Ništa nije bolje od memljivog kluba, raspoloženog rock benda na bini i publike site letnjih šema
Mesto: SKC, Beograd
Vreme: Subota, 19. septembar 2009.
Ta glad rock fanova, sveže pristiglih iz svih tih kušadasija, korčula, ohrida i ostalih budvi (ni oni što su ostali u gradu nisu izuzetak!) bila je vidljiva i prve večeri Jelen Pivo festivala, a sinoć je već u dobroj meri zadovoljena. Jednostavno, došlo je vreme za malo ozbiljniju zabavu. A toga na Jelenu nije falilo.
Velika sala SKC-a još je bila praznjikava kad su na binu izašli članovi Nežnog Dalibora, ali se tokom njihovog nastupa već pristojno popunila, što se odnosi i na malu salu, u kojoj su svirali Slaptrap. Osim već dobro poznatog i sve bolje odsviranog repertoara Dalibora (Ti si sam, Metronom, Plutaju svesti, Vekovi...), primetno je da publika dobro reaguje i na nove pesme.
Ne znam njihove naslove, i da me neko pita da ponovim neki stih ne bih umeo, ali može se reći da su prilično popične i glasne i kao takve dobra osnova za neki novi album.
Nikakvih novih pesama nepoznatog naziva nije bilo na nastupu Eve Braun – tamo su se svirali samo hitovi. Malo je domaćih bendova koji imaju tako verne fanove koji napamet znaju stihove praktično svih pesama, ali koji možete bez problema čuti i kao muzičku podlogu tokom vožnje beogradskim mini-busevima (Vrteška uglavljena između Viktorije i Galije)...
Lica u publici i sinoć su bila nasmejana, a prisutna mlađarija potvrđuje da im se publika samo širi. Samo od promocije reizdanja albuma Pop Music pa preko nastupa na festivalu Supernatural do sinoćne svirke njih su već dovoljno puta slušali klinci koji ih možda znaju samo iz mini-busa da bi primetili da je to jedan od najdragocenijih srpskih bendova i da je privilegija slušati ih uživo.
Oni malo stariji mogli su, u skladu s godinama, da sve đuskajući primećuju kako sve to zvuči malčice kilavije nego ranije (Zmajevi, Aljaska, Mala prodavnica užasa, Sasvim običan dan...), ali i da setno dodaju uvek nova značenja obradi Filma Odvedi me. Nikad ovde neće faliti razloga da vas neko odvede iz ovog grada.
O tome je u maloj Sali na svoj način imala nešto da kaže i Bo, koja međutim zna da su cipele svuda Made in China, pa verovatno i nema mnogo smisla bežati. Eto, u ovom istom gradu (i zemlji) u poslednjih 10-ak godina uživo smo gledali valjda sva imena iz sveta pop muzike koja smo pre toga krotko slušali između četiri zida, kako i dolikuje. Sinoć smo imali novu epizodu u besramnom javnom uživanju u vrhunskoj pop muzici – u vidu nastupa liverpulske grupe Echo and the Bunnymen.
Oni su pokazali zašto su jedan od najuticajnijih britanskih bendova ikada, iako je i sinoć bilo očigledno da nisu i jedan od najpoznatijih. Njihova muzika uživo zvuči dosta drugačije od vešto izbalansirane mešavine psihodelije, post-punka i čistog popa na albumima, ali energija i besprekorna usviranost od prvog takta jasno vam govore da je pred vama veliki bend. Ne navode ih džabe kao svoje uzore bendovi poput Suedea i Arctic Monkeysa.
Ali, ne trebaju vam Brett Anderson ni Alex Turner da biste shvatili koliko je snage i gole lepote u pesmama kao što su Stormy Weather, The Disease, Silver, Seven Seas, Nothing Lasts Forever, The Cutter.
