Paralelni životi

Kristofer Čans ima uzbudljivu profesiju: njemu se obraćaju ljudi koji znaju da im je život ugrožen a iz raznih razloga ne mogu se osloniti na snage zakona i reda da ih zaštite. Čans se ne zamara nekakvim detektivskim marifetlucima, već proučava život i navike potencijalne žrtve, prerušava se u nju i zauzima njeno mesto, čekajući potencijalnog počinioca da nasrne. Kada se to i desi, iznenađeni atentator umesto na bespomoćnog građanina zatečenog podmuklim napadom naleće na surovog profesionalca koji situaciju rešava potezanjem junačke desnice ili vernog pištolja.

Tako je barem bilo dok su ovaj strip radili Len Wein i Carmine Infantino pre nepunih 40 godina. Za potrebe „uozbiljavanja" koncepta Žive mete koji su na DC-jevoj podetiketi za odrasl(ij)e odradili Britanac Peter Milligan i Hrvat Edvin Biuković, Kristofer Čans ima mnogo teže pitanje na meniju: šta se dešava kada glumac poželi da prestane da glumi?

Odgovor je složen i Milligan uspeva da u ovom četvorodelnom miniserijalu starom deset godina (objavljenom u formi veoma lepo opremljene kolekcije sa sve propratnim tekstovima i naslovnim stranama Tima Bradstreeta) izmeša šmek klasičnog kriminalističkog i akcionog stripa sa psihološkim trilerom koji se usuđuje da dotakne i egzistencijalističke dileme.

U prevodu: ljubitelji pesničenja, pištoljaranja, lepih i opasnih žena-ubica i crnačkih bandi naoružanih ručnim bacačima uživaće u spektakularnim scenama baletski elegantnog nasilja garniranog eksplozijama i oštrim dijalozima. No, dublji slojevi ove priče vešto razrađuju pitanje ljudskog identiteta koje je u osnovi Žive mete i izdižu ga na nivo filozofske dileme: je li identitet pitanje datosti ili ljudske volje? Da li je identiet ono što mi o sebi znamo ili ono što drugi vide? Šta je od toga „stvarno“?

U ovom ključu Milligan razvija nekoliko uspešnih mini-portreta likova od kojih svaki na svoj način izlazi na kraj sa krizom identiteta, krizom motivacije i životnih ciljeva – od samog Kristofera Čansa ofarbanog aristokratskim tonovima, preko asistenta mu Toma pa do vođe lokalne bande. Pitanja koja Milligan postavlja su interesantna a razrešenja situacija iako „stripovska“ imaju i dosta elegancije koja se do čitaoca probija urpkos korektnom ali pomalo krutom prevodu..

Edvinu Biukoviću ovo je bio poslednji veliki rad pre nego što je 1999. godine umro od tumora mozga i lako je i danas videti zašto su njegov rad toliko voleli u Dark Horseu i DC-ju. Biukovićev čist, jasan crtež i uvek atraktivne kompozicije scena daju Živoj meti savremenost koja je u ravnoteži sa blago retro stilom kojim je oslikan glavni junak.

Beli put je ovim izdanjem na kratko vreme zasitio glad ovdašnje publike koju je sam razgoreo pokretanjem nekolicine velikih američkih strip-serijala na čije nastavke i dalje strpljivo čekamo. Živa meta je zaokružena i za čitanje u jednom dahu zahvalna knjiga savršena za poklanjanje (sebi i) drugima. Naravno, sada očekujemo i sledeće tri kolekcije koje je Milligan uradio sa drugim crtačima...