…i nešto muzike uz to

Iako se koreni black metala vezuju za početak 80-ih, ovaj ekstremni podžanr metal muzike je svoju najistaknutiju ali i najokrutniju manifestaciju doživeo u Norveškoj deceniju kasnije. Na tom prostoru se formirao pokret čiji će protagonisti ubrzo pokazati da im muzika nije jedino sredstvo za iskazivanje ideologije, već da su odlučni i kadri da prvi put u istoriji “đavoljeve” muzike urade nešto konkretno i šokiraju ceo svet

Vladimir Ninčić

Heavy metal se oduvek klackao na periferiji pop muzike i često je bivao ignorisan i prezren od kritike i fanova drugih žanrova. Zapravo, u dobrom delu njegove 30-godišnje istorije živeo je izolovan, daleko od očiju i ušiju “miroljubivih” konzumenata pop kulture. Prosečan poznavalac muzike gotovo je bio nesvestan njegovog postojanja, osim u situacijama kad su razni ekscesi dospevali na naslovne stranice i podgrevali njegovu ozloglašenost. Činjenica je, međutim, da je heavy metal tokom svih ovih godina postao stabilan pravac čija je popularnost u pojedinim periodama dostizala razmere koje su direktno bile u suprotnosti s njegovim underground karakterom.

NORVEŠKI BLACK METAL – Spaljivanja crkava, ubistva i samoubistva...

No, i metal je sam po sebi heterogen i odiše tolikim ekstremima da je nekom sa strane praktično neverovatno da poveruje kako se toliko različite struje mogu svrstati u isti koš. Netrpeljivost između fanova suprotstavljenih potpravaca i optužbe za neiskrenost oduvek su bile sastavni deo scene, što je u prošlosti znalo da dovede do komičnih, ali i tragičnih sukoba.

Razni stilovi su obeležavali razne epohe, smenjujući jedni druge i nastavljajući tradiciju. Nakon rane propasti thrash metala, na scenu je u drugoj polovini 80-ih stupio death metal, sa centrima na Floridi i u Švedskoj. Bendovi ovog usmerenja su u beskompromisan izraz inkorporirali motive nasilja, ubistava, silovanja i ostalih brutalnih radnji. Kreativni i komercijalni vrhunac death metal je doživeo 1991, kada su zapažene radove izdali Sepultura, Morbid Angel, Death, Suffocation, Malevolent Creation, Entombed, Pestilence, Unleashed, Grave i ostali nosioci podžanra s obe strane Atlantika.

NORVEŠKI BLACK METAL – Spaljivanja crkava, ubistva i samoubistva...

Vođe i apostoli

Antihrišćanstvo, satanizam i nacionalizam death metalcima nisu bili zanimljivi, iako su se mogli primetiti kod skromnog dela muzičara. Glen Benton (levo) iz Deicide bio je zloglasan po utisnutom obrnutom krstu na čelu, a sastav Morbid Angel svoja uverenja je izražavao kroz paramilitarne uniforme na koncertima i neofašističke stavove u intervjuima. Ovi pojmovi će pravu manifestaciju doživeti neku godinu kasnije u Norveškoj, koja je tada već bila pod velikim uticajem švedskog death metala.

Teme koje su postale preokupacija celokupnog black metal pokreta korene vuku čak od Led Zeppelina, ali se čvršći koreni mogu naći kod Black Sabbatha i opskurnijih sastava tog doba kakvi su Black Widow i Coven, veliki poštovaoci radova Aleistera Crowleyja i Antona LaVeya (foto ispod), najistaknutijeg propovednika modernog satanizma i tvorca Satanističke biblije.

No, bez sumnje najvažniji inspiratori black metala struje u Norveškoj 90-ih su metal bendovi koji su prokrčili put desetak godina ranije: Venom, Mercyful Fate (njihov Dont' Break The Oath je jedan od najkultnijih albuma black metala - omot ispod), Bathory, Slayer, Sodom, Celtic Frost i Hellhammer.

NORVEŠKI BLACK METAL – Spaljivanja crkava, ubistva i samoubistva...

Rane norveške death metal grupe će u jednom trenutku shvatiti da je došlo vreme da se stvari uzdignu na viši nivo. Nasilje koje je propagirao death metal bilo je zaista brutalno, ali nije bilo ništa više od pisanih reči, tj. stihova u nekim nespretno naslikanim knjižicama, i moglo je da posluži samo kao povod za razna parodiranja. Stvari su morale da postanu daleko ozbiljnije da bi se opravdao imidž, a liberalna Norveška je pružila savršenu podlogu za pokret koji će se ubrzo formirati.

Dok je death metal propagirao nasilje radi nasilja, black metal ga je koristio kao sredstvo realizacije ideologije u nastajanju, pokazujući tako određenu sofisticiranost i intelektualni izazov za klince kojima je bila potrebna viša svrha od kasapljenja. Tako je nastao fenomen koji je predstavljao najkontroverznije poglavlje metal muzike i koji je s razlogom uzburkao javnost.

Zašto baš u Norveškoj?