Osim proverenih hitova sa prva četiri klasična albuma (Crocodiles, Heaven Up Here, Porcupine, Ocean Rain) Bunnymeni su svirali i nekoliko novih pesama s predstojećeg albuma The Fountain, prvom nakon odličnog povratničkog Siberia (2005). Osim jedne šarmantne greške kod izvođenja pesme Disease (mali nesporazum članova benda i frontmena Iana McCullocha, inače obučenog u vetrovku na +40 u SKC-u, oko redosleda pesama), među upečatljivijim momentima koncerta bile su i posvete velikim uzorima Doorsima (Roadhouse Blues) i Lou Reedu (Walk on the Wild Side).
Potonja je usledila odmah nakon magične Nothing Lasts Forever, i to tokom bisa, prilično retkog na festivalima poput Jelen Piva. Za kraj je ostala pesma Lips Like Sugar. Postoji li slađi kraj?
Jednu stvar treba posebno istaći: izvođenje Killing Moon jedan je od najblistavijih trenutaka u novijoj koncertnoj rock istoriji Srbije. Ovu potpuno neverovatnu pesmu Ian McCulloch i drugari dodatno su ogolili i predstavili je u pravom svetlu – McCulloch je prošle godine u intervjuu koji je dai Uncutu za ovu stvar skromno rekao da je „the greatest song ever written“. Iako bih inače malo kašljucnuo pa krenuo da objašnjavam kako to najverovatnije ipak nije baš tako, sinoć sam bio blizu da se složim. McCulloch u tom intervjuu dodao i ovo: „Ne moraš da čitaš Bibliju, dovoljno je da slušaš Killing Moon i dobićeš dovoljno. Ja i danas dobijam dovoljno“.
Izgleda da nije jedini. Jedan moj prijatelj rekao mi je da bi mogao ovakve koncerte da gleda svaki dan. „Meni to treba“, rekao je.
Ono što meni svakako nije trebalo sinoć su dva sata benda The Rakes. Lepo oni sviraju i lepo izgledaju i baš se trude, ali ono je trajalo apsolutno predugo. Prosto, nije im svaka pesma tako dobra kao 22 Grand Job. A i taj hit – šta nama znači, osim što se uz njega lepo đuska? Ako sam dobro razumeo, oni platu od dvadeset dve hiljade funti godišnje smatraju lošom? Ne znam kako je u Engleskoj, ali polovina publike na Jelen Pivu bi bila presrećna sa platicom od 22 hiljade. Dinara. Mesečno.
Kao uvertira za nastup Velikog Prezira poslužila je poletna i čvrsta svirka Autoparka u malom klubu. Njihov novi album je spreman, stariji hitovi su tu, a njihovi fanovi spadaju među odanije na našoj sceni. A jedini kojima su odaniji (uključujući i članove Autoparka) svirali su kao poslednji hedlajner u velikoj sali – Veliki Prezir.
Jedan moj drugi poznanik, prekaljeni ljubitelj countryja Drive-By Truckerskog tipa prvi put ih je gledao sinoć i bio je obasut gitarskim rafalima koje nije očekivao od benda koji zna od ranije u jednom drugačijem svetlu. Nisam gledao Wilco uživo, ali Preziru je pod hitno potreban dokumentarac tipa Ashes of American Flags. Onakvo sviranje mora negde biti snimljeno kako treba. Ili barem kao live album.
Bilo da praše u pesmi Konj ili da se tope u Dobro je oni dokazuju da su u samom vrhu domaće rock scene.
Znate onaj poster Velikog Prezira, s oblačkom iz kojeg pada kišica? Odande sad sevaju gromovi.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Danko (gost)
| 20.09.2009. 16.25.23
Steta sto recezent nije gledao Melodrom sinoc...bio je to mnogo dobar nastup.
-
Poštovanje (gost)
| 20.09.2009. 16.54.30
Eva Braun je još jednom dokazala da je najbolji srpski pop bend ikada.
-
edi konstantin (gost)
| 20.09.2009. 19.15.05
idealan koncert echo & the bunnymen-a.
-
aleksandra (gost)
| 20.09.2009. 21.09.32
Uf...Neverovatan koncert Velikog Prezira.
-
zahtjevam istragu (gost)
| 20.09.2009. 21.19.49
kolko placate te recenzente kad imaju kesha da se voze minibusima?
