Dugoočekivano debitovanje kragujevačkih black metalaca daje odgovor na pitanje da li u našoj zemlji napokon može da se napravi album koji će se nositi s krupnim svetskim imenima ove ekstremne muzičke forme
Black metal scena u Srbiji je jedna čudnovata pojava. Razapeta između satanizma, panslavizma i latentnog pravoslavlja, ona se uglavnom svodi na jeftinu zabavu i prodavanje magle klincima kojima takve teme predstavljaju izazov. Višegodišnje odsustvo autentičnosti, doslednosti, ideja, pa i talenta, dovelo je do formiranja ustajale kolektivne svesti iz koje su izuzeti samo retki pojedinci i koja je u suprotnosti sa svim što black metal čini posebnim.
Pomalo poražavajuće deluje utisak da je srpski BM svoj zenit doživeo u samom nastanku, ostvarenjem Skies of the Unholy Departed kragujevačkog dua Introitus iz 1996, za austrijsku etiketu CCP. Iako mu se može zameriti na očiglednoj fascinaciji švedskim sastavom Dissection, ovaj album je, pored toga što je nekim našim grupama slične provenijencije odškrinuo vrata stranih angažmana, u stvaralačkom i izvedbenom smislu postavio domaći zadatak koji je na ovom polju godinama ostao neprevaziđen.
Naravno, kako to obično biva kod nas, zavist čini čuda, što je dovelo do ignorisanja Introitusa od strane srpskih lordova tame za kompilaciju Sons of Eastern Darkness. Ovaj infantilno nazvan miks, koji aludira na Immortalovu kovanicu, trebalo je da prezentuje najbolje momente srpskog black metala, ali je u potpunosti izgubio na kredibilitetu ovom namernom omaškom, kao i uvrštavanjem nekih zaista nedoraslih grupa. Ipak, Introitusova priča nije završena pre 13 godina, jer je njegova alfa i omega Defluens nakon dugogodišnje apstinencije odlučio da se ponovo aktivira kao bubnjar i sa ekipom iz talentovanog, sada rasformiranog sastava Veles, osnuje Triumfall, čime će se i definitivno razbiti stvorena zabluda o hijerarhiji unutar BM zvuka na ovim prostorima.
Od starta usmereni ka stranoj izdavačkoj kući, Kragujevčani su se opredelil za etiketu F.O.S. u vlasništvu kontroverznog Rogera Tiegsa alias Infrernusa, vođe poznatog norveškog BM benda Gorgoroth, koji odnedavno ponovo polaže pravo na to ime. Kao ozbiljan poslovni čovek, što je u suprotnosti s njegovom reputacijom sataniste i silovatelja, Infernus je Triumfallu obezbedio distribuciju posredstvom jakog metal izdavača Regain Records (izdavali Overkill, Behemoth i Dismember, između ostalih) i mastering u studiju Cutting Rooma, vodeće skandinavske kompanije za zvučnu produkciju, s kojom je sarađivala heavy metal elita (In Flames, Dimmu Borgir...).
Rezultat napornog rada i uloženog truda svih aktera primetan je odmah nakon efektnog intra u kome gostuje V iz dvojca Dead Shell of Universe, odličnog sastava pred kojim je uspešna budućnost ukoliko uspe da redukuje jasne uticaje francuske skupine Deathspell Omega.
Kroz sigurnu izvedbu, zrele aranžmane i dobru produkciju, Triumfall u narednih 7 numera prikazaje svoje viđenje čvrstog i agresivnog, ali i epskog i melodičnog black metala, koji se gotovo podjednako oslanja na švedsku (stari Dissection, ponovo aktivni Unanimated) i norvešku (Emperor, Keep of Kalessin) black metal struju. Glavna snaga kragujevačke šestorke (s dvojicom Beograđana u postavi) leži u atmosferi koju stvaraju, a koja se s furioznim ritmovima, gitarskim tremolima, moćnim harmonijama i uzvišenim pasažima s klavijatura može podvesti pod formu koja se negde označava i kao “majestic black metal“.
