Ni S od seksa

Naslov originala: Deception a.k.a. The Tourist
Scenario: Mark Bomback
Uloge: Ewan McGregor, Hugh Jackman, Michelle Williams, Charlotte Rampling, Maggie Q, Natasha Henstridge
Žanr: erotski triler
Trajanje: 107 minuta

Godina 2008. je jedna od najgorih u istoriji studija 20th Century Fox. Skorašnji promašaji obuhvataju naslove kao što su Maks Pejn, Dosije X: Želim da verujem, Ogledala, Pretnja, Skakač... Na listi za izbegavanje za najvišu poziciju ipak se izborio paraerotski triler Seks klub. Umesto da podstakne maštarije i želju, ovaj film budi zapitanost u zdrav razum navodnih kreativaca.

Evo i nazovi-zapleta... Ewan McGregor glumi samotnog i zatupastog knjigovođu Jonathana koga novi poznanik Wyatt (Hugh Jackman) uvlači u mrežu obmana. Naizgled slučajno, Jonathan saznaje za postojanje Liste – razbibrige za bogate i prezaposlene željne seksa bez obaveza.

Princip jednostavan: svaki član ovog tajnog kluba putem mobilnog telefona može da zakaže/prihvati sastanak na neviđeno. Neznaci vode ljubav i rastanu se – kao u pesmi – lepo na slepo, bez kajanja i bola. Kada njegova favoritkinja iz Listine ponude nestane, Jonathan (nekih pedesetak minuta nakon i najneupućenijeg gledaoca) shvata da ga novootkriveni promiskuitet može skupo koštati.

McGregor i Jackman su zavodnici na (ipak prihvatljivoj) ceni pa je njihovo angažovanje u teoriji izgledalo kao mudar potez. Ženski deo ekipe predvodi uvek pouzdana Michelle Williams kao S (mogući – ali i potpuno nepotrebni – omaž klasiku erotske književnosti Povest o O Pauline Reage); a tu su, nakratko, Charlotte Rampling, Natasha Henstridge, Maggie Q...

Reklo bi se: igra na sigurno. Međutim, doterani zidovi ovog kluba kriju najcrnji fušeraj graditelja. Scenario predstavlja skup opštih mesta i nelogičnosti, i već posle prvih petnaetak minuta sasvim je jasno u kom pravcu će se radnja odvijati. Kao ilustraciju ove tvrdnje dovoljno je navesti da je „brižljivo“ pripremani završni preokret potpuno očigledan već posle prve rolne.

Kao do pre tuce godina potentan i isplativ žanr, erotski triler zaslužio je pravo na reanimaciju, mada će pre biti da je u slučaju Seks kluba reč o nečem potpuno drugom – u startu jalovom pokušaju ceđenja soka iz najsuvlje drenovine kao očajničkom pokušaju bekstva studijskih glavešina iz ambisa opšte bezidejnosti.

Da je bilo mudrosti, reditelj početnik Marcel Langenegger mogao je da nauči štošta od udarnika iz znatno niže lige erotskog filma (Jima Wynorskog, Freda Olena Raya i sličnih), barem preuzmajući osnovne zanatske smernice za postizanje bar privida telesne hemije između junaka. Ali, ziheraška samodopadljivost učinila je svoje.

Štaviše, autori ovog filma verovatno egzistiraju u nekakvom distopijskom svetu u kome ne postoji saznanje o Niskim strastima, Fatalnoj privlačnosti, Poslednjem zavođenju..., naslovima u čije bi se društvo ispolirani a prazni Seks klub tako rado ubrojao.

Vreme punokrvnih i smislenih erotskih trilera je, izgleda, prohujalo s vihorom. Ovakav kakav je, Seks klub (kaska i za beslovesnim, brzpoteznim C naslovima Shannon Tweed) propada u brzi zaborav po svakom parametru, valjda u veri da će mu se ekonomski relaksirano članstvo već negde snaći za noć s nešto više od koreografisanog PG-13 seksa.