje fatamorganu u kojoj Islanđani leškare na Havajima i ležerno prave najlakšu ploču u diskografiji u najkraćem mogućem roku.
Iako su raznovrsni elementi koju grupa koristi (pored standardne postavke bubanj-bas-gitara-vokal, tu su i klavir, gudači, trube, horovi...) bili prisutni pre skoro deceniju na Agaetisu, tada je sve bilo iščašeno i svaka pesma je imala različitu produkciju i atmosferu. Na Takku, i naročito na novom albumu, produkcija je dostigla najviši nivo. Finale Ara Batur upravo odaje utisak širine hiperbudžeta koji dobijaju najveći blokbaster saundtrekovi.
Gobbledigook
Koliko je ( ) bio neutešan, toliko je novi album prepun nade. Jedina pesma na njemu koja priziva stariji melanholični osećaj je Festival, desetominutna elegija u kojoj je frontmen Jonsi Birgisson centralna figura, sve sa prepoznatljivim falsetom i gudalom za violončelo kojim prevlači preko žica svog les pola.
Með Suð I Eyrum Við Spilum Endalaust ne dolazi kao veliko iznenađenje. Na prošlogodišnjem DVD izdanju Heima može se videti kako bend svoju muziku predstavlja najširim slojevima, svirajući po domovini na neuobičajenim lokacijama (između ostalog i na napuštenom oronulom brodu).
Usredsređenost na reakcije ostarelog čoveka sa štapom i deteta sa sladoledom koja se može videti na DVD-ju mnogo govori o ambicijama i potencijalima benda. Með Suð I Eyrum Við Spilum Endalaust stoga je prirodan korak, a njegov najveći kvalitet ogleda se u činjenici da Sigur Rós ne odustaju od muzičke vizije kojom su do sada privukli toliko pažnje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
zbilja (gost)
| 30.07.2008. 13.02.09
zasto nema linka ka onom intervjuu?
http://youtube.com/watch?v=asGIGv6aDJE , premotati na 6:24
dobra recenzija, mada mi se album nije mnogo dopao - daleko je ispod a.b. i ( )
-
pih (gost)
| 30.07.2008. 13.19.55
recenzija bas i nije neka, previse je obicna i na trenutke dosadna. a album kao sto se ocekivalo - odavno su rekli sta su imali.
-
Sha (gost)
| 30.07.2008. 16.47.31
Odlicna recencija, originalan stil pisanja!
Sigur Ros je veliki bend i sve sto su izdali uspelo je da me uzdrma sto je slucaj je i sa poslednjim albumom!
-
Dr. Radovan Silajdzic (gost)
| 31.07.2008. 16.58.15
dobro pocinje Með Suð... ali brzo prelazi u dosadu
-
ma daaj (gost)
| 02.08.2008. 22.37.47
album mi se dopada, recenzija slaba ne razumem cemu hvaljenje iste
-
P^^^^^^^^^^^^^^^^ (gost)
| 03.08.2008. 10.11.00
Jednom sam preslusao album i nije me ni priblizno udario kao ranija izdanja. Videcemo posle petog-sestog slusanja. Mozda bude nesto.
-
sto mu gromova (gost)
| 04.08.2008. 00.55.53
ne kaze se iste, nego nje. mada bi ustvari na normalnom srpskom rekli: ne razumem cemu hvaliti je.
ista je imenica u zenskom rodu, a tebi je bila potrebna zamenica.
zamenica!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.