Iskustvo i(li) mladost

Mesto: Dom sindikata i Dom omladine, Beograd
Vreme: Petak, 24. oktobar 2008.

Otvaranje Beogradskog jazz festivala svake godine protiče u svečanom tonu i uz prisustvo poznatih gostiju iz sveta kulture i politike. I sinoć je bio isti slučaj. Hol Doma sindikata je pre početka programa bio ispunjen elegantnim toaletama i publikom u ozbiljnim godinama.

Nije se oskudevalo ni u pratećim sadržajima – u holu je nastupao Big Bend muzičke omladine Beograda, sačinjen od učenika beogradskih muzičkih škola i fakulteta. Nakon uvodne reči Tome Grujića, u prepunoj dvorani festival je i zvanično otvorio američki ambasador Cameron Munter, kratkim klavirskim nastupom uz pratnju orkestra.

Nakon toga, kucnuo je čas i za glavne muzičke zvezde večeri - trubačkog veterana Jona Faddisa i Big Bend RTS-a. Repertoar posvećen jednoj od najvećih legendi jazza - Dizzyju Gillespieju – odsviran je sa dosta uspona i padova.

Faddis je slavu stekao upravo na razrađivanju (neki kritičari će reći –podražavanju) Dizzyjevog stila, a na beogradskom koncertu je pokazao da godine nisu ostavile traga i da je i dalje sposoban da isporuči brza i atraktivna sola. U pauzama pesama on zbija šale u maniru stand-up komičara, na opšte odobravanje publike.

S druge strane, interpretacija RTS-ovog orkestra vrvi od opštih mesta bigbendovske svirke 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, a svetli trenuci su solistički istupi mlađih članova. Faddis se sve vreme silno trudi da isprovocira i animira prateće muzičare ne bi li ih istrgnuo iz krute matrice, ali to mu uspeva tek na momente.

Na samom kraju koncerta, na bini se ponovo pojavljuje ambasador Munter. Bendu se pridružuje i trubač Christian Scott, koji će nastupiti u nastavku večeri, a fešta biva zaokružena nadmetanjem u atraktivnim i vrcavim solima, gde Faddis sa lakoćom izlazi kao pobednik.

Znatno mlađi Christian Scott je imao težak zadatak da zadrži pažnju dobrano razgaljene publike. Njegov neo-fusion solidno funkcioniše u brzom tempu, ali u laganijim numerama, koje su u većini, guši se u neinventivnosti i ziheraškom koketiranju sa pop obrascima. Tamo gde bi trebalo da vrvi od melanholije i romantike, svirka se svodi tek na beskrvno ređanje dugačkih, tiho odsviranih tonova i molskih lestvica.

Neka vas ne zavara Grammy nominacija Scottovog benda – u svetu jazza ima i mnogo relevantnijih nagrada. Publika je počela da se osipa već posle par pesama, a do kraja koncerta Dom Sindikata je bio poluprazan.

Vreme je za promenu lokacije – u okviru ponoćnog programa u Domu omladine treba da počne koncert Dana Leonga. Ispostavlja se da nije bilo razloga za žurbu. Koncert čiji je početak zvanično najavljen za 23 h, a nezvanično oko ponoći, počeo je oko pola jedan. Sasvim dovoljno vremena je ostavljeno za one koji su poželeli da isprate oba programa.

Ipak, reklo bi se da je u bioskopskoj sali Doma omladine bila potpuno različita i znatno mlađa publika nego u Domu sindikata. Takva atmosfera je pogodovala nastupu Dane Leonga i njegovog sastava Milk & Jade, koji su bili veoma nadahnuti, energični i raspoloženi da daju svoj maksimum. Snažan gruv, repovanje i atraktivnda Leongova sola na violončelu i trombonu stvaraju euforiju u publici.

Mali pad sledi u sredini koncerta tokom sporijih numera, a vrhunac je na bisu, kada je publika konačno na nogama i uspeva u potpunosti da isprati entuzijazam muzičara na bini.

Glavni utisak nakon prve večeri festivala je neujednačen kvalitet izvođača i podela publike na pretežno stariju u glavnom i mlađu u ponoćnom programu. Po svoj prilici, tako će ostati i narednih dana.