Ko je domorodac a ko doseljenik, pitanje je ovog filma, a odgovor na njega nije jednostavan niti konačan, ali jeste simboličan. Odgovor je u kretanju
Scenario: Baz Luhrmann, Ronald Harwood, Stuart Beattie, Richard Flanagen
Uloge: Hugh Jackman, Nicole Kidman, Brandon Walters
Žanr: drama
Godina proizvodnje: 2008, Australija
Trajanje: 166 minuta
Pošto je zahvaljujući Plesu do ljubavi španskom igrom došao do američkog novca, neuspešno je otputovao Šekspirom do Italije (Romeo i Julija) i Verdijem do Francuske (Mulen ruž). Pun lutajućeg iskustva, Baz Luhrmann vraća svoj Walkabout natrag u domovinu i zajedno s njenim najvećim brendom Nicole Kidman snima film o narodu koji je izmislio pojam inicirajućeg lutanja – o Aboridžinima. Ali, ovo nije film samo o njima.
Ko je domorodac a ko doseljenik, pitanje je ovog filma, a odgovor na njega nije jednostavan niti konačan, ali jeste simboličan. Odgovor je u kretanju!
U matematici, način na koji se telo projektuje u drugo telo zove se inverzija. Način na koji se telo, pomoću inverzije, projektuje u sebe, zove se identitet. Upravo ovaj film dramatizuje pojam istorijskog identiteta u psihologiji, politici i umetnosti.
Najviše od svih, teritorija Autralije pripada Aboridžinima, upravo zato što su samo oni njeni arhetipski putnici. Bilo da je u pitanju putovanje, ratovanje, misija ili stampedo, pokrenuti se znači nastaniti se. Onaj ko se opredeli za shvatanje doma kao konačni, statični oblik sopstvene zaštite, biće kolonizovan, a rat će onda zakucati na njegova vrata. Ko ne shvati priveligiju opšteg mira kao svoj borbeni zadatak, postaće žrtva tuđe bitke ili tuđeg pacifizma.
Duh migracije i duh naseljavanja u ovom filmu se ciklično prepliću. Granica između ove dve faze ne samo da je tanka, već je i kružna. Lady Sarah Ashley putuje iz Engleske u Austaliju. Dok putuje, ona je naseljena Engleskinja; kada odluči da ostane, postaje australijski imigrant.
Kauboj Drover želi slobodu. Iz te želje zasniva dom i baš tada postaje saveznički vojnik. U trenutku kada počne rat, baš tada postaje pater familias. Mali Nullah, kada upozna Engleze, tada je crnac, kada se pojavi policija, tada je mešanac, kada počne rat, tada biva hrišćanin. Kada ga deda pozove u šetnju, tada postaje Aboridžin.
Ritualna šetnja na kraju filma vrhunac je emanacije i može da se shvati na više načina, sva u simboličnom nadovezivanju. Da li je njihov Walkabout cela večnost – čovek i duh (civilizacija i religija), ceo život – sin i otac (narod i rasa), jedna decenija – brat i brat (ideologija i nacija), jedna sezona – dečak i muškarac (kutura i politika) ili sat vremena – deda i unuk (država i teritorija) retoričko je pitanje. Walkabout je sve to odjednom, skup konotacija koji služi da osvetli jasnoću „nesporazuma“; Aboridžini moraju belcima da dokažu celu svoju večnu simboliku da bi izborili imanentno pravo da budu tretirani kao obični ljudi. Tu dolazimo do najzanimljivije inverzije.
Ima mnogo filmova koji satanizuju ulogu Engleza u pogledu njihove političke, obaveštajne, ekonomske i teritorijalne moći. Ali, Australija je prvi film koji slika Engleze (Elizabetance) kao naciste Drugog svetskog rata.
Država koja je prva i sama ustala protiv nemačkog imperijalizma ovde je oslikana kao genocidna sila istog tog rata.
