Izgubljeno u prevodu

scenario: Ehren Kruger
uloge: Naomi Watts, David Dorfman, Simon Baker
producent: Laurie MacDonald, Walter F. Parkes
žanr: horor
proizvodnja: SAD, 2005.
trajanje: 111 min.
svetska premijera: 17. mart 2005.
zvanični web: http://www.thering2-themovie.com/

Slikovito, najava za film Krug 2 kaže: Strah će zatvoriti krug. Slikovito (i ironično), autori amerikanizovane verzije filma Ringu 2, koja je ipak više nalik na rimejk rimejka prvobitnog Nakatinog filma, ne da nisu zatvorili krug nego su se poneli poput malog deteta koje po prvi put uzme šestar u ruke da opiše kružnicu. Krug 2 nedomišljeno je derivatan, potpuno rasplinut, i u suštini nepotreban film; još jedna cigla uzidana u trošnu i bezličnu građevinu PG-13 horora koja još uvek uspešno odoleva pravedničkom gnevu publike. A počelo je tako obećavajuće!

Dok su krajem 90-ih populistički ustrojeni i cenzorski uštrojeni (neo)slešeri dominirali horor repertoarom diljem SAD-a, na Istoku se događala mala revolucija žanra. Za razliku od današnjeg Holivuda - gde je horor kao žanr uglavnom tek jedna etiketa više, drečavi natpis koji prodaje robu tj. film - u Japanu su autori kao što su: Hideo Nakata, Takashi Miike ili Kiyoshi Kurosawa stvorili čitav korpus savremeno relevantnih i autorski osvešćenih filmova gde je horor tek jedno od sredstava da se bolje podcrta patologija savremenog tehnološkog društva, bilo da je u pitanju Tokio ili Njujork.

Međutim, tu vrstu spone autori Kruga 2 kao da nisu hteli da uoče. Pogrešno protumačene kulturne razlike tako su dovele do toga da se kao egzotično tumači nešto što je odjek decenijskih zapadnih uticaja, prelomljen i distorziran, ali ipak prepoznatljiv. S druge strane, ukorenjenost pojedinih motiva u istočnjačkoj kulturi, kao i navodni psihološki okidači u vezi sa kolektivnim nesvesnim (npr. strah od vode) tek su jedan površan asocijativni niz koji treba da bude smešten u odgovarajući kontekst. Ovde je pak reč o doslovnom prepisivanju koje kao takvo nema nikakvog smisla, a ne uspeva ni da fascinira na vizuelnom planu.

Egzistencijalistički motivi Kruga 2 (opša otuđenost, robovanje tehnologiji, raspad porodice) padaju u drugi plan u odnosu na potenciranje bizarnih, a suštinski trivijalnih detalja. Intrigantna priča o ukletoj video traci mutira u dramaturški ravnu storiju o posednutosti, a potom se odvija dalje u ključu mlake porodične drame, uz usputne i ničim izazvane intruzije hidrofobije ili napada CGI jelena (bespotrebni pandan sličnoj sceni iz rimejka Kruga). Antiklimaktični rasplet puka je inverzija koncepta koji je u originalu iz 1999. autentično jeziv. Scenarista Kruger je u rimejku iz 2002. u velikoj meri sledio original; u nastavku, međutim, on pokušava da smisli nešto novo, a zapravo nam, bez imalo poštovanja unutrašnje logike dela, servira već toliko puta viđenu priču (od Isterivača Đavola pa do Nove noćne more). Čak ni angažovanje Nakate ne popravlja utisak niti donosi očekivani autorski pečat, već se sve na kraju svodi na još jedan trend: uvoz ideje sa sve rediteljem u paketu.

Ovakva površnost u pristupu ne ostavlja puno nade ni za predstojeći rimejk filma Mračne vode, a još manje za najavljeni Krugu 3. Gledanje Kruga 2 u bioskopu traćenje je vremena, gledanje istog filma na kaseti (bila ona ukleta ili ne) traćenje je vremena, gledanje na TV-u... - shvatili ste! Originalni japanski Ringu, uz filmove kao što su: Audition, Battle Royale, Pulse... obavezna su lektira za svakog ljubitelja horora, i filmofila uopšte. Krug 2 nemušti je pokušaj koji treba prepustiti zaboravu.