Razloga je više – švedsko društvo jeste slično norveškom, ali death metal je u Švedskoj zauzeo tron koji je praktično održao do danas. Dok je u Norveškoj black metal doživljavao procvat, Šveđani su odgovorili jednim od najpropulzivnijih pravaca – new wave of swedish death metal (NWOSDM) – na čelu s bendovima At The Gates, In Flames i Dark Tranquility, mada su imali i zapažene predstavnike u black metalu (Marduk, Abruptum, Dissection).

NORVEŠKI BLACK METAL – Spaljivanja crkava, ubistva i samoubistva...

Uzroke treba tražiti i u društvenim odlikama, poput velike distance u međuljudskim odnosima (zamislite paljenja crkava u Italiji ili Grčkoj!), bukvalne fizičke udaljenosti među stanovništvom i naseljima, ali i u – nedostatku sunca! Norveška je velika i slabo naseljena država, čija sumorna i surova klima i priroda pogoduju svim mračnijim stvaralačkim izrazima. Povezanost s prirodom odražavaju i tekstovi, u kojima su česti motivi tamnih šuma, olujnih fjordova, snežnih planina, zaleđenih polja, mećava i ostalih ekstrema kojima Norveška obiluje.

Visok stepen društvene uređenosti, sloboda i sigurnosti takođe su doprineli traženju novih načina da se izrazi bunt. Ako je sve dozvoljeno, nije lak zadatak pružiti pravi izazov autoritetima i šokirati javnost. Naravno da imate vremena i mogućnosti za to, kad je socijalna pomoć obezbeđena zahvaljujući redistributivnim mehanizmima i standardu kakvima se samo još Švedska može pohvaliti.

(nastaviće se)

10 lekcija za pravilno razumevanje teme:

BURZUM – Det Som En Gang Var (Misanthropy, 1993): Drugi full length legendarnog Burzuma na najbolji način prikazuje njihovu jedinstvenu atmosferu u koju su inkorporirani tolkienovski motivi. Vargovi izmučeni vokali upotpunjuju sliku opskurnog, ali dubokog zvuka koji je minimalističan i ne previše komplikovan.
DARKTHRONE – Transilvanian Hunger (Peaceville, 1994): I sam Fenriz je izjavio da ovaj album ne podleže nikakvoj kritici, što bi se moglo učiniti prepotentnim, ali njegov je kvalitet nesumnjiv. Istinski monument sirovog necro black metala i mizantropije.
DIMMU BORGIR – Enthrone Darkness Triumphant (Nuclear Blast, 1997): Album koji je black metal približio širim narodnim masama i promenio percepciju da je to samo underground fenomen. Njihov veliki potonji uspeh ovde je bio nagovešten. Simfoničan i melodičan do srži, ali ne nauštrb čvrstine i agresivnosti.
EMPEROR – In The Nightside Eclipse (Candlelight, 1994): Dugo očekivani debi pionira simfonijskog black metala ugledao je svetlost dana dok je polovina benda bila u zatvoru. Progresivan i bogat zvuk je karakteristika i njihovog povratničkog albuma Anthems To The Welkin At Dusk.
ENSLAVED – Frost (Osmose, 1994): Najupečatljiviji rad iz prve faze vikinga. Frost je klasik u pravom smislu reči – brz, himničan, moćan; istinski manifest vikinške i paganske dimenzije black metala. Trym pokazuje kako, pored Hellhammera, u Norveškoj postoji još odličnih bubnjara.
IMMORTAL – Pure Holocaust (Osmose, 1993): Drugim albumom sinovi severne tame predstavljaju black metal javnosti svoj holocaust metal, koga će se držati još samo na sledećem albumu Battles In The North. Pure Holocaust – za mnoge Pure Classic!
MAYHEM – De Mysteriis Dom Sathanas (Deathlike Silence Production, 1994): Najkontroverzniji bend žanra posthumno objavljuje svoj full lenght album, koji momentalno stiče kultni status. Euromymous je jednom prilikom izjavio da je u njega uloženo šest krvavih godina, no on je datum njegovog zvaničnog izlaska dočekao dva metra pod zemljom. Hladan i brutalan black metal visoke klase koji su stvorili njegovi očevi.
SATYRICON – Nemesis Divina (Moonfog, 1996): Predstavlja bend u najboljem svetlu ubacujući agresivnost i brzinu, a istovremeno zadržavajući nordijske elemente s prethodnih albuma. Na njemu se nalazi njihova nesumnjivo najbolja pesma Mother North, jedan od najčuvenijih himni čitavog žanra.
SOLEFALD – The Linear Scaffold (Avantgarde, 1997): Svojim avangardnim pristupom umnogome pomerio granice žanra i otvorio vrata desetinama bendova koji su bili željni eksperimentisanja. Po opredeljenju srodan Arcturusovom izdanju La Masquearde Infernale iz iste godine, samo daleko više u black metal vodama.
ULVER – Bergtatt (Head Not Found, 1994): Debi album ovog jedinstvenog, kontroverznog i inteligentnog benda po samom izlasku biva proglašen za remek-delo. Album je savršeni sklad ekstremnog black metala i norveških melanholičnih etno motiva sjedinjenih s Garmovim ingenioznim pevanjem.

