Valter brani Holivud

Scenario: Clayton Frohman, Edward Zwick
Uloge: Daniel Craig, Liev Chreiber, Jamie Bell
Žanr: drama, ratni, akcija
Trajanje: 137 min.
Produkcija: SAD, 2008.

Da ume žestoko da se posvađa sa istorijskim činjenicama Edward Zwik nam je već pokazao u verziji japanskog Satsuma ustanka nazvanoj Poslednji samuraj. Međutim, u novom filmu je otišao toliko daleko da bi mu na slobodnom interpretiranju istorije mogli pozavideti podjednako i Frank Miller i Veljko Bulajić. Štaviše, biće da je Zwick insipiraciju za ovaj film potražio upravo u jugoslovenskim partizanskim filmovima, jer pojedine scene da su bukvalno maznute iz Sutjeske, Neretve i Otpisanih.

Defiance prati autentičnu istorijsku priču o braći Bielski koji su tokom Drugog svetskog rata uspeli da spasu preko 1.000 Jevreja tako što su pobegli u beloruske šume i tamo napravili kamp, usput se pridruživši sovjetskim snagama otpora. Njihova borba za opstanak prikazana je upečatljivo i potresno, a fokus je pomeren na likove najstarije braće Tuvie Sobieskog (Daniel Craig) i Zusa Sobieskog (Liev Chreiber), gde njihov stalni sukob čini jednu od okosnica filma.

Odstupanja od istorijskih događaja ima toliko mnogo da je potpuno besmisleno nabrajati ih, ali jedno treba reći - Zwick to ume da uradi sa stilom i neizbežnim holivudskim patosom i zašećerenom epikom. Tako smo u Defiance dobili visokobudžetnu partizanštinu u najboljoj tradiciji ovog uatentično jugoslovenskog žanra sa dodatim elementima istorijske drame, vesterna i filma o holokaustu. Kada negde na trećini filma videte Daniela Craiga obučenog u rusku uniformu, sa titovkom na glavi i šmajserom o ramenu - mnoge asocijacije dolaze same od sebe.

Liv Chreiber više podseća na ratoborniju verziju partizanštine, onu koju smo mogli da vidimo u Otpisanima i filmovima poput Valter brani Sarajevo i Dvoboj za Južnu prugu. Scena u kojoj on na golu snagu juriša na tenk, da bi isti na kraju razbucao ručnom granatom, kao da je prepisana iz neke priče o NOB-u. Ipak, najupečatljiviji momenat je svakako momenat pri kraju filma gde bataljon Nemaca puca iz svih raspoloživih oružja na Daniela Craiga a on ne samo da prođe neokrznut - nego dotrči do „šarca“ i u maniru Bate Živojinovića izrešeta toliki broj nacista da se gledalac opravdano zapita kako Hitler nije izgubio rat još 1941.

Defiance je najlakše opisati kao mešavinu Spilbergove Šindlerove liste i Spašavanja redova Rajana gde su autori zastali na pola puta u pokušaju da jednoj slojevitoj i potresnoj istinitoj priči udahnu malo „života“ kroz niz neprimerenih akcionih sekvenci. To je film svakako učinilo gledljivijim i dinamičnijim ali je na taj način rečenica na samom početku filma „A true story“ potpuno obesmišljena. Zanatski korektan u svakom pogledu, sa nekoliko zaista upečatljivih scena i dobrom glumom (ovo se posebno odnosi na Craiga i Schriebera) ovaj film je mogao da ponudi više, ali je Zwickovo skretanje u holivudski manirizam odvelo priču u potpuno suprotnom pravcu.

Na taj način je Ed Zwick u neku ruku ostao dosledan sebi i svojim ranijim ostvarenjima poput Poslednjeg Samuraja, Glory i Courage Under Fire a publika uskraćena za pravu, autentičnu priču o izuzetnom podvigu braće Bielski čiji akt prkosa nacističkoj mašineriji smrti predstavlja jednu od najupečatljivijih priča Drugog svetskog rata.