Da li da odem ili ne

Priča o ljubavi, o bekstvu, o dilemama i životnim prekretnicama… Kad se tako opiše, zvuči bolje nego što jeste, a u suštini reč je tek o još jednoj propuštenoj prilici koja je za zaborav

Miloš Cvetković

Ocena:
4

Scenario: Stefan Arsenijević, Srđan Koljević, Bojan Vuletić
Uloge: Anica Dobra, Vuk Kostić, Feđa Stojanović, Milena Dravić, Hanna Schwamborn
Žanr: drama
Trajanje: 106 min.
Proizvodnja: Srbija, 2008.

Kuća se zida od temelja. Slično tome, a pre bilo kakve nadogradnje u vidu raznorazne simbolike, filmovi bi valjalo da imaju temelj dobre, ubedljive priče koja funkcioniše i nezavisno od svih nivoa na kojima se otkriva šta je sve pisac zapravo hteo da nam kaže. U suprotnom, metaforički krov će se sručiti na glavu zlosrećne publike koja može samo da nagađa šta je npr. skriveno iza beskrajnog (do granica iritacije) ponavljanja pesme Besame Mucho u dugometražnom debiju Stefana (Atorzija) Arsenijevića.

Zaplet je izgrađen oko sudbonosnog dana u kome Anica (Anica Dobra) donosi odluku da napusti muža (Feđa Stojanović), raskine s prošlošću i pobegne iz zemlje. Stvari se komplikuju kad se u sve to umeša Stanislav (Vuk Kostić), koji je već godinama zaljubljen u nju, ali to obznanjuje tek u trenutku u kome više nema šta da izgubi. Stanislav inače radi za Aničinog muža, koji je kriminalac.

Ali, nisu ovo nikakvi srpski Sopranosi; možda više srpski socijala-Sopranosi... Međutim, ovde su svi nekako dobrodušni. Čak i kad reketiraju. Simbolika?

Zaboravite na životnu priču iz blokova. Umesto suvog realizma, Arsenijević i ekipa su se okušali u (pre)ambicioznom pokušaju da uhvate samu srž bivstvujućeg trenutka ljudi zaglavljenih u ozbiljnoj dilemi: otići ili ostati. Kad se stvari postave tako, gotovo arhetipski, onda je manje bitno da li su junaci mladi intelektualci ili sredovečni krimosi. Barem je tako u teoriji.

U praksi baš i ne funkcioniše u konkretnom slučaju. Sitni kriminalci opisani u ovom filmu su tek metafora za opštu sliku društva. Međutim, ta konceptualizacija ne pomaže da se škripa dijaloga pri simulaciji kriminalnog žargona lakše podnese. Ali, to je tek prvi korak na kome se ova postavka sapliće pre nego što se potpuno prući po asfaltu. Kad se stigne do ljubavi iz naslova, tada nastaju pravi problemi...

Simboli koji plutaju nepovezano, i na koje se poput plastičnih kesa koje lete vazduhom sapliću Arsenijevićevi junaci, samo se nižu: latinoameričke serije, pomorandže (!?), gore pomenuta pesma, sneg koji provejava kroz doslovno svaki kadar... Ali, nije veštački sneg taj koji ruši filmsku magiju, već samo predstavlja neku vrstu stalnog podsetnika na jednako neubedljivu i usiljenu emociju, na manjak hemije između glavnih junaka.

U međuvremenu, dve suparničke bande se sukobljavaju oko kioska (dakle, ničega), dok se nad njih (i nas) nadvija mračna tranziciona budućnost u kojoj će i taj kiosk izgubiti po izgradnji novog megamarketa, čime će im i onako isprazni životi postati potpuno obesmišljeni.

Junaci su svi gurnuti u istu ravan, lišeni istinskog identiteta zarad prisilne humanizacije do granice patetike. Oni pevaju, autistično ćute kad zatreba, prepričavaju svoja osećanja umesto da ih izraze, objašnjavaju umesto da pokažu, pokušavaju da nas ubede da vole i da pate, ali deluju poput varalica.

Ako gurnemo svu tu trapavu simboliku na stranu, i ogolimo filmski kostur, šta nam ostaje? Tek jedna lepo uslikana, ali suzdržano i nemaštovito režirana drama trivijalnog zapleta i sa istim takvim junacima, koji sve vreme ostavljaju utisak kao da im je zapravo svejedno hoće li otići ili ostati, s kim i gde... Na kraju se pokušava poentirati kroz prizivanje briljantne završnice jedne od najboljih domaćih melodrama iz davne 1983.