Komentari

Nikola (gost) | 15.08.2008. 11.19.29

Auuu, tema o ovim ludacima!! Jedva cekam nastavak, nadam se da ce biti bas "krvavo" :)
dejan (gost) | 15.08.2008. 12.51.57

bathory je udario temelje odakle da krenu norvezani, niste se dovoljno osvrnuli na rad ovog genija . satyricon je bio odlican prosle godine na exitu.
krcun (gost) | 15.08.2008. 12.53.50

I šta kažeš, loša klima i slaba naseljenost ih gurnula put satanizma... Ma nemoj...
%^# (gost) | 15.08.2008. 13.59.01

@ dejan po meni su mnogo vise temelj udarili venom!
Kleo (gost) | 15.08.2008. 14.10.16

Meni zvuci logicno da su oni nesretnici tamo sto jedva vide sunce i poznaju skoro celokupnu populaciju svoje drzave podlozniji depresijama, ne i satanizmu naravno, nisam bas videla da to zapravo i pise u tekstu...Nadam se da ce u nastavku biti nesto o onim bolesnim ritaulima sto pred koncerte izvode, ili neki izbor najsmesnijeg corpsepainta...
Kleo (gost) | 15.08.2008. 14.17.21

evo koliko su strasni satanisti: http://www.yayhooray.com/thread/45405/top-10-most-ridiculous-black-metal-pics-of-all-time ili jos bolje http://i72.photobucket.com/albums/i200/aparatmati/bm1.jpg
vasilevs (gost) | 15.08.2008. 14.18.17

Metal je muzika koja nema bitan muzicki izrazaj. Volim ja kad procitam tekst i o metalu, ali mislim da su iz metala odavno otisli inventivni, talentovani ljudi, a ostali su oni koji nisu vredni paznje. S vremena na vreme cujem poneki metal album i to je zaista smaranje. Nemojte pokazivati da ste ljuti na mene zbog ovog komentara, znam da ce vas biti dosta koji se ne slazu sa mnom. Samo sam izneo moje misljenje.
dejan (gost) | 15.08.2008. 14.35.27

venom spada u ove matorane koji su dali temelj metalu uopste, a bathory kljucni bend za razvoj norveske scene.
Nord - o (gost) | 15.08.2008. 14.51.22

Vasilevs, ma skroz si u pravu. Ko se jos pali na ovo? Sav taj mrak, krv, iznutrice, rituali, zrtvovanja, velicanje ubistava, samoubistava, satanizma, bogohuljenja deluje u najmanju ruku smesno, a mozda i zalosno. Kao neki horror b-produkcije...cemu!? Kroz to prodju klinci do svoje petnaeste godine. Pravi satanisti na nesrecu nisu tako prozaicni i na prvu loptu. A sto se Norvezana tice, imaju oni da ponude mnogo jedinstvene i kvalitetne muzike.Poslusajte kakav oni jazz imaju, ambijentalu, post-rock, electro, electro-pop muziku.... Ne treba ih toliko satanizovati.
Ivan (gost) | 15.08.2008. 15.02.09

Nista Bathory nisu "kljucniji" od Celtic Frosta ili Slayera. A Mayhem, kao "kljucni" bend scene, bio je inspirisan prevashodno Venomom. Ne ide ti bas procenjivanje "kljucnosti". Najbolji norveski bend svih vremena je A-HA!
666 (gost) | 15.08.2008. 15.56.35

to! daj! jos! krv! SATANA!
Remp (gost) | 15.08.2008. 17.50.21

Hej Sotano bekrijo, Svu krvcu si popijo, Spaso me artoskleroze, Sotoniću rode!
a (gost) | 15.08.2008. 17.55.07

OK, a shta je ovde to konkretno, shokantno, kontroverzno...? Gde su primeri??
bernard panasonik (gost) | 15.08.2008. 18.21.40

Lepo, lepo, cekamo nastavke, a trebalo bi poterati i Mehu da napise koju o death metalu.
Pera (gost) | 15.08.2008. 20.33.08

Nesto novo i zanimljivo... Iako ne slusam tu muziku (ni blizu), tekst sam procitao u dahu.
Felps! (gost) | 15.08.2008. 20.57.12

Sve pijano, sve to drogirano!!!
malisa (gost) | 16.08.2008. 08.35.30

pazi sta je komentara! i posle kazu metal mrtav kod nas. salu na stranu. super tekst (cekam nastavak) i ako nemam dodirnih tacaka sa ovim zanrom. konkretno, poplasim se jos dok iscitavam imena ovih bendova :))
kockalone (gost) | 16.08.2008. 12.04.16

mislim da sam jednom video spot ovih DIMMU BORGIR na tv-u i da nisam mogao da poverujem da postoji nesto tako nakaradno :-)
urban momak (gost) | 16.08.2008. 20.41.27

joj na'pako nemojte o tim djavolima i sektama
kokokill (gost) | 18.08.2008. 08.56.00

svi koji si pomenuli venom i bathory su u pravu,text je dobro uradjen..idemo dalje!
najgorost (gost) | 18.08.2008. 09.18.48

