(Domino)
Šta se dogodi kada Josh Homme uzme pod svoje skute jedan od najživljivih i najtalentovanijih bendova generacije
Arctic Monkeys nisu bez razloga za kratko vreme dospeli na mesto portparola generacija koje su početkom ovog veka postajale punoletne. Bilo je potrebno nešto više od energićnih i naivnih rifova i tekstova koji se u duhovitom maniru dotiču svih tema koje muče tinejdžere da bi se u poplavi istorodnih bendova, kojima prišivena odrednica indie služi da se prikrije nedostatak identiteta, stekao taj status.
To su Monkeysi i isporučili na prva dva albuma; nesvakidašnja harizma frontmena Alexa Turnera i sviralačko umeće (pre svih bubnjara Matta Heldersa) bili su siguran garant za planetaran uspeh. A onda su došli odrastanje, The Last Shadow Puppets, a sa njima u paketu i Josh Homme.
Favourite Worst Nightmare je već nagovestio skretanje ka mračnijem, ozbiljnijem izrazu, ali, uprkos svim dešavanjima koji su pratili nastanak Humbuga, promena koju on donosi je, u najmanju ruku, neočekivana. Prodorni zvuk i zabava svoje su mesto, praktično nasilno, prepustili sporoj, opijenoj i često monotonoj psihodeliji u kojoj se i Alexov oštar pripovedački stil pretvorio u puppetovsko pevušenje.
Zahvaljujući produkciji koju je većim delom potpisao Homme, zvučna aura koja obavija Humbug odaje osećaj autentičnosti i smelosti, što je, imajući u vidu njegov kreativan post poslednjih godina, pomalo i ironično. Nasuprot novootkrivenom metalskom imidžu iz rane epohe, šefildska četvorka je hrabro uplovila u vode psihodelije kraja 60-ih, crpeći gro inspiracije u radu Iron Butterflya, ali i alternativnih kantautora te ere, koji su u velikoj meri oblikovali akustiku Turnerove prošlogodišnje ploče The Age of Understatement.
Međutim, eksperimentisati u projektu je sasvim drugačije od podređivanja etabliranog benda istim tim uticajima, što je u ovom slučaju doživelo punu potvrdu. Dok je The Last Shadow Puppets zvučao kao dašak svežeg vazduha, najnovija epizoda Arctic Monkeysa deluje kao usiljeni eskapizam, puka potreba da se promeni kormilo bez jasno utvrđenog plana i cilja.
Iako je pesmama konkretno teško zameriti na nedostatku atmosfere, utisak je da Humbug u celini funkcioniše kao pokvareni mlin, koji se negde pri sredini gotovo u potpunosti raspada. Nije problem u tome što su Monkeysi novi senzibilitet više usmerili ka razrađivanju tonaliteta nego ka energiji, niti u tome što je materijal daleko manje pristupačan od prethodnih, pa čak ni u činjenici da je Turnerova tekstualna oštrica ovoga puta osetno otupila, već u generalnom osećaju indiferentnosti koji ostaje iza ove ploče. Jednostavno, uz Humbug slušalac se polako pretvara u sliku i priliku Monkeysa na bini, postajući sve više nezainteresovan.
Potpuni raskid sa ozloglašenim indie getom iz koga su iznikli, sled je na koji su Monkeysi nedvosmisleno ukazivali. Ipak, u ovakvoj konstalaciji, čini se da je bilo pametnije da su nesumnjivo talentovani Britanci barem još koju godinu ostali klinci.
Povezano:
• Favourite Worst Nightmate, recenzija albuma (2007)
• Whatever People Say I Am, That’s What I Am Not, recenzija albuma (2006)
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
nina (gost)
| 05.09.2009. 13.18.31
jedina realna recenzija!
"...najnovija epizoda Arctic Monkeysa deluje kao usiljeni eskapizam, puka potreba da se promeni kormilo bez jasno utvrđenog plana i cilja."
