Retko ko bi poverovao da su švedski nostalgičari već dogurali do petog albuma, ali neobjašnjiva potreba za njihovim prisustvom u određenim delovima sveta čini čuda
Da bi se bolje razumeo peti album švedskih kvazigarage rockera Mando Diao, valjalo bi ukratko opisati njihovu poziciju na današnjoj svetskoj pop sceni. Dok se u većem delu zemaljske kugle oni nalaze na marginama i ne predstavljaju ozbiljniju kariku u sistemu vrednovanja, kako kod publike, tako i kod kritike, u dve tržišno jake zemlje – Japanu, i naročito u Nemačkoj – oni misteriozno spadaju u najpopularnije bendove, prodajući basnoslovni broj diskova i rasprodajući hale pre nego što se karte puste u prodaju.
Verovatno zato nije toliko čudno što Give Me Fire u dobrom delu zvuči kao da je pravljen za potrebe nemačkih sapunica i japanskih talk-show emisija, jer, sada kada su stekli bazu vernih fanova, Šveđani mogu da priušte ovakve “eksperimente“, svesni da njima mogu samo da ojačaju prodajnu moć.
Zaista, pesme poput Mean Street ili Crystal u svega tri minuta uspevaju da osramote Švedsku više nego Bryan Adams za 20 godina Kanadu. Ipak, ne treba toliko biti nakraj srca, jer ovi nalickani momci umeju da naprave dobru pesmu, i to su dokazali čak nekoliko puta u karijeri, počev od Sheepdog sa prvenca Bring ’Em In (2002) i hita Down In The Past (s najboljeg albuma Hurricane Bar iz 2004), preko prve polovine komercijalno najuspešnijeg izdanja Ode To Ochrasy (2006), do aktuelnog singla Dance With Somebody.
U tim (retkim) trenucima Mando Diao ispoljavaju odlike dobrog klinačkog indie rock benda – fine udice, modernu produkciju koja jeste pomalo ispeglana, ali ne ubija spontanost i zanesenost retro zvukom, i naivnu rock’n’roll silinu. Da su u stanju da održe pažnju duže od vremena koje je potrebno da se spreme kokice, dalo bi se zažmuriti na potpuno odsustvo identiteta i generalno jako neugodan utisak pretencioznog sastava, što se najviše ogleda u načinu kombinovanja vokala i “mi bismo da budemo face“ pozeraju.
Ovako, zadovoljni Šveđani će nastaviti da produbljuju jaz između neumoljive kritike, kojoj će sve više postajati ventil za iskaljivanje besa, i razuzdanih tinejdžerki koje u njihovoj pojavi pronalaze smisao života.
Dance with somebody
Give Me Fire se u pogledu jalovosti i apsurdnosti trenutnog izraza nadovezuje na pretprošlogodišnju ploču Never Seen the Light of Day i predstavlja svedočanstvo potpunog kreativnog i moralnog kraha benda kome su se na debiju lepile etikete skandinavske verzije Libertinesa. Današnji Mando Diao mnogo je bliži kičastom pseudointelektualizmu kojeg Johnny Borell samouvereno demonstrira preko njihovih poluzemljaka Razorlight, nego snazi pravih zemljaka The Hives, čak i u njihovoj najlošijoj inkarnaciji.
Osim pomenutog singla, koji pleni upečatljivim disco rifom, i energične Maybe Just Sad, gotovo da ne postoji momenat koji više ili manje ne odiše otrcanim figurama i pompeznim motivima. Jasno je, međutim, da će Gloria smeniti I Will Survive s mesta himne sredovečnih nemačkih dama, da će se uz Go Out Tonight mnogi muvati na sledećem Oktoberfestu i da će You Got Nothing On Me mnogi matorci koristiti da mlađim generacijama objasne kako se to pržilo 70-ih.
Da stvar poprimi i komičnu notu, album je zapravo pokušaj poglavica Gustafa Noréna i Björna Dixgårda da napokon realizuju dugogodišnje hip hop pretenzije o kojima su trabunjali u svakom drugom intervjuu, jer ih nervira što ih ljudi navodno non-stop porede s Kinksima i Stonesima.
U tu svrhu produkciju potpisuje precizno odabrani čovek iz te branše, Salla Salazar iz poznatog švedskog tria The Latin Kings. Ako ni zbog čega drugog, Give Me Fire je revolucionaran zbog toga što je uveo potpuno novu dimenziju u hip hop – onu koja ga čini sasvim neprimetnim.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
margo (gost)
| 19.02.2009. 12.02.32
"pesme poput Mean Street ili Crystal u svega tri minuta uspevaju da osramote Švedsku više nego Bryan Adams za 20 godina Kanadu"
xaxaxaxaxa
odlicna recenzija!
