(Big Brother/Warner Bros. Records)
Sedmi album Oasisa potvrđuje da za ovu grupu i te kako ima mesta i dugo nakon što je zenit njene popularnosti otišao u istoriju
Iako je Oasis iz mnogo razloga stalno poređen s najslavnijim liverpulskim kvartetom, oni su po načinu delovanja zapravo sličniji Led Zeppelinu. Od početka su bez blama pozajmljivali rešenja i ideje iz muzeja pop istorije, prilagođavali ih sebi, i uz nesporan kompozitorski talenat Noela Gallaghera u jednom trenutku postali najveći bend na svetu.
Ipak, Led Zeppelin su u vreme sedmog albuma i dalje iz svog aviona sa šampanjcem u ruci gledali na sitne obrise razuzdanih punkera, šljašteće disko-kugle i tada (oko 1977) već poluzaboravljene hard rock saborce.
Za Oasis se to ne može reći. Danas je ova grupa tek još jedna, nesumnjivo i dalje značajna pop pojava, ali lovorike na kojima su iživljavali svoje rock’n’roll fantazije dele s mnogim drugim grupama izraslim u poslednjoj deceniji. Kritike Dig Out Your Soula ponovo ističu povratnički elan benda, isto kao i u vreme prethodnog albuma, samo što se u kontekstu novih pesama to čini adekvatnijim.
Izvor melodija koje hvataju na prvu loptu (i podosta sledećih) koji se nekad činio neiscrpnim nije presušio, i nove pesme to prilično potvrđuju. To ne znači da se Oasis vraća na tron, ali ni da su snimili slab album. Naprotiv, reč je o sasvim ubedljivom izdanju benda o kome možete misliti šta god vam padne na pamet, ali i benda koji odavno nema potrebe da se bavi trvenjem i lomljenjem koje prati nalete inspiracije.
Oasis se oduvek mogao posmatrati kao grupa koja je u najvećoj meri izašla u susret gladi britanskih medija i javnosti za novim Beatlesima. Sve druge koje su se uklapale u ovu želju od 1970, počevši od T.Rexa, preko Joy Division i The Smiths, nisu imale snage da utole tu glad. Jednom kad su u tome uspela, negde u vreme trećeg izdanja Be Here Now, najpoznatija mančesterska braća su ambicije mogla da ostave po strani.
To se nije desilo, i što se potpisnika tiče, to zavređuje poštovanje.
Na većem delu albuma potenciometri su odvrnuti do kraja, gitare zvuče onoliko glam/cold turkey brutalno koliko je to moguće kad je Oasis u pitanju, a tragovi zrele Beatles faze (Revolver via Beli album) su jasno prepoznatljivi, i u tom smislu, dakle, ovo jeste povratak na model koji ih je proslavio.
Osim toga, ovo je bez sumnje najbolje ostvarenje benda otkako je autorstvo u njemu demokratskije raspodeljeno (svojevremeno je to bio jedan od razloga koji su npr. Creedence Clearwater Revivalu došli glave). Liamovi komadi Ain't Got Nothin, I'm Outta Time i posebno "programska" Soldier On se bez greške uklapaju u obnovljenu snagu benda.
Gem Archerova To Be Where There's Life predstavlja solidan pastiš Tommorow Never Knows i Harrisonovim sitar tripovima, dok Andy Bellova The Nature Of Reality potvrđuje da u Oasisu danas, ipak, deluju dva hitmejkera - Noel i Liam. Noel je, kao i do sada, glavna autorska zvezda benda. The Shock of the Lightning, prvi singl, nema katarzičan refren kao Live Forever ili Masterplan, ali tu su žestina i mladalački adrenalinski naboj.
The Shock of the Lightning
Bag It Up otvara ploču kao još jednu sportbilijesku torbu punu umešno spakovanih melodija uz stih koji bi mogao biti lajtmotiv albuma: “Sve u šta verujem mi govori da želim još”. Psihodelična Falling Down će verovatno steći best of status, a nju vredi čuti jer na pravi način prenosi britansku pop psihodeliju 60-ih u muzičke tokove 21. veka.
Oasis naravno nikad neće postati novi Beatles, koliko god još zrelih, dobrih ili loših albuma objavili. Dig Out Your Soul svakako spada i u dobre i u zrele diskografske jedinice. Ono što im se ne može poreći jeste činjenica da su uspeli da svoje ime učine nezaobilaznim u bilo kojoj istoriji rock muzike.
Verujem da je ovakvim bilansom, uz kvalitet kakav ispoljavaju na novom albumu, ljudima koji čine Oasis ego u potpunosti zadovoljen.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
**-**Soldier on**-** (gost)
| 25.10.2008. 20.32.47
Ovo sam cekao..Odlicna recenzija.
-
oaza (gost)
| 26.10.2008. 01.47.36
braća gallagher još 'kradu' od beatlesa i stonesa, sada čak i od stoogesa, ali noel nije netalentirani bedak.
aleksandar dragaš
-
mislim da..... (gost)
| 26.10.2008. 02.45.24
....preterujes, al' okej....sta znam....voleo sam ih kao klinac, vise ne....ne zato sto me nerviraju, vec me uopste vise ne interesuju....valjda je i to okej(?!)
-
ey... (gost)
| 26.10.2008. 10.45.13
i ja sam ih 'prevazishla' posle be here now, mislim onda su se vec suvishe ponavljalai...ali to radi vecina pop muzicara
s
-
Flomaster (gost)
| 26.10.2008. 11.29.38
Ove Oasis nikada nisam razumeo. Sve pesme od početka karijere su im ravne, glasne ali slabašne, kao da ti neko silom nabija nešto u glavu a nema baš nešto posebno da ti kaže. Kako neki bend može postati tako veliki bez i jedne originalne ideje?
-
Vlad (gost)
| 26.10.2008. 23.04.56
u kafu i caj
-
Ilija (gost)
| 27.10.2008. 14.37.15
Bravo za recenziju! Vrlo, vrlo precizno sroceno, otprilike sve sto bih i sam rekaoo. Kapa dole autoru.
Inace, odlican album kojem bih sam dao barem jednu ocenu vise.
-
Nikola (gost)
| 30.10.2008. 09.22.56
Slazem se sa flomasterom. Zvuk im je uvek bio u jednoj dimenziji, monoton i preglasan, a melodije preterano slicne Beatles-ima da bi to bilo slucajno. Isfolirali su monoge, cak i one koji bi najbolje trebali znati o cemu se tu radi
-
Ivan Cvetanovic (gost)
| 06.04.2009. 21.04.43
Oasis su jedan od najboljih britanskih bendova svih vremena a njihov prvi album je verovatno najbolji debi album u novijoj istoriji rnr-a.Treba videti njihove koncerte u UK i to fanaticno horsko pevanje pa onda suditi!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.