-
Kain (gost)
| 05.09.2009. 13.57.51
Pretposlednji pasus je spot on, u svakom pogledu.
Ozbiljno, mislim da nijedan drugi deo bilo koje druge recenzije ne opisuje bolje, preciznije, kako god, ono shto osecam prema nekom albumu. Svaka chast autoru.
-
Amen! (gost)
| 05.09.2009. 14.27.56
Taman sam pomislio da nesto sa mnom nije u redu citajuci sve one hvalospeve po netu...
-
em (gost)
| 05.09.2009. 14.46.20
Da, i ja bih radije da su bar jos jedan album ostali klinci… mada ova rezignirano-sumorno-nadrkano zvuceca zrelost je mozda jedina mogla da izrodi onakvu zalutalu neznost kao sto su secret door i cornerstone.
-
@nina (gost)
| 05.09.2009. 14.51.46
od svih recenzija na celom svetu? :)
-
fukuroo (gost)
| 05.09.2009. 18.18.16
poput i svih recezenata na netu koji se nisu libili da posegnu za torrentima i mnogo ranije objave svoje kritike, ni ova se ne razlikuje značajno od njih - loše i vrišti "odrasli smo, gledajte nas".
negde sam čak i pročitala da "ovaj album ne bi mogao da vrišti odrasli smo ni da se uz njega prodaje lula i par papuča"...
samo se nadam da je ovo neka prelazna faza...
-
elvis dzej kurtovich (gost)
| 05.09.2009. 20.34.05
josh homme je grobar rokenrola.
-
Ne previse mator (gost)
| 06.09.2009. 10.46.11
Ne znam da li zbog mojih godina, ali meni je The Age of Understatement bolji od svih albuma Monkeysa, pa sam i prizeljkivao ovakav zaokret na novom albumu, mada je, ipak, mogao biti malo bolji.Puno danas ima bendova kao Arctic Monkeys, a premalo kao The Last Shadow Puppets.
-
nina (gost)
| 06.09.2009. 11.24.13
pa, od svih recenzija koje sam procitala! :)
svuda su ljudi odusevljeni ovom naprasnom "zreloscu" arctica, a ja ne mogu da je vidim...
bila sam veoma razocarana kad su stari arctic monkeys jednostavno nestali, u korist humbuga, ili sta je vec bio razlog.
zato se u potpunosti slazem sa Vladimirom Nincicem, svaka cast na predivnoj recenziji! :)
-
i don't know... (gost)
| 06.09.2009. 12.50.29
...what to do with myself.
(it is hard after you have said all what you had)
-
moguce je... (gost)
| 06.09.2009. 13.06.02
...da bi sve doslo na mesto ukoliko bi se clanovi grupe podvrgli osmocasovnom radnom vremenu u nekoj drzavnoj ili privatnoj firmi
-
alexis turner (gost)
| 06.09.2009. 13.44.22
''last time that i caught my own reflection it was on its way to meet you'' su madrfakin stihovi godine!
a, da, josh homme jeste grobar rokenrola. bez obzira sto on veoma voli da misli suprotno.
''i na tvojoj i na mojoj ruci
dva prstena dva svedoka stoje
ostvarili svoje snove nismo
bol na dusi nosimo oboje''
-
Goran (gost)
| 06.09.2009. 14.33.27
Uvek su mi bili bez veze bend, pa ne mogu ni da procenim koji je album bolji. Meni sve to zvuci isto - dosadno i monotono. Ova stvar koji ste stavili sa youtube-a je dobra...
-
dr. (gost)
| 17.09.2009. 09.27.48
slusao sam ih na EXIT-u, samo cu reci S.M.O.R.I.L.I. S.U. !!!!!
podsecaju me na piricu o Radiohead-u ali oni su se, brat bratu, istripovali posle 4. albuma, a Arti.M. ni posle cestita dva
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.