Face Control

Iako najavljen za početak februara, drugi album iza koga stoji bračni par Dan Boeckner i Alexei Perry pojavio se tek 10. marta, jer su se u međuvremenu rešavale pravne zavrzlame sa New Orderom, čiju su muziku koristili u pesmi All We Want, Baby, Is Everything.

Handsome Furs su ime dobili po kratkoj priči koju je Alexei Perry napisala u vreme kad je bend nastajao, a bend je poznat po tome što inspiraciju nalazi na putovanjima. Na debiju je u pitanju bila Finska, a ovog puta su odabrali Rusiju (u kojoj su se, tokom intenzivne turneje po Evropi, zaustavljali više puta).

Ruski uticaji su vidljivi svuda na Face Control: u motivima, pojedinim melodijskim rešenjima, nazivima pesama (Nyet Spasiba, Radio Kaliningrad). Ipak, najzanimljiviji je naziv samog albuma: face control je običaj (čitaj: narcistički koncept) koji je pustio korene u klubovima Rusije (a možemo ga sresti i kod nas). Reč je o tome da, ukoliko želite mesto u noćnom klubu u Moskvi, morate da ga rezervišete, tj. da unapred uplatite velike sume novca.

No, ni to ne biva uvek dovoljno: momci na ulazu, od milja izbacivači, imaju prava da vas prosto ne puste unutra ako im se ne dopada vaš izgled. Tako postajete puki objekat koji mora da zadovolji tuđe manje ili više proizvoljne standarde „kvaliteta“.

Ova pojava ima mnogo šire značenje. Ako se malo bolje razmisli, jasno je da se slična stvar događa u svim društvima na različitim nivoima. Mi prismotru, face (i ne samo face) control, prihvatamo bez pogovora u svakodnevnom životu, a Handsome Furs nam tu poruku prenose kroz čitav album, počevši od blago nervoznog prizvuka koji prožima svaku pesmu; tek da bismo uvek bili svesni vremena u kome živimo.

Ta je poruka najvidljivija u pesmi Talking Hotel Arbat Blues, možda najboljoj na albumu. Refren je dovoljno rečit: „I don’t know but I’ve been told/ Every little thing has been bought and sold”... Tekst je postavljen u prvi plan, iako se ni zvuku, valjanom rocku s jakom gitarom i distorzijom, zaista nema šta zameriti.

Uznemirenost tako jednostavno sročena i ukomponovana drži pesmu na visokom nivou do samog kraja. Takvu je „preuzima” naredna Passport Kontrol, kao svojevrsni bezglasni epilog.

Face Control je bitno različit od svog prethodnika Plague Park (2007). Od odlične početne Legal Tender, oseća se da su Handsome Furs postali „hladniji”, mehaničkiji, elektronskiji. Bubnjevi su zamenjeni semplovima, akustičnost prethodnog albuma zamenila je agresivna gitara, koja se bolje slaže sa klavijaturama, pa sve to zvuči kompaktnije i pomalo punkerski, poput Clasha. Zvuk gitare je jači, sa više distorzije, a Boecknerov vokal se tome sjajno prilagođava. To je najočiglednije u Evangeline ili I’m Confused.

Završna Radio Kaliningrad počinje kao bučna zbrka koja prerasta u pravi biser, sa egzibicijama na sintisajzeru praćenim konvencionalnim a ipak oštrim gitarskim zvukom, ritmovima koji se valjaju i teraju vas na ples, i ubedljivim vokalom i provokativnim tekstom („We’re all just waiting for the future and uranium/and sleeping in the all red sky”).

Drugim rečima, ona daje u malom sve ono što nudi ovaj album. Tako dopadljiv.

Povezano:

• Oda radosti, Handsome Furs u SKC-u (2008)

Audio:

• Handsome Furs MySpace