vec vise puta "dirnut" neznanjem, predrasudama koje dovode hevi metal na nivo nizeg muzickog izraza od recimo indie roka. Iskreno, iako "metalac" o skandinavskoh sceni imam jako lose misljnenje, smatram da je rijec o neinventivnom krljanju koje puca na sok imidz (Sok rok je smislio Alice Cooper jos krajem 60-tih) i episke filinge tinejdz napaljenika. (pisem knjigu o ovome, pa evo copy paste :)) "Kritikovan zbog nedostatka dubine i zbog išabloniziranosti, hard rok i hevi metal je upravo suprotno: on je najkarakterističniji oblik popularne muzike. Hard rok i hevi metal su muzike bijega iz urbane sredine, bjega od svega nametnutog od strane kulturnih institucija, težnja apsolutnoj slobodi, oslobađanju, „I don’t want it, I just need it“ uživanju bez granica. Kao potvrdu toga možete pogledati bilo koji koncert Led Zeppelina i zagledati se u ciganski „Whole Lotta Love“ imidž Roberta Planta. Ili ako pogledati publiku na nekom hevi metal dešavanju, vidjećete masu koja svojim reakcijama na muziku najviše podsjeća na tribalne plesovi oko plemenske vatre. U prilog ovome ide i „bajkerski“ imidž i teme većine ovih bendova. Bajkeri, i čitava „Harley - Davidson kultura“, su kao moderni kauboji, prije svega su izbjeglice iz urbanog, zaljubljene u brzinu i divlju slobodu. Takav bijeg može da bude i egzistencijalizam (karakterističan za alternativne, urbaniji metal), tatu ili pirsing ukrašavanje ali i satanizam i ateizam („Death, Thrash, Black Metal“). Možda kao najbolja potvrda da na hard i hevi metal muziku treba gledati kao na muziku "Id-a" je način na koji bilo koji hard rok /metal gitarista drži gitaru: za njega je ona prije oličenje moći, svaki zvuk proizveden iz nje gospodari koncernom halom osvajajući prisutne uraganom zvuka koji ruši sve pred sobom. O podsvjesnom značenju gitare da ne govorimo. Rajhova definicija kulture i kulturna ograničenja ovdje opravdava ovakav stav o muzici. S druge strane postoje kritičari (a i muzicari, poput ovih skandinavskih krljatora) koji neopravdano ističu samo vrijednost hard roka i hevi metala. Mislim da bi hermetičnost, narcisoidnost, neotvorenost prema uticajima drugih pravaca mogla da se uzme kao najveći problem većine hard rok i hevi metal bendova." Sva pomenuta skandinavska scena je izdistorzirani Iron Maiden, pokusajte da nabrojite 10 songova umjesto nabrojanih albuma koji imaju snagu jednog metal klasika kao sto je "One" ili "Creeping Death", pa ce te vidjeti stvarnu snagu takvih bendova. Izuzimajuci naravno King Diamonda koji je ipak imao sta da pruzi, bendove poput (nepomenutih) Opeth, Messugah, mozda Entombed sve te derace dalje od mene! Potrebni su nam bendovi poput Faith no More, koji i stvaraju nesto novo i mocno zvuce i imaju songove koji se pamte.
tomislav žegura (gost) | 18.08.2008. 13.03.22

Želio bih da prokomentarisem stavove ljudi koji iz neznanja i predrasuda metal doživljavaju kao nebitan ,i pitaju se ko se još pali na krv, bogohuljenje i tako to... Kao neko ko metal prati 20tak godina ne smatram da su talentovani ljudi otišli iz ovog pravca ,smatram da sasvim suprotno u metalu danas ima i te kako šta da se kaže, sad različiti su načini ...Neko će paliti crkve po norveškoj ,a neko će to izvesti kroz performans , neko će napisati stihove. Ne smatram da je sav imidž i poruka metala eskapizam, mislim da svojom porukom savremeni metal tjera na suočavanje sa realnošću , u kojoj su organizovane religije i ratovi upravo uzrok i posljedica zla i nedaća koje se dešavaju trnutno u svijetu. Iron Maiden na primjer na svom posljednjem albumu govore o tome. Prije bih rekao da metal populacija stvara neki svoj paralelni univerzum kao dokaz da se može živjeti i van nametnutih vrijednosti i poretka. Dakako ,ovo ne možemo shvatiti 100% jer i metal je dio šou biznisa i postoje tu i komercijalni porivi, ali nečeg ima ispod sve te buke. Lično, elektronsku, tj DJ muziku i svom kulturom koja uz to ide ,smatram muzikom bjekstva od realnostu (u ništa) i ispraznom u svakom smislu, koja nije u stanju da progovori o ničemu niti da ukaže na neki problem .Na problem se ne ukazuje samo kroz angažovan ili indie pristuo i upravo pristuo ili način metala mnogi ne razumiju. Žalosno je da se ova muzika u praksi ipak nije primila tako dobro na našem tlu , i pored života koji je beskrajna inspiracija, i pored ovih par organizovanih religija koje su podosta mraka i zla posijale na brdovitom balaknu...
Nord-o (gost) | 18.08.2008. 15.21.28