Neka ostane nedorečena ova referenca, u slučaju da Arsenijevićev blef upali pa se neko tokom filma iskreno zainteresuje za konačnu sudbinu glavnih junaka. Ako ništa drugo, barem postoji doslednost, pa i ta završna scena nije oslobođena simbolike na prvu loptu. Makar je razumljiva, za promenu, i ima kakvo-takvo uporište u ostatku filma i bizarnoj želji glavnog junaka da postane mađioničar.

Otići ili ostati? Ostati ili nestati? Ostati i nestati...

Arsenijevićev film je poput apatičnog sleganja ramenima. Jedna obična ljubavna priča ponuđena je kao odgovor, odnosno izgovor. Pa ipak, i takav odgovor mogao bi biti zadovoljavajući i iskren ako bi se u svemu tome osetilo bar malo istinske strasti i srca (pa makar to srce bilo naškrabano na nekoj novobeogradskoj fasadi...).

Ovako, ostaje samo veštački sneg koji nikako da prestane da veje. Kao konstantni beli šum u kome su zarobljene sve začete emocije, moguća značenja ili eventualne poente koje Arsenijević nije uspeo da prevede i privoli na filmsku traku.

Komentari

tozzinjo (gost) | 14.10.2008. 01.59.55

.mislim da je ovaj film bar po nechemu poseban-po tome shto reklama na bilborde uopste ne lichi na reklamu za film. danima sma prolazio pored bilborda "ljubav i drugi zlochini" konstantno misleci da se vulmark vratio na nashe prostore i krenuo sa agresivnom medijskom kampanjom putem bilborda. aman ljudi, pa ona fotka vishe lichi na obavestenje o novoj kolekciji kaputa"jesen-zima 2008" nego na reklamu za film!
Maya Uzela C (gost) | 14.10.2008. 07.38.44

LjiDZ je Arsenijevićev rimejk Psycha.
Arf (gost) | 14.10.2008. 09.17.51

Najslabija karika filma je svakako Arsa. Al je ubio dinamiku, svaka mu cast. Inace, mislim da se i pored njegovog traljavo obavljenog posla, moze razaznati da je u rukama isprva imao odlican, ako ne sjajan scenarij. Tim njegova rediteljsko neumijece postaje stvarno zabrinjavajuce. Vuk K. je za mene iznenadjenje filma. Meni je uvijek izgledao prilicno jednodimenzionalan i bezlican glumac, ali mislim da je ovdje jedna od zaista najsvijetlih tacaka, sto ce reci - sjajno je odradio posao. Film je recimo 5/10.
pki9 (gost) | 14.10.2008. 09.20.56

ubo milosh dosta toga :)
sql (gost) | 14.10.2008. 20.38.15

To tozzinjo!
kinomenm (gost) | 14.10.2008. 21.34.33

film je los a recenzija mnogo dobra
Kid_A (gost) | 14.10.2008. 22.58.39

Na kraju se pokušava poentirati kroz prizivanje briljantne zavšnice ''Nešto između''?
Milosh (gost) | 15.10.2008. 04.01.34

"Na kraju se pokušava poentirati kroz prizivanje briljantne zavšnice ''Nešto između''?" aha. nisam hteo da do kraja spojlerujem u tekstu, a nisam mogao da to ne pomenem...
nikolina (gost) | 17.11.2008. 14.57.28

film nije los a recenzija je sasvim dobra!
Sima (gost) | 08.12.2008. 16.48.05

necu trositi mnogo reci - odavno... odavno nisam gledao losiji (domaci) film. zali boze potrosenog novca, vremena (i mog i ekpie filma)... strasno!
Urke (gost) | 15.12.2008. 00.13.51

Smorio sam se, najzesce, jedva sam cekao kraj, nije me interesovalo sta ce biti na kraju
Martha (gost) | 02.05.2009. 13.49.50

Film se moze kritikovati i kritikovati, ali smatram da ga je najvaznije osetiti. Ovaj film poseduje caroliju i reditelj Stefan Arsenijevic je dao sebe u njega. Mozda su pomoradze, sapunice i mnogo puta ponovljena jedna te ista pesma iritirajuci... Ali, ne i ljudima koji sire gledaju. Isto tako i zelja jednog sitnog kriminalca da postane madjionicar... Da pobudi dete u sebi, da voli i oboji to sivilo koje ga okruzuje u neke lepse boje. Stefan je jedno veliko mastovito dete, uporno da otvori oci, a pre svega srca 'odraslih'. Oni koji su uspeli u tome, mogu ovaj film zaista doziveti! ;)

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike