Braća po lauti

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Nedelja, 8. februar 2009.
Organizacija: Guitar art festival

Beogradski Guitar art festival je od svog osnivanja bio utočište uglavnom ljubitelja flamenka, klasike i ciganskog svinga. Utoliko je najava Stingovog nastupa predstavljala iznenađenje i iskorak u nešto komercijalnije vode.

Album Songs From the Labyrinth, koji su Sting i Edin Karamazov snimili 2006. godine, bio je visoko kotiran na listama i klasične i popularne muzike. Izvesno je da pesme elizabetanskog kompozitora Johna Dowlanda ne bi privukle toliku pažnju da ih nije odsvirao i otpevao nekadašnji frontmen grupe The Police, ali ne može mu se osporiti zanimljiva ideja i besprekorna interpretacija.

Velika dvorana Sava centra je, sasvim očekivano, bila ispunjena do poslednjeg mesta. Najveći deo publike su činili gospoda u zrelim godinama i dame u svečanim toaletama. Na prostranoj bini svedena dekoracija – dve stolice, nekoliko uredno poređanih lauta i veštački zeleniš, koji je, valjda, trebalo da što vernije dočara atmosferu 16-og veka.

Koncert je počeo bez kašnjenja i velike pompe. Karamazov prebira po žicama drevnog instrumenta, a Sting mu se pridružuje u početku samo virtuoznim vokalnim izletima, a nakon par pesama i na lauti. Dowlandove pesme su kratke, pitke, i otkrivaju senzibilitet pop autora koji bi imao prolaz kod publike i da se rodio u dvadesetom veku.

Stingovo pevanje je nešto drugačije nego što smo od njega navikli. Ako je Dowlandova muzika načelno bliska današnjem popu, to se ne može reći i za vokalne deonice. One su pune specifičnih ukrasa, skokovite, i više tečne nego repetitivne. Utoliko i zahtevaju veliku koncentraciju pri izvođenju.

Sting je pevač velikih mogućnosti i Dowlandove partiture mu ne predstavljaju problem, makar ne na tehničkom nivou. Međutim, nemoguće je u potpunosti prenebregnuti vremensku distancu koja postoji u odnosu na izvorni materijal. Zanatski perfektno izvođenje je u principu vrlina, ali ume da se pokaže i kao mana. Na momente dramatične melodije i stihovi, propraćeni Stingovim čitanjem Dowlandovih pisama i pričama o njegovim putovanjima i avanturama širom Evrope, odsvirani akademskom preciznošću često rezultiraju gubljenjem esencije i oštrice. 

Drugi deo koncerta, kada je izvedeno i nekoliko pesama iz repertora Police i Stingove solo karijere, protiče u primetno opuštenijoj atmosferi. Sa prvim zvucima pesme Message in a Bottle kreću i prve burne reakcije u publici, a Stingova intepretacija je slobodnija nego na početku svirke. U duhu istorijskog preseka britanske popularne muzike, između ostalih on najavljuje i „jednu kompoziciju iz šezdesetih“,  nakon čega sledi obrada pesme Beatlesa In my life.

Na bisu Sting dostiže vrhunac ležernosti - umesto laute vraća se sa akustičnom gitarom, koja je, kako kaže, „mnogo lakša za sviranje“. Slede provereni hitovi – Every Breath You Take, Roxanne, i Fragile, tokom kojih koncert više podseća na emisiju MTV unplugged nego na gitarski festival.  Karamazov u tim trenucima više statira nego što svira, a razgaljeni Sting daje sve od sebe, na oduševljenje brojnog auditorijuma.

Publika pozdravlja Stinga (dobro, i Karamazova!) stojećim ovacijama, a na drugom bisu sledi poletna interpretacija bluz klasika Hellhound on my Trail Roberta Johnsona. Posle sat i 20 minuta raznolike svirke, zavesa je spuštena.

Sting je u relativno kratkom roku održao treći koncert u Beogradu, i potvrdio reputaciju jedne od ovdašnjih omiljenih koncertnih atrakcija. Edin Karamazov je ostao senci slavnijeg kolege, a šansu da privuče veću pažnju imaće na večerašnjem koncertu sa vlastitim kvartetom u Kolarcu.

Povezano:

• Dostojno starenja, Sting na Petrovaradinu (2006)
• Tri palme, The Police na Ušću (1)
• Fatamorgana, The Police na Ušću (2)