Svaka cast. Organizovane religije su uzrok i posledica zla u svetu pa cemo se mi onda okrenuti jos "mracnijem"svetu toboze pokusavajuci na taj nacin poslati poruku i sto je jos bolje, suociti se tako sa surovom realnoscu. Smesno. A o toboze "paralelnom univerzumu" nemam reci. Posto kazes da metal pratis 20 godina zanima me da li si otisao u muzickom smislu malo vise, dalje, dublje...posto obicno ljudi iz tog miljea ostaju zarobljeni u konzervativnom svetu gitarskih rifova, distirzija i solaza koje u stvari predstavljaju po mom misljenju cistu gimnastiku i nista vise.Forma bez sustine. A jos kada govorimo o predrasudama, izrekao si klasicnu vezanu za elektronsku muziku u kojoj ima slozicu se gomile djubreta, ali i esencijalnih izdanja. Elektroniku treba shvatiti kao jos jedno sredstvo izrazavanja kao i bilo koji instrumenat i ne mora da postoji uvek tekst da bi se nesto reklo, sto pokazuje kroz muzicku istoriju i klasika i jazz i neke varjante roka koji takodje zvucnu sliku upotpunjuju tom "bezizrazajnom" electronikom u novije vreme. Pa i mnogi bivsi metalci, a i pojedini metal bendovi je koriste na ovaj ili onaj nacin u svojim radovima. Takodje poistovecivanje electronike sa Dj. muzikom je totalna predrasuda, jer elektronska muzika u sirem smislu ne mora da bude namenski vezana za drogirane zurke, dj miks i sl. Za mene u sustini nije bitno sredstvo vec cilj, a ja ga u metalu nikad nisam video, a pogotovu ne u ovim "mracnijim" , satanistickijim varjantama koje koriste shok radi shoka, a ne radi slanja bilo kakve poruke. Mogao bih jos, ali me mrzi
Kleo (gost) | 18.08.2008. 15.42.33

Ljudi kog vraga pametujete o ustrojstvu sveta, svrsi muzike i ostalim egzistencijalistickim para-dilemama, kad je jasno da je tekst o norveskom black metalu i to za vreme zlatnog doba...
IAN (gost) | 18.08.2008. 15.44.48

Metalci, pravi mrak mozete naci i na drugim mestima. Eto na primer, samo jedan JOY DIVISION je pokazao vise mraka i teskobe nego celokupna death, black... metal scena. Ali zaboravio sam da oni nemaju gitarskih solaza, ritmovi su im spori i monotoni, a vokal ne dere zvucnike i malo je vise razumljiv.
kilavi (gost) | 18.08.2008. 15.55.37

najgorost, pises knjigu a pojma nemas prijatelju... sve se plasim da su pain of salvation, katatonia, candlemass, amorphis, sentenced ili freak kitchen, "izdistorzirani Iron Maiden". medjutim, kako ovo nije mesto za tvoje "mudrosti", uskraticu drugima zadovoljstvo da pobijem sve tvoje stavove. mozes da budes stvarno srecan sto je tako. odlican tekst, bas me zanima sta sledi u nastavku.
@ IAN (gost) | 18.08.2008. 15.56.57

A ko je to, majke ti, izjavio da je jedino "metalski" mrak relevantan? Ne razumem cemu takvi postovi.
kilavi (gost) | 18.08.2008. 16.03.05

ah, sad vidim da je gosn Nord-o vec odradio dobar deo posla...
@ @IAN (gost) | 18.08.2008. 16.07.19

Metalci to izjavljuju majke mi!!!
najgorost (gost) | 19.08.2008. 08.19.15

mozda si u pravu kilavi, u stvari i Iron Maiden je izdistorzirani Deep Purple...:) Sve u svemu kad ti pain of salvation, katatonia, candlemass, amorphis, sentenced ili freak kitchen izbace stvar poput 2 Minutes To Midnight ili nekog drugog metal klasika javi se. Nema tu songova, samo koliceine i kolicine neobuzdane energije. Iskreno volio bi da sam u pravu Joy Division volim ali samo zbog tekstova, inace to je uzasno dosadan bend, svaka cast za "24 Hours" i "Isolation" ali nema HM energiju, uzbudljivost. Pustite She Lost Control par puta za redom, vidjecete da ce te se smoriti. Velike metal stvari poput "Cementary Gates" imao sam obicaj ko klinac slusati po cjeli dan, znam je napamet odpozadi, i jos me pali...
tejsti (gost) | 19.08.2008. 10.08.58

"Lično, elektronsku, tj DJ muziku.." pogresno u startu, neozbiljno. nemojte mesati babe i zabe.
"Cementary Gates" (gost) | 19.08.2008. 10.54.55

:))))) i ti pises knjigu... ajoj.
kilavi (gost) | 19.08.2008. 10.59.29

²Iskreno volio bi da sam u pravu ² sreca pa i sam znas da nisi
@@ @IAN (gost) | 19.08.2008. 11.18.26

na loše si neke metalce naletao!!! šta bi tek gotičari rekli na to!? :)
najgorost (gost) | 19.08.2008. 11.26.38

eeh, lapsus, htio sam reci "iskreno, volio bi da SI u pravu", sorry. Tj da iz tolikog kvanititeta izidje neki kvalitet. Da, Cemetary Gates je veliki metal song, (iako ne volim Panteru (vise volim The Smiths:)). Mislis sto sam lose spelovao? Bolje da se nisi javio ako je zbog toga
@ @@@IAN (gost) | 19.08.2008. 14.47.49

Kako to ja ceo zivot nalecem na neke lose metalce. I one matore, nepopravljive, ali i na ove klince koji neznaju dalje od nosa. Normalno da bi se uvredili goticari, sem mozda goth-metalaca. A gde su tek industrialicari, electro-industrialicari, e.b.m.-ovci,noiseri, dark, drone ambientalicari.... i ostali dar(k)iceri.???!!!!
Anoniman (gost) | 19.08.2008. 15.52.16

