Kao i Radiohead ili Portishead, čikaške instrumentaliste krasi izuzetna vrlina da iz zvuka bilo kog instrumenta ili čak predmeta mogu da dobiju karakteristični bit, gruv, melodiju, temu... pesmetinu
Tortoise su poznati kao kumovi postrocka, a sa njim se ovih dana ponajmanje druže. Bilo bi poštenije reći da su prog rock, ili jazz-kraut bend.
Još kada su se pojavili početkom poslednje decenije prošlog veka, bili su jedinstveni – spretna i ukusna mešavina žanrova koje su ugradili u svoj zvuk uticala je i danas utiče na većinu bendova koji se bave eksperimemtalnom muzikom.
Beacons Of Ancestorship je album koji preti da postane veliki na način na koji je to bio njihov najhvaljeniji album TNT (1998).
Interesovanje za istraživanje žanrovskih granica (tj. njihovo brisanje) i ljubav prema sviranju dobijaju svoj puni izraz već u uvodnoj, jazzerskoj High Class Slim Came Floatin' In, za kojom slede dodir kraut loungea u Prepare Your Coffin, špageti-Big Lebowski-vestern The Fall Of Seven Diamonds, interesovanje za elektroniku u Northern Something i naravno progresivni rock (istaknutim kroz čitav dosadašnji opus, sa naglaskom na pesmi Gigantes).
Disk broji 11 pesama. Da nema uvid u spisak, slušalac bi se lako mogao zbuniti i izbrojati oko dvadeset (ili samo tri, sa dva kratka intermeca).
Egzotična Penumbra ima ritam sekciju koja menja tempo u odnosu na brzinu strečovanog sempla teme koju svira klavijatura, praveći tako finu igru organskog (bend) i neorganskog (manipulaciju sempla). Jedna od najinteresantnijih je Yinxianghechengqi, u kojoj bas gitara zvuči kao da je snimana preko USB plejera koji distorzira od prevelikih vibracija sub-frekvencija.
Kao i Radiohead ili Portishead, i čikaški instrumentalni bend krasi izuzetna vrlina da iz zvuka bilo kog instrumenta ili čak predmeta mogu da dobiju karakteristični bit, gruv, melodiju, temu... pesmetinu. Da li je u pitanju triangl sa dobošem i tonom na Casio sintisajzeru maznutom sa buvljaka na kome četiri dir-ke rade, ili najskuplji bubanj, ring modulirana gitara i Moog klavijatura od više hiljada eura, manje je važno – kornjače uvek znaju šta sa time da urade.
Ako im se na nekim od prethodnih izdanja moglo zameriti na pretereanom eksperimentisanju, recimo da je u ovom slučaju to definitivno neumesno. Novi Tortoise je kao i stari – krautovski, indie mirisa, jazz/avantgardnog ukusa, prividno lo-fi dub, i to u najkonkretnije upakovanom albumu do sada.
Beacons Of Ancestorship je futuristička ploča čak i za Tortoise standarde. Kao i King Crimson na The Power To Believe, Tortoise su na Beacons Of Ancestorship stvorili nešto vanzemaljsko, samo njima znano.
A na nama je da uživamo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Yinxianghechengqi (gost)
| 18.07.2009. 15.38.56
veoma mnogo mi se dopada ovaj album.
-
Pedja (gost)
| 18.07.2009. 19.12.16
"Da li je u pitanju triangl sa dobošem i tonom na Casio sintisajzeru maznutom sa buvljaka na kome četiri dir-ke rade, ili najskuplji bubanj, ring modulirana gitara i Moog klavijatura od više hiljada eura, manje je važno – kornjače uvek znaju šta sa time da urade."
E ova mi se konstatacija svidja. To je ono sto je bitno u muzici - sustina, a ne forma. Takodje je nebitno sredstvo, vec cilj. Zbog toga sam uvek voleo ovakve i slicne bendove. Muzika TORTOISE je takva da moze podjednako da privuce i ljude sklone elektronici u isto vreme kao i one koji su ogrezli u gitarskom zvuku ili jazz-u na primer. Da budem jasan: ovakva i sl. muzika nikako ne privlaci tradicionaliste gore nabrojanih zanrova u najsirem smislu, ali ce svakako privuci ljude zeljne experimenta koji nije sam sebi svrha i one koji preferiraju progresivni zvuk bez zanrovskih ogranicenja.
Sto se tice ovog albuma: solidan je na par slusanja, ali mislim da mu je ocena previsoka.Po meni 8 najvise, iako ni to nije lose. Doduse 9-10 se poklapa sa ocenama na stranim sajtovima, ali ipak je po meni malo precenjen album. Tesko da prevazilazi TNT, ali dobro, treba mu pruziti sansu sa jos preslusavanja.
-
freak (gost)
| 18.07.2009. 23.21.31
ma eksperimentisu da te trnci prodju...pakleno dobri su...
-
alex (gost)
| 19.07.2009. 12.49.15
Postrock anyone?
-
Anoniman (gost)
| 19.07.2009. 14.36.04
malo precenjen, ali dosta dobar album. ima par usiljenih momenata po pitanju metrike, to jest preklapanja instrumenata koji sviraju u razlicitom taktu a da to i nije dovelo do ne znam kako uspesnog resenja, pa deluje kao insistiranje na ne bas uspesnom ekpserimentu. to je jedino sto mi je ozbiljno zasmetalo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.