Ideja da su Englezi metafora nacizma je, s jedne strane, antiengleska. Ali, s druge, ona govori o superegu države koja šalje samokritične signale drugim kulturama, s motivom da bude prva koja osvešćuje svoj moral i tamo gde joj nije zvanično isprljan. U ovoj dvostrukoj stilskoj figuri uspostavlja se identitet ovog „muvija“, globalnog u ratnoj temi, kružnog u organskoj strukturi, svetskog u univerzalnoj poruci. Englezi su ovde i forma i sadržina, čineći globalnu metaforu, možda prvu koja posle hladnog rata nosi ideološki smisao.
Zemlja koja je 1939. ustala protiv Golijata ovde obilazi pun krug svoje Davidove zvezde i fizički uspeva da bude tema i simbol istovremeno. Zemlja u kojoj je nekada sunce istovremeno zalazilo i izlazilo jedina stiže da bude meta i nišan sama sebi.
Ali, takva nacija ima pravo širenja univerzalnih poruka. Poruka koje ne govore o granicama, već o onome šta je unutar njih.
Tek kada budemo napustili svoje granice, vratićemo se kući u svoje prirodno stanje kretanja. Kada shvatimo značenje identiteta, videćemo da je ceo naš svet jedan mali, obični Walkabout, engleska reč koja nema prevod u Mortonu Bensonu. To je naša šansa. Nas, Engleza.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Australia (gost)
| 02.02.2009. 19.43.53
slazem se sa ocenom,
ali nista, ama bas nista ne razumem ovaj tekst.
-
kibuki (gost)
| 02.02.2009. 22.45.41
Ne verujem da je Lurman baš to imao na umu kad je pravio film. Ali, "Australija" je jedna prilično uspela melodrama, a recenzija izuzetno zanimljiva, iako verovatno previše blagonaklona prema intelektualnom nivou filma.
-
ni ja... (gost)
| 02.02.2009. 22.50.24
...nista ne skapirah kriticara! cerebralno covece!
-
nije tako nerazumljivo... (gost)
| 03.02.2009. 10.00.55
kada se cita sa paznjom,
pisano tako da tera na razmisljanje
-
Sofija (gost)
| 03.02.2009. 10.22.57
zasto nesto imam utisak da je ova kritika dubokomislenija od samog filma...
-
saki (gost)
| 04.02.2009. 12.50.53
eh, pa kako ne razumete. zamenite rec 'englezi' u poslednjoj recenici sa 'srbi'. jer, film je, kako kaze kriticar, 'univerzalan'.
doduse, da bi se shvatila kompleksnost pricanja o putovanju i identitetu u danasnje vreme, pa onda primenila na domaci teren, treba malo ziveti napolju, van srbije... lepa kritika, svaka cast.
-
Andrax (gost)
| 08.02.2009. 12.57.05
Malkice preterano filozofiranje o jednom filmu koji i nije bash toliko dubokouman, ali svakako veoma zanimljiv i vredan walkabouta u bioskop, ako nishta drugo. Svejedno, vrlo zanimljiv osvrt i ideja recenzenta, a poslednji pasus sjajan! :))
Oslanjanje Luhrmanna na The wizard of Oz i Gone with the wind ochigledno, a oba draga nam klasika - gle chuda! - snimljeni su (bash) te 1939. :))
-
Braha (gost)
| 05.06.2010. 17.46.39
Moral moderne australijske drzave (ciji je identitet usko povezan s Engleskom) je veoma "isprljan" u vezi s Aboridzinima, toliko da se premijer Rudd ne tako davno zvanicno izvinio Aboridzinima u ime drzave. Google "stolen generation". Film govori o tome u tekstu na samom pocetku. Australijsko drustvo je podeljeno rasizmom prema Aboridzinima. Film olaksava grizu savesti onih belih australijanaca koji su zajedno s premijerom rekli "Sorry" originalnim australijancima.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.