Hermetičnost i neotvorenost prema drugim pravcima? Najgoroste, tvoj osnovni problem sasvim je lepo ilustrovan poslednjim pasusom koji si citirao: "Sva pomenuta skandinavska scena je izdistorzirani Iron Maiden, pokusajte da nabrojite 10 songova umjesto nabrojanih albuma koji imaju snagu jednog metal klasika kao sto je "One" ili "Creeping Death", pa ce te vidjeti stvarnu snagu takvih bendova. Izuzimajuci naravno King Diamonda koji je ipak imao sta da pruzi, bendove poput (nepomenutih) Opeth, Messugah, mozda Entombed sve te derace dalje od mene! Potrebni su nam bendovi poput Faith no More, koji i stvaraju nesto novo i mocno zvuce i imaju songove koji se pamte." Dakle, tvoj problem je što je za tebe, izgleda, metal stao sa "Creeping Death" i "FNM-om" (koji bazično i nisu metal, ali 'ajde). Da je drugačije, da si dao šansu bendovima poput Opeth, MEshuggah, Sybreed, Darkane... ni u snu ne bi napisao kako je metal hermetičan i zatvoren za uticaje drugih pravaca. Molim te, idi pa tako nešto reci nekome iz Pitchshifter-a, recimo. Ljudi bi poumirali od smeha. Dakle, naprotiv. Metal je jako otvoren, fleksibilan i zahvalan za fuzionisanje sa drugim muzičkim stilovima. Upravo tu i leži njegova snaga. Neko ko pretenduje da napiše knjigu o metalu (ne o heavy metalu, već o metalu), trebalo bi da ima u vidu tu činjenicu, kako pisanje ne bi sveo na gomilu subjektivnih ocena sa kojima se, kao što već vidiš, gomila ljudi ne slaže.
najgorost (gost) | 21.08.2008. 12.20.34

nije knjiga o metalu vec o tome kako se ljudi vezuju za jedan pravac te slusaju samo HM a ne mogu da svare recimo soul 60-tih ili elektroniku. HM je bio vrlo hermetican do kraja 80-tih kad su FNM, Janes Addiction, RHCP, Suicial Tendencies pa i grunge bendovi razbili tu thrash /glam metal monotoniju. Najveci metal album je Led Zeppelin II, to sto ti ne mozes da svaris da je metal nesto vise od dranja i krljanja, vec je kreativno razbacivanje energije, ne samo vulgarno razbacivanje njome, to je problem tvoj, tako da treba da vise radis na sebi. I nisam tradicionalni metalac!
ajde onda... (gost) | 21.08.2008. 16.47.43

...daj 5 omiljenih modernijih albuma, pa da vidimo!
najgorost (gost) | 22.08.2008. 09.44.17

deftones - white pony, at the drive in - relationship of command, mastodon - blood mountain, SOAD - mezmerize, u poslijednjih 6-7 god... kompletnu listu imas na http://blogs.myspace.com/index.cfm?fuseaction=blog.view&friendID=195456666&blogID=277363746
Sha (aka anoniman) (gost) | 22.08.2008. 12.14.44

Dobro, za tebe je LZ II najveći metal album. To je u redu. Problem je, međutim, što ti svoj lični ukus pokušavaš da nametneš kao nešto objektivno važeće, a sa takvim pristupom, izvini, ali nikad ništa suvislo nećeš uspeti da napišeš. Za meme album koji si pomenuo nije najbolji. Možda nije čak ni dobar. I šta ćemo onda? kapiraš o čemu ti govorim? P.S. ije mi jasno kako si to zaključio šta ja smatram metalom? Da li je to bila metoda gledanja u kuglu ili pasulj? Ili ti se jednostavno javilo? To što sam ja pomenuo neke bendove, uopšte ne znači da sam naklonjen isključivo njima, možda čak uopšte nisam vezan za metal. Da li ti je to palo na pamet ili si samo dozvolio svojim predrasudama da pišu poruke umesto tebe?
najgorost (gost) | 25.08.2008. 14.20.04

fraza o ukusima ne treba govoriti je nesto najstupidnije sto sam cuo, onda oni koji slusaju Seku Aleksic mogu da se kao ti istaknu u ravnopravnosti ukusa sa recimo nekim ko je pozavrsavao silne skole i citav zivot posvetio muzici. Ja upravo mislim suprotno, da je ukus jedinstven, da svi imaju isti (da je arhetipski, prema Jungovoj teoriji stvaralstva) samo ga treba razviti, potrebno je mnogo slusati, i to razlicite muzike, jer to siri vidike, i to i onog sto na prvo slusanje "ne lezi"... Inace popularna muzika je obicni industriski otpad, smece koje zastarjeva, nakon par sezona ili par decenija zar je bitno... Ja sam rekao da je LZ II naj Hard heavy album a slusao sam na stotine albuma i to razlicitih vrsta muzike i jako intezivno, da svaku pjesmu znam napamet odpozadi, zato sebi dajem za pravo, nema u tome nimalo foliranja, najlakse se tako branit "otkud tebi pravo da nameces misljenje".
@@ (gost) | 25.08.2008. 17.56.49