-
Nikola (gost)
| 19.02.2009. 12.38.31
Ne secam se ni da sam cuo ijednu njihovu pesmu od "Down In The Past", ali ovaj video klip zvuci super! Mozda i skinem album, cisto da cujem te hip hop elemente. :D
-
snuffer (gost)
| 19.02.2009. 12.59.29
Kanadska vlada se nekoliko puta zvanično izvinila zbog Brajana...
-
Anoniman (gost)
| 19.02.2009. 13.14.06
"i “mi bismo da budemo face“ pozeraju."
:roll: e jeste ovo je baš važna informacija. odakle potreba pbx kritičara da stalno komentarišu izgled pop dečaka.
dance with somebody je dosta dobra stvar, album me ne zanima.
-
anonimna (gost)
| 19.02.2009. 14.12.48
eh da je u pitanju samo izgled...
-
haha (gost)
| 19.02.2009. 14.28.24
Odlicna recenzija! Mada me nije ni zanimalo da ih preslusam...
-
... (gost)
| 19.02.2009. 14.37.46
ma i treba naglasiti da im nije smesna samo muzika nego i izgled odnosno foliranje i glumatanje kome redovno pribegavaju
-
Anoniman (gost)
| 19.02.2009. 14.59.27
deo pop identiteta je i poza, ako niste znali.
-
james (gost)
| 19.02.2009. 15.07.17
Vise volim da procitam ovako neku dobru recenziju o bendu i albumu koji me uopste ne zanimaju, nego neku brljotinu o necemu sto jako volim.
-
... (gost)
| 20.02.2009. 08.40.39
pa... ovaj... zanimljivo... i nije bas, ali nema veze.
-
Sova (gost)
| 20.02.2009. 11.37.22
Ovo je jedan od onih foldera gde ce da radi shift+delete pre nego sto ga i raspakujem.
-
poliplakofora (gost)
| 27.02.2009. 14.32.03
Recenzija albuma (koji, ni po mom sudu ne pretstavlja Mando Diao u najboljem svetlu) pretvorena u krajnje subjektivnu i nasumicnu pljuvacinu citavog benda, zasnovana ocigledno jedino na osnovu njihovog "nalickanog izgleda" koji nasem cenjenom recenzentu, izgleda jako bode oci".Isti taj autor, uzgred,pravi literata, korisnik mnogih krasnih reci i izraza, odaje nepogresiv utisak neupucenosti o samom bendu, dakle samoj sustini predmeta o kojem se usudio da govori.Svakako me dobra recenzija uvek obraduje,bila ona na stetu ili korist albuma, ali to nazalost ovog puta nikako nije slucaj. Nekompententna,plitka ocena, prozeta snaznom subjektivnom netrpelivoscu i lepo "nalickana"( skoro pa ko i same "poglavice ovog decackog benda").I, uzgred, nije ovo prva i jedina promasena recenzija,za sjajan primer uzmimo Radiohead, "In Rainbows" i daljim komentarima nema mesta.Neko je pre mene lepo primetio :" samo prazno intelektualisanje,bez ukljucivanja pravih cinjenica". Od ozbiljnog recenzenta ocekuje se daleko vise od ovoga, a od ozbiljnih ljubitelja muzike pametniji komentari.Jedno pitanje imam: Kako je moguce iskomentarisati neku recenziju ukoliko niste poslusali album, a bend gotovo da vam je potpuno stran?? Sta ocenjujete, literalne sposobnosti recenzenta? A toliko je ljudi koji slepo veruju svemu sto procitaju...
-
margo (gost)
| 28.02.2009. 00.00.46
Bez namere da budem iciji drveni advokat, moram da priznam da ako iko pokazuje netrpeljivost (pa i cinicnost), to je prethodni komentator. Evo, ja smatram sebe za nadprosecnog poznavaoca rada (i u dobroj meri ljubitelja) doticne grupe, a slozila sam se sa tekstom i apsolutno ni po cemu nisam primetila da je recenzent neupucen. Subjektivnost mozda jeste nesto jace izrazena, ali budimo realni - Mando Diao su ovim albumom neoprostivo omanuli i zasluzuju jednu ovako ostru kritiku. Jedno namensko i neukusno podilazenje generacijama od 7 do 77 i to od strane benda koji je svoj imidz podredio (nekada) dobrim pesmama moze da dobije samo osudu od ljudi koji su ih stvarno voleli. U tom kontekstu smatram da je pominjanje tog imidza zapravo informacija za koju su se neki uhvatili u nadi da ukazu na povrsnost teksta, cime su to jedino dokazali kod sebe.
Uzgred, dobar bio nastup na Szigetu pre 4 godine. Mando Diao tada i danas - dve planete.