Postavlja se pitanje koliko klasičan BM stajling s corpse paintovima, lancima i bodljama doprinosi bendu u pogledu ozbiljnosti. Ako je, na primer, možda i ponajbolji ekstremni bend današnjice Anaal Nathrakh u stanju da bez ikakvog pozeraja iznese zastrašujuću viziju tame i haosa, koja s Triumfallovom poseduje određene dodirne tačke, ostaje nejasno zbog čega Kragujevčani robuju tipičnim i odavno prevaziđenim supkulturnim obeležjima i kako ne uviđaju da bi s “normalnim“ imidžom efekat koji žele da izazovu imao daleko snažnije posledice.
Ipak, od vizuelne strane mnogo je bitnija činjenica da je u promovisanju individualizma kroz Put Leve ruke Triumfall uspeo da se dotakne ideološke biti black metala, kreirajući u svojoj estetici naglašenu ličnu dimenziju, bez lažnog propovedanja i plitkog rasuđivanja.
Antithesis of All Flesh je ploča koja lestvicu kvaliteta u srpskom black metal zvuku postavlja na visok nivo. Međutim, Triumfall nikada nije ni pretendovao da se takmiči u domaćoj ligi, već da uprkos otežavajućim okolnostima, koje područje s koga potiče donosi, ostvari karijeru jednog solidnog zapadnoevropskog benda. U tom je smislu ovaj prvenac idealan prvi korak.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
aaaaaaaaaaaaaaa (gost)
| 02.07.2009. 13.08.11
satane na sve straneeeeeeeee
mamaaaaaaaaaa
-
zvoncica (gost)
| 02.07.2009. 17.10.03
Veoma obecavajuce zvuci po ovome sto sam do sada cula, nadam se da ce uskoro iskrsnuti prilika da ih publika cuje live i da ce album biti dostupan u skorije vreme... Realno je jedina zamerka presmesan stajling, ali opet, valjda ce prevladati te decje bolesti uskoro... Za nasu scenu - fantasticno, stvarno jedino Dead Shell moze da se meri sa njima, a ne neka zatupljivanja kao sto su May Result ili The Stone!
-
zbilja (gost)
| 02.07.2009. 20.59.45
ovo cu da zbavim sto pre. nego, vanja, kad ce recka za 'in the constellation...'? i kellermensch. sa zakasnjenjem. :D
-
Bethor (gost)
| 03.07.2009. 00.32.25
Aaaa!!! Satana, zatvarajte decu!!!!!
Ozbiljno, nisam cuo za ovo jer i nisam toliko u toku, ali svako ko je iole upucen u srpski black metal zna koliki je kult Introitus. Album koji je 1996. mogao da se kupi u bilo kojem ozbiljnijem CD shopu na Zapadu i koji je u bilo kom smislu postavio standarde za merenje kvaliteta u ekstremnom metalu. Nadam se da je novi bend tog lika na nivou starog i ako je suditi po ovom tekstu to je izvesno.
-
the Stone(r) (gost)
| 03.07.2009. 09.01.29
The Stone su fenomenalni!
-
Bleaurgh (gost)
| 23.07.2009. 23.20.07
I ova recenzija pati od iste boljke koja me je potpuno odbila od Introitusa back then, pa mi je trebalo preko 1 decenije da ih posteno preslusam, shvatim da su, zapravo, sasvim ok i izbacim iz plejera for good. Te su najbolji, te jedini, te postavljaju standarde, ma niko im nije ni prici itd... Druze recenzentu, Metal nije trka, ni takmicenje, iako se mnogo ljudi u njemu ponasa kao da bas jeste trka. Svako svira sta voli i kako zna, a plebs slusa sta zeli. Kako hijerarhija izgleda krajnje je diskutabilno i promenljivo...Sledstveno, po meni je domaci BM doziveo svoj zenit izlaskom treceg The Stone (pocev od Some Wounds...) Zakon Velesa.
iskreno se nadam da je Antithesis... tako dobar i svakako cu ga potraziti, al ajmo prestati vise sa tim
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.