"ukus je jedinstven" kako je ovo netacno, covece... znaci, po toj logici, da bih imao dobar ukus, meni MORA da se svidi nesto sto bi apsolutno uspelo da se proglasi za "dobar ukus", jel tako? i druga stvar, znaci li to da svi mi koji ne volimo led zeppelin NEMAMO dobar ukus?
judas priest - painkiller? (gost) | 25.08.2008. 20.51.16

na tvojoj listi? kakav promasaj i nerazumevanje benda...
Sha (gost) | 26.08.2008. 12.29.49

Najgoroste, ako se nekome LZ ne dopada ti možeš da dubiš na glavi i opet ga nećeš ubediti u suprotno. Fraza o ukusu je apsolutno tačna, a stupidno je govoriti o "ravnopravnosti ukusa". Navedi mi, molim te, parametre po kojima ćeš dokazati da je nečiji ukus relevantniji od ukusa nekog drugog. Silne škole? Izvini, ali to može da utiče samo na formiranje ukusa u jednom ili drugom pravcu, ali ne i na kvalitet tog ukusa. Pokušavaš da vrednuješ i porediš nešto što nije moguće vrednovati i porediti. Možda taj neko ko sluša Seku Aleksić bolje poznaje njen rad nego ti sve Zepellin-ove albume. Dalje, tvrdnja da je popularna muzika smeće koje zastareva je toliko promašena da je to neverovatno. Da te podsetim, kategorija "popularne muzike" pripada nečemu što se zove pop-kultura i obuhvata i LZ. Da li to hoćeš da kažeš da je i bend koji je, prema tvom mišljenju napravio najbolji metal album ikada - smeće? To što si ti preslušao stotine albuma, to je dobro za tebe, ali neko sa dugim slušalačkim stažom nikada se neće frljati odrednicama "najbolje ovo, najbolje ono", jer je reč o krajnje relativnim i uslovnim kategorijama.
najgorost (gost) | 26.08.2008. 13.20.26

Taj sto voli Seku Aleksic voli je jer nije krenuo u neke druge sfere, neke druge ukuse, estetike, pa mu je ona dovoljna. Samodovoljan je, kontate. Proglasice je velikom umjetnicom ko sto oni koji nisu negdje makli proglasavavaju da je Beograd lijep grad. Upoznavanje sa drugacijim i vrlo cesto tesko svarljivim zvukovima, muzickim pravcima je poput puta u individuaciju kod Junga - djeluje tesko ali to je jedini nacin da napredujemo kroz zivot (mozda malo neumjesno poredjenje ali tako je). Dakle, svi ti preporuceni albumi od strane kritike, vecinom su prehvaljeni ali postoje i oni koji su opsta mjesta popularne kulture, kao sto je recimo Rat i mir za svjetsku knjizevnost, koji jesu teski, ali kad ih svarite osjetite tu velicinu. Samo tako se razvija ukus. Samo tako shvatite svu bezlicnost enegije koja prasti iz zvucnika kad pusite 98% savremenog metala, trensa, dram n bassa i sl. Dakle da, svi vi koji ne volimo led zeppelin, barem 10-tak stvari iz njihove karijere (otprilike toliko smatram antologijskim od njih, ne volim ih previse ali za Hard and heavy su jako veliki) nemate dobar ukus. Tu tacka. Mislim da me niste razumjeli vezano za ono da je popularna muzika smeće, nisam tako mislio. Ali nacin kako je vi dozivljavate onda jeste. Ako popularna muzika nema neka opsta, antologijska mjesta vec svako moze da proglasi velicinom nesto sto je njemu veliko, onda popularna muzika nije nista nego industrijsko smece. Judas Priest je jako stupidan bend, slusao sam dosta, Sad Wings, British Steel, Screaming For Vangance, Defender, Turbo, ali najvise i dalje uzivam u Painkiller. Barem 5-6 stvari su na njemu ubilacke (recimo hell patrol, koju nikad nisam cuo u KST :)). (moj omiljeni bend je rani radiohead, pokusajte da razumijete, ja sa pozicije nekog ko slusa sepulturu ocjenjujem radiohead, sa pozicije nekog ko slusa radiohead ocjenjujem dj tiesta a sa pozicije ko slusa tiesta ocjenjujem judas priest! Tako svatis da je velika kolicina muzike jedno veliko sranje ali ima par stotina songova u kojima stvarno uzivam
Sha (gost) | 26.08.2008. 20.10.35

