80-ogodišnji akcioni heroj

Naslov originala: Up
Scenario: Bob Peterson, Pete Docter, Thomas McCarthy
Uloge: Edward Asner, Christopher Plummer, Jordan Nagai, Bob Peterson, Delroy Lindo, Jerome Ranft, John Ratzenberger, Elie Docter
Žanr: Animirani/Avanturistički
Trajanje: 96 minuta
Produkcija: SAD, 2009.

Prošlogodišnje remek-delo Voli je postavilo visok prag očekivanja pred kreativni tim Pixara, ali ako i ne doseže moralno-filozofsku dimenziju svog prethodnika, Do neba je film koji osvaja na jedan potpuno drugačiji način.

Pošto su se prošle godine poigrali bogatim nasleđem SF i postapokaliptičnih filmova, autori su ovoga puta napravili istraživačku priču, očito inspirisanu serijalima o Indiana Jonesu i mumiji, ali i romanima Julesa Vernea i Jacka Londona. Međutim, Pixar ne bi bio Pixar kada u centar radnje ne bi stavio potpuno neočekivane junake. Pacov koji savršeno kuva, robot koji zna da voli... zvuči poznato?

Ovoga puta imamo zadrtog i mrzovoljnog osamdesetogodišnjaka, Carla Fredriksena, koji pod stare dane želi da konačno doživi avanturu o kojoj je celog života sanjao.

Na njegovo iznenađenje i nerviranje, na putu u kući nošenoj helijumskim balonima, na putu ka Južnoj Americi, pridružuje mu se slepi putnik: nesnađeni, dežmekasti mladi izviđač Russell. Zajedno će na putu pokupiti i najslađeg animiranog psa na svetu, dok Fredriksen tvrdoglavo pokušava da dođe do svog cilja – Rajskih vodopada u Venezueli.

Hrabrost autora ovog filma mora da nas zadivi. Kada ste poslednji put gledali animirani, dečji film sa penzionerom u glavnoj ulozi? Istina, tu je i mali, simpatični Russell, ali g. Fredriksen je istinski heroj, i mi u stvari pratimo njegovu celu, na trenutke veoma potresnu, životnu priču.

Iako je radnja skoncentrisana oko pomenutog puta, a kasnije i neizbežne jurnjave za nečim dragocenim, što, naravno, žele i negativci, do kraja ćemo shvatiti da Pete Docter u stvari želi da nam kaže kako je ceo život jedna velika avantura, i da to što nikada niste balonima odleteli u nepoznato ne mora da znači da vaš život nije ispunjen i vredan.

U maniru svojih prethodnih ostvarenja, i ovoga puta pixarovci uspevaju da publiku prvo navedu da roni gorke suze, da bi odmah potom umirali od smeha. Veliki deo humora proističe iz toga koliko su apsurdan i zabavan par džangrizavi deda i preterano entuzijastični klinac. Uopšte, sam kiseli izraz Carla Fredriksena je povremeno dovoljan da izmami osmeh na lice. Autori uspevaju da istaknu i humor i melanholiju najobičnijih životnih stvari i uklope neočekivane komične momente u napete avanturističke segmente.

Do neba se u našim bioskopima daje i u 3-D verziji, koja možda jeste uzbudljivija, ali će vam i skrenuti pažnju sa predivne palete boja kojima je film „oslikan“. Za koju god da se verziju odlučite, pravac u bioskope da sa uživanjem odgledate još jedan Pixarov klasik.