Miljenici britanskih muzičkih kritičara, srednjoškolaca i studentarije naklonjene indie zvuku ponovo su (nakon incidenta sa Johnyjem Rottenom) u centru pažnje. Značajan upliv elektronike i pesme atipične strukture su osnovna obeležja njihovog trećeg albuma
U sveopštoj ovodecenijskoj pomami za recikliranjem post-punk zvuka, londonski kvartet Block Party se debijem Silent Alarm ('05) izdvajao među drugorazrednim oponašalima sastava poput Wire ili Gang Of Four. Zvučali su sveže i britko, dok su zahvaljujući nizu odličnih singlova u sezoni 2004/05 sve njihove eventualne mane potisnute u drugi plan.
Odustajanjem od citatiranja i preuzimanja, Bloc Party su na drugom albumu A Weekend In The City (’07) pokazali da raspolažu suviše skromnim talentom da bi kreirali nešto originalniji muzički izraz. Nevešto koketiranje sa elektronikom, patetični tekstovi i previše sporih pesama bez „unutrašnje energije“ učinili su ovo izdanje tipičnim „udav-albumom“.
Ako dozvolimo mogućnost da su Block Party podlegli čuvenom sindromu drugog albuma, bilo bi logično da upravo objavljeni Intimacy pruži odgovor na pitanje da li su oni zaista dobar bend u svojoj kategoriji ili predstavljaju marionetu muzičke industrije koja će biti odbačena čim ne bude donosila dovoljno novca.
Kampanja je pažljivo osmišljena. Datum objavljivanja izdanja je obznanjen nekoliko dana pre puštanja u prodaju, i to samo u mp.3 formatu, dok će ljubitelji opipljivog nosača zvuka morati da se strpe do oktobra. Pored toga, tri dana pre promocije singla Mercury na BBC Radio 1, Bloc Party su na svom sajtu bez ikakvog objašnjenja postavili brojač koji je, kako se ispostavilo, odbrojavao vreme do premijernog emitovanja ove pesme, a zatim su fanove linkom uputili na pomenutu BBC-jevu emisiju.
Bloc Party su, pored modernog načina promovisanja izdanja i benda, usvojili i neke modernije tekovine kada je reč o samoj muzici. Tako singl Flux (inače izostavljen sa download izdanja) predstavlja perverzni spoj shoegaze rifova i ritma koji su svojevremeno koristile vedete eurodance zvuka.
Sa druge strane, ni pokušaji pravljenja prijatnih ambijentalnih minijatura ne ostavljaju preterano povoljan utisak. Signs deluje anemično i pored kontrasta stihova koji zagovaraju društveni angažman i snenih zvukova klavijatura i ksilofona, dok nepodnošljivo plačljiva Biko, poseduje gotovo smešnu muzičku podlogu koja bi se možda mogla „izvući“ iz dečjih sintisajzera.
U potrazi za novim identitetom Bloc Party deluju zbunjeno i dezorijentisano. Na momente svežinu muzičkim akrobacijama donosi lucidni bubnjar Matt Tong, ali sivilo ostatka benda uglavnom poništava njegovu posebnost. Da stvar bude gora, neke od retkih svetlih tačaka na albumu Intimacy zapravo deluju kao ne preterano uspešna reciklaža sopstvenog izraza od pre tri godine.
Trojan Horse liči na lošu izvedbu hita Helicopter, dok je uvodna Ares interesantna zbog kombinacije ritma koji podseća na Tomorrow Never Knows The Beatlesa i Okerekeovog stila pevanja koji priziva Damona Albarna iz Parklife faze. Situaciju donekle popravlja One Month Off, energična pesma galopirajućeg ritma i zapaljivog refrena.
Flux
Upravo dobri i efektni refreni najviše nedostaju albumu Intimacy, jer se čini da Bloc Party najbolje funkcionišu kao bend koji pravi pitku pop muziku.
Utisak da Intimacy podseća na nevešto sklopljeni mozaik pojačavaju loše korespondiranje Okerekeovog vokalnog izraza sa muzičkim predloškom i izostanak vrhunca na većem delu pesama.
Sve u svemu, Intimacy je izdanje bez oštrice, ispodprosečni album bez jasno definisanog karaktera i svojeg „ja“.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Milorad pasenog (gost)
| 30.08.2008. 14.34.11
Ajde, nije problem sto si recenziju skrpio listajuci OMH, Drowned In Sound ili Pitchfork, nego sto si to uradio tako da se dodvoris pljuvacima koji su onako pakosno komentarisali sukob sa Rottenom. Bloc Party nisu reciklatori post-punka i ne izdvajaju se samo "donekle" od "drugorarednih oponasala". Da znas o cemu pricas, ne bi to nikada izjavio, bez obzira sto nesto slicno mozda stoji na Wikipediji. Novi album jeste los, ali je jos gore kad vidim neku ovako tendecioznu i zlonamernu recenziju, koja, pored svega toga, nema veze s mozgom. Nije ni cudo sto imate sve vise negativnih komentara.
-
Meni je... (gost)
| 31.08.2008. 11.22.12
...recenzija ok i ne pada mi na pamet da jos listam "O..., D,P..." pride... ustvari ovo je prva Kovaceviceva recenzija koja mi se zaista dopada. sad block party sam (na nesrecu) jednom bio prisiljen da gledam uzivo. lik je strasno antipatican. iako je crnac.
-
mrvica (gost)
| 31.08.2008. 14.01.38
Juuuu, dokle sa ovim proizvoljnim konstatacijama i kolaz-recenzijama??? Nisam fan, volim neke pesmice sa prvog albuma i slazem se da je treci najslabiji, ali cemu te prepisane kvazi-intelektualne optuzbe? BP su od starta bili upadljivo originalni (takodje mislim da nemaju veze sa tom poplavom post-punka koga nema u njihovoj muzici)i ne postoje 30 godina pa da recikliraju svoje pesme!!! Ja bih rekla da oni u tih nekoliko dobrih pesama sa novog albuma ostaju verni sebi, ne razumem, ako bend na svakom albumu ne pravi neke drasticne zaokrete u muzickom izrazu krade od sebe?? Mada bi bilo bolje da BP nisu pokusali da prave taj zaokret vec da su nastavili da prave hitice za djuskanje u gradu...I kakve su ono gluposti sa Gang of Four i Wire, garantovano "autor" nije ni slusao te bendove nego to procitao kod nekog slicnog pametnjakovica, ili nema ni trunke sluha...
-
zabran (gost)
| 31.08.2008. 14.18.59
A meni je recenzija losa - pisana tendenciozno, i strogo iz perspektive prvog albuma i 'recikliranja' (post)panka... sto je trecim albumom Bloc Party dokazano kao pogresno stanoviste i bezvredno etiketiranje.
I jos... i ja sam video bend uzivo. Meni je 'iako je crnac' prilicno simpatican, i sta cemo sad?!
-
Da bre... (gost)
| 31.08.2008. 15.20.57
...Gang of Four i Wire! WTF!?!?
-
Anoniman (gost)
| 05.09.2008. 14.41.00
He, he.
Definicija political correctness--a: "lik je strasno antipatican. iako je crnac". A nije tebi bogami lako - ukus djelimicno vodjen socijalnim normama.
I naravno Zabran definicija politicek nekorektnosti: Meni je 'iako je crnac' prilicno simpatican, i sta cemo sad?!"
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.