-
zveb (gost)
| 28.02.2009. 11.26.10
Meni se čini da je Give Me Fire prilika kakvu je dragi recenzent dugo čekao , prilika da konačno oplete po svemu što su Mando Diao u svojoj ,gle čuda čak 5 albuma dugoj, karijeri napravili (o prozivanju njihovog imidza i da ne pričam , to zaista ne moze da ne upadne u oči!!) Ne bih da i ja pričam koliko subjektivnog u ovoj recenziji ima , samo ću srdačno pozdraviti predprethodni komentar!! Ali bih da dam par korisnih saveta svima koji imaju planove da svojom muzikom pridobiju ovdašnju publiku (zahvaljujem se ovoj recenziji na inspiraciji) :
1. Identitet! Ne dao vam bog da vam svaki novi album bude različit od prethodnog! Što sličniji albumi to bolje! To je najvažnije merilo dobre muzike.
2. Ako ste kojim slučajem mislili da na neki način kombinujete volale , bolje nemojte . Kolko god dobro da vam zvuči , suviše je to pretenciozno , što se kritici i publici nikako nece dopasti .
3. I nikako ne pokušavajte dobro da izgledate . To će vam se uzeti kao najveća mana i time rizikujete da se vaša muzika uopšte i ne uzme u ozbiljnije razmatranje.
Jos nesto. Mando Diao su prilicno omanuli ,slazem se , ali svi prethodni albumi i dobri nastupi su i dalje tu ,tako da , Margo , slobodno smeš i dalje da ih voliš .
-
poliplakofora (gost)
| 28.02.2009. 13.06.51
Po svemu sudeci , moj komentar ostavio je izvestan dojam i izmamio kritiku te imam potrebu da repliciram, i ovim, nadam se zakljucim zapocetu pricu. Ocigledno se moram drzati cinjenica da bih ukazala na ono sto po mom sudu u ovoj recenziji ne valja, te mozda se I operem od “povrsnosti i cinizma”. Otkud meni da je recenzent neupucen:
jedan nadprosecni poznavalac njihovog rada, uz to i strucnjak, nece poceti text sa NEVERICOM da su svedski nostalgicari vec dogurali do 5og albuma, ne moze smatrati potrebu za njihovom muzikom NEOBJASNJIVOM, ne moze ih nazivati MISTERIOZNO najpopularnijim bendom u Nemackoj i jos ponegde. Ne moze zanemariti ocit kvalitet njihova prva tri albuma , nihovih live nastupa, njihovih vokala (cak dva, hehe) kad je vec uzeo da govori o njima u celini “Da bi se bolje razumeo peti album švedskih KVAZIGARAGE rockera”! (Kakav garage?? ) Da, ovaj text odise neupucenoscu, netrpeljivoscu i naprosto je “masakriran’ subjektivnoscu! A, kad smo kod cinizma, pa u ovoj recenziji nema recenice da njome nije prozeta! A njihovog imidza sto se tice, nisam se ja hvatala za slamku, autor se u vise navrata osvrce na njihov imidz pa je to jednostavno smesno! Gde su cinjenice? A recenica o sramocenju drzave pa uz to i uzimanje jadnog Brajana u usta je, prosto nevaspitano.
Mando je ovim albumom zasluzio ostru kritiku ( mislim da smo se u tome svi vec slozili ) ali ovom recenzijom autor , sluzeci se ovim fijaskom od albuma, rusi sve cime su Mando osvojili svoje fanove, opovrgava svaku njihovu vrednost.
p.s. Margo, nekad nije 20 godina unatrag, i jedan ljubitelj i postovalac njihove muzike moze im oprostiti ovu omasku i s punim pravom se nadati njihovom uskorom uskrsnucu
-
margo (gost)
| 28.02.2009. 15.03.50
OK, svako ima pravo na svoje misljenje, i to je upravo ono sto ti kod autora ovog teksta karakterises kao "neupucenost". To je jednostavno njegovo misljenje sa kojim mozemo da se slozimo ili ne (a videli smo da imamo obe strane ovde). Da bih ovaj tekst odbacila kao nekompetentan, morala bih da mu nadjem neku faktuelnu gresku ili laz, a toga ovde nema. I to garage, pa ja svuda vidjam da ih ljudi trpaju u garage i to je fakat, kao sto je fakat da nemaju veze s tim, pa pretpostavljam da zbog toga i stoji to "kvazi".
No, da ne duzimo vise, mene je recenzija, kao i mnoge, nasmejala iako sam fan. A sad idem da pustim Hurricane Bar. :-)
-
zveb (gost)
| 01.03.2009. 10.29.29
Obezvredjivanje ,na bilo koji nacin ,jednog nadprosecno dobrog benda kakav je Mando Diao,praceno komentarima podrske ljudi koji su od nekih osmdesetak njihovih pesama culi jedva DVE(ili mozda jos gore,od nekih koji znaju mnogo vise od toga),moze samo jako da me rastuzi , nikako nasmeje .
-
Sale Ugo (gost)
| 10.03.2009. 10.49.56
Ovaj bend je teska seljana, nesto kao evropski Nickelback.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.