Ok, Najgoroste, svi mi koji ne volimo Zepelline (opet ne vidim kako si zaključio da ih ja recimo ne volim; to što sam kritičan prema tvojoj konstataciji o veličini tog benda, ne znači da ih ne volim i ne slušam, ali to su opet tvoji paušalni zaključci) i koji ne slušamo muzičku kritiku, nemamo dobar ukus, odnosno naš ukus nije dobar ukoliko se ne podudara sa tvojom interpretacijom dobrog ukusa i ukoliko dobrim ne smatramo muziku za koju kritika kaže da je dobra. To smo, dakle, apsolvirali. Tačka, je l? Način na koji “mi” doživljavamo popularnu… lično, popularnu muziku doživljavam kao teren podložan stalnom preispitivanju i reinterpretaciji svih mogućih kategorija. Ako je tebi vrhunac doživljaja popularne muzike priklanjanje “antologijskim mestima”, onda ne znam o čemu pričamo. Vidiš, u kulturologiji postoji nešto što se naziva umetničkom distancom. Ta kategorija daje konzumentu bilo kog umetničkog dela (pa i muzike) slobodu da to delo interpretira na sasvim individualan i proizvoljan način. Kao što ti, recimo, smatraš da je LZ II najznačajniji, najbolji metal album, ja mogu da ga doživim kao potpuno sranje. Veličina tog umetničkog dela nije u tvom doživljaju njega kao velikog, najboljeg ili kakvog (još je pogrešnije nametati taj stav), već u tome što ga sto ljudi može doživeti na sto različitih načina. Zato je teza o ukusu tačna. I zato svako može da popularnu muziku doživi kako god želi, bez da mu neko prebaci kako nije u pravu.
najgorost (gost) | 27.08.2008. 08.13.41

Nisam rekao da trebada se treba povinovati svakom sudu kritike, mnogo toga kriticari dizu u nebesa a ne zasluzuje, ali postoji ono sto ti nazivas "antologijskim mjestima". Ja istrazujem popularnu muziku tako, smatram da za 100 godina od nje ce ostati neki tragovi a ti tragovi ce biti ta antologijska mjesta. Ja muziku volim, nisam zaljubljen u nju. Velika vecina danas u njoj vidi dodatak svom stilu, "look-u" pa ako zapamti poneku stvar onda klice da je to veliki bend i velika muzika. Ili se naloze na zvuk (naj primjer Tool), na to atmosfericno u muzici, iako osim toga "sounda" nema nista vise svemu tome. Ja se zalazem za klasican, "prosvetiteljski" (u kako ruzno zvuci, ali tako je) pristup popularnoj muzici, gdje muzika nije samo tone i tone razlicitih zvukova, da umjesto svog tog sarenila postoje kreativne nijanse i zvucne slike koje se pamte i koje nesto ljudima nesto znace, koje oni pamte i vole cjeli zivot. Dakle ne samo puka zabava i trip. Ako neko ospori da su (I can get no) Satisfaction i Common People (Pulp-a) lose pjesme s njegovim ukusom nesto nije u redu. Takvih pjesama u LZ II mnogo. A dobar album je onaj koji ima mnogo takvih pjesama. Dobar bend je onaj koji ima dosta dobrih albuma (licno nisam se obaziro o tvom stavu prema LZ, ali mislim da prva tri albuma su obavezna literatura, pa tek onda slusati i davati sud o black metalu) Sta slusas u zadnje vrijeme?
Sha (gost) | 27.08.2008. 10.00.57

Prvo, ne kaže se "zadnje" već poslednje vreme. A o bendovima koje trenutno slušam kasnije. Drugo, reći da u Tool muzici "nema ničega" osim atmosfere, krajnje je smešno i pitam se koliko uopšte poznaješ taj bend, kada možeš da odvališ takvu glupost. I, evo da ponovim opet, to za kakav se ti pristup popularnoj muzici zalažeš, je tvoja stvar i ne čini te relevantnim da negiraš vrednost bilo kog benda ili pravca koj ti se ne dopada. Sve to sam objašnjavao i ranije, tako da mi preostaje da u sledećem postu nacrtam sve to, možda ćeš tako razumeti. Dakle, ova rasprava je postala potpuno jalova. Eto, smatraj svoj ukus jedino merodavnim, objektivnim, Bogom danim parametrom, prema kojem treba ravnati svačiji ukus i, ukoliko se poklapaju oceniti ga dobrim, a ukoliko ne, oceniti ga lošim. Nema svrhe da dalje objašnjavam koliko je glupo nipodaštavati nečiji ukus samo zato što taj neko ne smatra dobrom muzikom isto ono što i ti. Što se tiče onoga što slušam u poslednje vreme, evo nekih imena: Scar Symmetry, Soilwork, Gojira, The Arcane Order, Satyricon, Enslaved, Morphine, Autechre, Darkane, Raunchy, Norma Jean, Textures, Pendulum, Jagga Jazzist, Sunn 0))), Knut, The Ocean, Deadsoul Tribe, Alphabeat, Emery.... to je nešto sa trenutne playliste. Kao što vidiš, od death i black metala do elektronike i džeza.
najgorost (gost) | 27.08.2008. 11.09.18

ne smatram ja svoje misljenje mjerodavnim, imam mnogo toga da slusam jos, a i samo budala nikad ne mjenja misljenje, kako rece konfucije. Tool sam slusao i poznajem vrlo dobro, bio sam i na certu, Aenimu i Lateralus znam napamet od pozadi, osim Stinkfist nema tu nijedan songa koji dize. Slicno mislim i za Morphine. Ostale koje si naveo ne poznajem. OK, odajavi ovu raspravu sa majlom, hocu da ti sibnem nesto
Sha (gost) | 27.08.2008. 11.34.59

Ok.Evo maila: sha.mjuzika@gmail.com
"dvoje su se tako smuvali" (gost) | 27.08.2008. 11.35.11

i tako se izgleda zavrsava ova divna saga...

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike