|^^^^^^^^^^^^^|____
|Anarchism is comming | '|";,__.
|_..._....._____===|=_|__|....,]|
"(@)'(@)****|(@)*(@)***(@)
Naslov originala: The Baader Meinhof Comlpex
Scenario: Bernd Eichinger i Uli Edel po knjizi Stefana Austa
Uloge: Martina Gedeck, Moritz Bleibtreu, Johanna Wokalek, Bruno Ganz
Žanr: istorijski film
Trajanje: 150 min.
Proizvodnja: Nemačka, Francuska, Češka
Da je bilo sreće i pameti, pa da je reditelj Života drugih von Donnermarck ako ništa drugo uzeo roman Vikend Bernharda Schlinka i napravio film, onda bismo kroz priču o terorizmu u Nemačkoj 60-ih i 70-ih videli i nešto o Nemačkoj danas. Ovako, Edelu je dopala publicistička knjiga Stefana Austa koju su on i producent Bernd Eichinger adaptirali u scenario.
Eichinger je jedan od najuspešnijih producenata i tzv. totalnih filmadžija u Nemačkoj: Parfem, Resident Evil, Osećaj gospođice Smile za sneg, samo su neki od njegovih uspeha, a sa Edelom je već uspešno sarađivao na filmovima kao što su Poslednje skretanje za Bruklin i Mi deca s kolodvora Zoo.
Zašto je Eichinger jedan od najuspešnijih? Zato što ume da čačka aktuelne probleme, a da se ne zamera sistemu na vlasti. Nego da ga pohvali, učini ga tolerantnim, samouverenim, sposobnim. Rečju, mnogo boljim nego što je onaj iz prošlosti, prikazan na platnu. Pa, zar to nije vrsta bioskopa koju bi svaka vlast želela? Koju, doduše, vlast uvek i dobija.
Edel i Eichinger su, dakle, napravili scenario, a onda su uzeli glavnu glumicu Života drugih, stvorenu za uloge malo gnjecavih nestabilnih intelektualki pa i gospođe Majnhof. Tu je još par sjajnih nemačkih glumaca srednje generacije, , za glavnog pandura (a la Eliot Ness) uzet je Bruno Ganz koji je onomad kod Wendersa baš nad Posdamskim trgom rešio da je život lep i da vredi menjati besmrtnost anđela za toplotu jutarnje kafe, a o ljubavi da i ne govorimo.
I onda je krenula dvoiposatna saga koja kao istorija priča o onome što se zaista deslio, a ne kao umetničko delo o onome što je moglo da se desi. Nije ni čudo da je jedna od učesnica rafovskih događaja tužila producentsku kuću Constantin Film zbog scena seksualnosti – videla žena da nešto u celoj dokumentaristički snimljenoj stvari stvari štrči i da ne pripada dokazivoj istoriji.
Oni koji misle da znaju šta se događalo u Nemačkoj u vreme afere nazvane Bader-Majnhof, neće iz Edelovog filma saznti ništa novo. Oni koji nemaju pojma šta je to tamo tada bilo saznaće šture činjenice: ni za, ni protiv. Možda će se zapitati što se kog đavola stvar zove Bader-Majnhof, a ne Bader-Ensslin kad je u filmu Baderova partnerka Gudrun Ensslin mnogo odlučnija, delatnija i življa.
Ali ono što ćemo svi da vidimo i saznamo nagomilavajućim pripovedačkim metodom jeste biološka napaljivost pobune pri sadejstvu mita i kolektivne nesvesti. Nemci ubijeni u pojam potpunom svešću o krivici za zločine Drugog svetskog rata, u drugom kolenu rešavaju da istim radikalnim sredstvima brane demokatiju od novih fašizama.
Prilično žestoko. I prilično opasno.
Kao kad bi kod nas NGO sektor naprasno počeo da se ponaša kao ekstremističke nacionalističke organizacije. Prosto da čoveku dođe milo što živi u neosvešćenoj zemlji.
Jer, italijanske Brigatte Rosse radile su slične stvari mnogo ozbiljnije, šire i racionalnije i, opet, nisu stigle bog zna gde. A sturm-und-drang-Nemci poostavljaše decu i odoše da poginu za neznano šta koje je trebalo da se ostvari neznano kako – zar to ne liči na stvari koje su vam poznate iz sopstvene okoline i tu u koje god istorijsko vreme da pogledate?!
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Sol (gost)
| 02.03.2009. 02.06.13
Los prikaz jednog osrednjeg filma.
Film je u sustini kao film solidan, ali prica kao prica je jako lose sklopljenja. Previse psihologiziranja, a premalo povezivanja sa konkretnim okolnostima.
-
plastikmen (gost)
| 02.03.2009. 02.46.50
prilicno politicki porektno.
nego, jel saznaste sta je tautologija?
-
retro (gost)
| 02.03.2009. 09.00.16
Film je fantastican, i ne zasluzuje ovako sturu recenziju.. Film je eksplozivan, divalj, i provlaci mnoga autenticno revolucionarna gledista, iako je placen iz fonda drzave. Film je istorijski, sa velikom dozom objektivnosti i prave ozbiljnosti, sto se do samog kraja ne razresava u korist jedne ili druge strane. Dakle, rec je o tehnici prikazivanja i zastupanja dogadjaja koja se veoma retko [uspesno] koristi kroz film, i vec je ovo dovoljno da budemo potpuno zaprepasceni, ako znamo da gledamo i mislimo. Dalje, pravo ime organizacije je RAF (Rote Armee Faktion), a Baader-Meinhof je 'novinarsko' ime koje je dato da bi se oznacili, imenom i prezimenom ljudi i stvorila mrznja u javnosti. I ne samo da je u filmu prikazano da je Gudrun Ensslin bila 'pravi zenski vodja' RAF, vec je to tako bilo i u realnosti. Urlike Meinhof je bila poznata novinarka, i zato je njeno ime upotrebljeno u nazivu. Ali, ima tu jos nesto, Meinhof je bila mozda jedini pravi intelektualac u grupi, i predstavljala je nekoga ko govori [i pise] u ime RAF na jedan autentican nacin. Tako da je naziv B-M zapravo potpuno ispravan. Da ne govorimo o veoma vaznoj temi [koja je maestralno nagovestena u filmu], temi linije koju intelektualac mora da predje da bi postao ucesnik umesto komentatora. Sve se mora zrtvovati, nema nazad. RAF su se borili protiv americkog imperijalizma, tako da poredjenje sa nasim ubogim NGO moze biti samo [nicim izazvana] uvreda. Kada bi u Srbiji postojalo nesto sto se u isto vreme bori i protiv proto-fasistickog naseg drustva, i protiv full-blown fasizma SAD, to bi mozda mogli oznaciti kao blisko ideologiji RAF.
-
NGO (gost)
| 02.03.2009. 09.00.51
ma los je film
-
baaderovac (gost)
| 02.03.2009. 21.34.52
e, ovo se zove trejler.
-
koliko je... (gost)
| 02.03.2009. 21.58.54
...ovo bolji i originalniji film od Spilbergovog "Minhena" niste ni svesni!
-
kool savage (gost)
| 02.03.2009. 22.18.12
"poredjenje sa nasim ubogim NGO moze biti samo [nicim izazvana] uvreda" amen...nasi liberalni NGO aktivisti bi se pre mogli poistovetiti sa onim Irancima u odelima koji vitlaju motkama s početka filma
-
Photoshopista (gost)
| 12.03.2009. 23.20.37
retro: "Kada bi u Srbiji postojalo nesto sto se u isto vreme bori i protiv proto-fasistickog naseg drustva, i protiv full-blown fasizma SAD, to bi mozda mogli oznaciti kao blisko ideologiji RAF."
Ako ste svesni americkog fasizma i svih njegovih perfidnosti onda ne bi trebalo da pricate o fasizmu u Srbiji. Pretpostavljam da ste hteli reci nacionalizam, ali to je druga stvar koju sebi treba da razjasnite, razliku izmedju F. i N. U gotovo svim znacajnim srpskim N. organizacijama ta razlika je veoma jasna za onog koji hoce da je vidi.
I da krenemo blize temi, nesto kao B-M u Srbiji bi moglo da se pojavi upravo iz krila N. organizacija, s tom ironijom da su ovde glavni zastupnici americkog imperijalizma-fasizma upravo zaogrnuti izrazito levicarskim parolama iako sa revolucionarnom levicom Ceovskog tipa nemaju nikakve veze.
Konacno, film je previse estetizovan ali ipak vredan dokument za nove generacije. A da li ce nekoga inspirisati na akciju - ne verujem, ipak je ovo Srbija tek izasla iz poraza, a ne Nemacka...
-
Pop (gost)
| 13.03.2009. 12.28.58
Najveca zamerka filmu je izostavljanje glavnog uzroka pojave RAF-a, a to je nedostatak prave levice u zemlji,i precesto postavljanje bivsih nacista na prominentna mesta u vladi.. Film pokusava da to elegantno izostavi, no vidi se da fali nesto.. Btw iz nacionalistickih organizacija pre ce iznici SS nego RAF.. To sto mi volimo da se zavaravamo to je druga stvar...
-
Photoshopista (gost)
| 13.03.2009. 13.57.01
"Btw iz nacionalistickih organizacija pre ce iznici SS nego RAF.."
Mislite na SA, SS je nastao nakon osvajanja vlasti od strane nacista. SA jurisni odredi su samo po svojoj nameni (upotreba nasilja u politckoj borbi) najblizi pandan RAF-u, mada i tu postoje znacajne razlike (nacisticka partija bila legalna i deo sistema).
Kao sto rekoh, vecina ovdasnjih N. organizacija ima jasan otklon prena nacistickoj i fasistickoj ideologiji i praksi, stavise gaje izraziti prezir i animozitet prema ovdasnjim naci-fasi marginalcima: "pa nacisti su pobili toliko Srba u drugom svetskom ratu?!" Naravno, to sto su grupice naciskinsa marginalci ne cini ih manje opasnim, za svako prebijanje na nacionalnoj osnovi treba ih slati na duze prevaspitavnje u ustanovu zatvorenog tipa (zatvor).
A vase nerazumevanje razlike izmenju nacionalizma i fasizma/nacizma je potencijalno jos veci problem, jer stari pseudokomunisti brozovskog tipa i mladji kvazilevicari sa supported-by-usa markicom su spremni na obnovu diktature pod maskom borbe protiv nacionalizma, klerikalizma, ksenofobije, dopisite dalje... Protrljajte oci i pogledajte malo bolje sta se sprema.
Ovaj film vam u tome moze pomoci samo ako obratite paznju na siri kontekst u kome je RAF nastao, a to je kraj sezdesetiih i globalni otpor mladih ratu u Vijetnamu i americkom imperijalizmu generalno.
-
Pop (gost)
| 13.03.2009. 14.03.57
SA, ne SS.. :D
-
ASi-stent (gost)
| 20.03.2009. 15.39.17
retro: "Kada bi u Srbiji postojalo nesto sto se u isto vreme bori i protiv proto-fasistickog naseg drustva, i protiv full-blown fasizma SAD, to bi mozda mogli oznaciti kao blisko ideologiji RAF."
tako nešto već postoji (ASI), samo će liberalni mediji dati sve od sebe da uživaju lagodno crno belo viđenje svega:
http://www.inicijativa.org/tiki/tiki-view_articles.php
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.