Afrički cvetovi

Mesto: Bitef art caffe summerstage, Beograd
Vreme: Petak, 1. avgust 2009.
Organizacija: Belef

Ovogodišnji BELEF protekao je u znaku egzotične muzičke ponude, a bendovi koji su nastupali tokom jula u Beogradu stizali su s različitih udaljenih krajeva zemljine kugle. Poslednje festivalsko veče bilo je, u tom duhu, rezervisano za legendu etiopske i afričke muzike Mulatu Astatkea.

Ovaj preiskusni vibrafonista i perkusionista svira i izdaje albume preko četiri decenije, ali je tek u poslednjih nekoliko godina postao zapažen i izvan uskih krugova istraživača i fanatika world music žanra, najviše zahvaljujući soundtracku za Jarmuschov film Broken Flowers. Ove godine je izdao odličan album Insipiration Information s mladim britanskim bendom Heliocentrics, čime je najavio da i pod stare dane ima još mnogo toga da ponudi svetskoj muzičkoj sceni.

Letnja scena Bitef Art Caffea, odnosno teniski tereni na Kalemegdanu, još jednom su se pokazali kao odličan ambijent za poletnu i plesnu muziku u ove vrele letnje dane. Oko 1000 ljudi je skoro u potpunosti ispunilo prostor između starovremenih zidina...makar kad je počeo glavni bend.

Dok je publika još polako pristizala, nastupila je domaća predgrupa Unit 5. Selektor festivala Željko Kerleta ume da prepozna lokalne vrednosti – ako je Menson Benson Sextet ponajbolji domaći jazz sastav izvan mainstreama, petorka koja je prethodila Mulatu Astatkeu je bez sumnje najuverljivija srpska postava koja se kreće u baperskim okvirima.

Samo što je ovde postojao jedan problem – publika je došla da sluša funkom nabijenu i latino melodijama prožetu plesnu muziku, a ne lekciju iz jazz tradicije. Reakcija je bila veoma mlaka.

Pre dvadesetak dana na istom mestu je svirao furiozni japanski sastav Soil and „Pimp“ Sessions, koji je auditorijum doveo do potpune ekstaze i sveopšteg plesa. Bezbedno je pretpostaviti da je i na poslednjem festivalskom koncertu bila slična publika, ispunjena velikim očekivanjima i naviknuta na kratke i efektne Astatkeove melodije.

Ovaj koncert je, ipak, po mnogo čemu bio kontrast performansu japanskih jazzera. Umesto stilizovanog i hiperaktivnog animatora, na središtu bine je bio pozicioniran sam Mulatu Astatke, mirni sićušni starac koji progovara na lošem engleskom tek da bi najavio pesme i zahvalio se publici.

Ni ostatak benda se ne trudi da impresionira pojavnošću, već je fokusiran isključivo na sviranje, a umesto svedenih originalnih aranžmana bilo je dosta višeminutnih solo improvizacija. I najvažnije od svega, ovaj bend se ne bavi pukom reciklažom, već predstavlja živu i autentičnu muziku koja zbog svoje originalnosti nije ništa manje neposredna i zavodljiva.

Repertoar je mahom bio prožet numerama s poslednjeg studijskog albuma i soundtracka za Broken Flowers, koje su u dobroj meri dobile nove i maštovite aranžmane. Pesme su strpljivo građene od odmerenih sola, preko nešto energičnijih, sve do preplitanja mnoštva instrumenata i finiširanja punom parom.

Publika je ostavljala utisak kao da joj treba malo više vremena da se privikne na zvukove s bine. U prvoj polovini koncerta reakcija je mahom svedena na aplauze i blago komešanje, da bi u nastavku došlo do nešto boljeg prijema i euforičnog raspoloženja pred kraj, pa su usledila čak i dva bisa.

...

Koncept muzičkog programa ovogodišnjeg BELEF-a se pokazao kao pun pogodak, a sveukupni dojam kvare samo nesrećno otkazivanje koncerta Seuna Kutija zbog katastrofalnog nevremena i nemogućnost šireg auditorijuma da prisustvuje nastupu Baba Zule u naselju Bellvile, za vreme Univerzijade.

S obzirom na to da narednih godina neće biti sličnih takmičenja u zemlji, za očekivati je i da ne bude sličnih gafova. A što se tiče same muzike, selektor programa nije zaslužio ništa manje od bezrezevne podrške.

Povezano:

• Jazz za radostan ples, Soil & "Pimp" Sessions na Belefu
• Hipik sam, tim se dičim, Santana u Beogradu