-
Krug dvojke (gost)
| 20.09.2009. 22.18.25
Echo i Eva razbili!!! Fenomenalno!!
-
Zimbo (gost)
| 20.09.2009. 23.47.55
Koristim priliku da se izvinim svima koji su stajali oko mene za vreme nastupa Bunnymen-a.Moje odusevljenje je na trenutke poprimalo oblike mahnitosti,ipak se radilo o jednom od mojih visedecenijskih favorita.Ian & Will...Ko kaze da vise nema heroja?HATS OFF & HUGE THANKS!!!
-
Stivi Dzi (gost)
| 21.09.2009. 00.30.29
Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool Liverpool...
-
Novak Grozni (gost)
| 21.09.2009. 01.30.54
KILLING MOON je definitvno bio vrhunac festivala, MAGIČAN momenat, nestvarna stvar...
-
Novak Grozni (gost)
| 21.09.2009. 01.33.29
Melodrom indeed...veoma dobar nastup-neobičan, odličan bend,
najprijatnije iznenađenje...
-
super je bio .... (gost)
| 21.09.2009. 12.01.32
....ceo festival, tu i tamo nesto zafali, ali , ok
i sve se zavrsilo u velikom stilu, velikim prezirom, za koje je steta sto su ograniceni samo na ove prostore
-
malena (gost)
| 21.09.2009. 14.53.36
bila sam oba dana, i taman je bilo! predivan kraj festivala sa velikim prezirom! najbolji bend, najbolji zvuk, najbolje pesme!
-
copywriter (gost)
| 21.09.2009. 16.12.41
Eva je keva!
-
tozzinjo (gost)
| 22.09.2009. 22.18.26
Ne znam kako je u Engleskoj, ali polovina publike na Jelen Pivu bi bila presrećna sa platicom od 22 hiljade. Dinara. Mesečno.
.....................
e jbg sad! znaci vise od polovine posjetilaca nema ni 22 hiljade mjesecno, ali zato ima da plati 1200 dinara za jedan dan festivala, 100 dinara za nocni autobus, 100 dinara za cigare i minimum jos 250 dinara za bar dva piva..
malo maliciozno i nicim utemeljeno...
-
psihijatar (gost)
| 23.09.2009. 07.25.16
Eva Braun - neprevazidjena dosada!
-
@psihijatar (gost)
| 23.09.2009. 10.34.00
Slazem se donekle za dosadnu Evu Braun. Drndaju iste pesme na koncertima a album se snima pa se snima. Generalno nasi bendovi se odnose prema kontinuitetu svog materijala neplanski i hobisticki. Eva Braun nije drugacija. Vadi ih kvalitet pesama, ili hmm...kvalitet buducih pesama, valjda.
-
@@psihijatar (gost)
| 23.09.2009. 12.36.40
i to da su neke pesme...
-
Psihološkinja (gost)
| 23.09.2009. 15.16.08
Ljudi su znali kada da se povuku i o tome su, uostalom, i sami pričali. Što se mene tiče ne moraju da snime više nijedan album (kada vidim kako nesnosno zvuči Rebelstar, pomislim da je i bolje). Njihove pesme su dostigle status klasika - status koji je izmakao mnogim od indie-elite očajnički dosledno podržavanim ''pop-urbanistima''.
-
Ed Wood (gost)
| 23.09.2009. 16.42.32
Plata od 22 'iljade funata godisnje u Londonu je stvarno mala plata. Zbog paprene skupoce u istom gradu. A slozio bih se i sa Tozzinjom.
-
shitczhke (gost)
| 05.10.2009. 14.22.34
£ 22 hijade u engleskoj stvarno nije nista.
evo ja zivim u londonu, zena i ja na £160.000 godisnje jedva kraj sa krajem sastavimo, nije nam lako.
ne trazim pomoc, samo razumevanje.
sa druge strane liverpool je druga prica i po GNP/capita verovatno su blizi drnisevu kod trstenika nego jugoistoku engleske a ni po upotrebi teskih droga po glavi stanovnika ne zaostaju (za drnishevom).
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.