(Rhino)
Scarlett Johansson ovog puta nije toliko izgubljena u prevodu. Hvala Peteu Yornu
Scarlett Johansson i... ko? Dobro, među čitaocima Popboksa sigurno ima ljudi koji su slušali mladog kantautora Petea Yorna, ali teško da bi iole šira publika ikad čula za ovaj album da se u njemu ne pojavljuje Scar Jo...
A poslednji put, kad je pevala obrade Toma Waitsa na albumu Anywhere I Lay My Head, to se nije dalo slušati. Kad sam čuo da sprema novi album, ponadao sam se da nije otkrila Nicka Drakea ili tako nekog. I dobro je – nije. Album Break Up, autorsko delo Petea Yorna, zapravo je dosta prijatna ploča sa zanimljivom idejom, a doprinos Scarlett Johansson taman je onoliki koliko je to potrebno.
Kao što joj je uloga u filmu Izgubljeni u prevodu legla takoreći savršeno, koristeći do maksimuma njen imidž koji spaja lepoticu i mrtvopuvalo, tako i njen baršunasti glas ovde pruža nežnu pratnju Yornu dok ovaj cmizdri nad propalom romansom.
Šteta zbog tog previše cmizdravog tona u dobrom delu albuma, jer bila je ovo zgodna prilika za muzički pandan pomenutom filmu, koji je valjda najbolja ljubavna priča koju sam posledenjih godina gledao na velikom ekranu (a i na malom, eno ga na TV-u svake druge nedelje), pritom bez prolivene suze.
Međutim, Yorn nije muzički pandan Billa Murraya (nego recimo onog malca iz Džuna), i tu se mogućnosti ponavljanja te ideje iscrpljuju. A ideja je, rekoh, zanimljiva: snimiti album koji bi bio soundtrack jednog raskida i ništa drugo.
Album otvara živahni singl Relator, koji nam odmah na startu objašnjava da tikva moža još nije pukla, ali ide ka tome. „It’s not dark yet, but it’s getting there“, rekao bi Dylan, misleći pritom na... pa, na sve na ovom svetu. Lepo je što Yorn na albumu ni ne pokazuje takve dilaneskne pretenzije, nego se zadržava na običnim ljubavnim jadima (kao da teži postoje!), ali ja sam ipak uspeo da u ovom albumu nađem neke tragove te prigušene melanholije s albuma Time Out of Mind. Doduše, ostavljam mogućnost da sam opsednut pomenutom pločom.
Ima toga u tragovima i u verovatno najlepšoj pesmi na albumu, I Don’t Know What to Do, u kojoj je jedina stvar žilavija od ljubavne žudnja ona sitnica koju zovemo ponosom. Ma, znate tu priču, starija ne postoji, kao: „every time I see your eyes, I want to walk with you in moonlight/ And I know you’re not intending to go on just pretinding/ But I think it’s for the best...“.
Album zatvara mudra i sublimirajuća Someday, s pomirujućom Yornovom porukom „I think I’ll leave the past behind...“, a ostaje činjenica da su dva najslabija mesta pesme u kojima dominira glas Scarlett Johansson. Reč je o pretposlednjoj Clean i u blamaži od obrade pesme Chrisa Bella, senzitivnije polovine Big Stara, I Am the Cosmos. Kažem vam, sledeći je Nick Drake.
Iako autori vele da im je prvobitna ideja bila da snime album po uzoru na saradnju Sergea Gainsbourga i Brigitte Bardot, jedna druga, svežija kantautorsko-glumačka saradnja prva pada na pamet za poređenje – album Vol. 1 dueta She&Him, iza kojeg stoje M Ward i Zooey Deschanel. Bitna razlika je u tome što u slučaju She&Him većinu pesama potpisuje glumica, pokazujući izvrstan songrajterski talenat, dok je ovde stvar obrnuta.
I dok tako čekamo da se Scarlett lati pera i sama napiše koju ljubavnu, možda dočekamo i neku domaću saradnju. Marija Karan i Kole? Anica Dobra i Glavaški? Nada Šargin i Kebra? Mislim da bi srpska muzička kritika pala na kolena i bilo koji uradak bilo kojeg od ovih dueta momentalno proglasila albumom godine, makar se pojavio prvog januara, a da ga pritom nisu naročito ni oslušnuli.
Zato: Give Scarlett a chance.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
No comment (gost)
| 15.10.2009. 12.45.14
Album sa obradama Tom Waits-a je užasan. IZUZEV jedine numere koja nije obrada - Song for Jo. Neverovatno je koliko mi se dopala ta stvar, pomalo podseća na Cat Power.
-
Cika Iga (gost)
| 15.10.2009. 13.57.37
slatko se nasmejah
-
petrusko (gost)
| 15.10.2009. 14.41.21
djape i gordan kicic?
inace, prijatan album, iako jorna (sa sve onim jednim hitom) ne podnosim vise od skarletinog muzickog opusa.
-
... (gost)
| 15.10.2009. 16.10.36
Nadam se da je Skarlet umela da ga uteši kako dolikuje. ;)
-
ScarJo (gost)
| 15.10.2009. 19.23.13
Odlican je album, a njen vokal je prilicno dobro upleten u pricu.
-
kleo (gost)
| 15.10.2009. 22.32.35
sreca pa ne skrnavi opet neki kult. Ali zaaaaasto, stvarno, sto joj nije dosta sto je lepa?!?!? Cak je i Paris Hilton naucila lekciju i manula se muzike...
-
dusans (gost)
| 16.10.2009. 01.14.46
pevanje mlade glomice(greška je namerna)shvatam kao hir...oće pa oće.a kad ne ide,u pomoć stižu svakakvi jornovi...za preskočiti.
-
uh uh (gost)
| 16.10.2009. 01.26.10
karanka i kole !
-
M (gost)
| 16.10.2009. 08.24.06
Odican pop
-
mim (gost)
| 16.10.2009. 13.42.32
Baš me je zanimalo šta to peva Scarlett Johansson, kad ono country.:):):):) Ha, ha, nova Shania Twain?!:):)
-
Max (gost)
| 19.10.2009. 15.11.45
Verujem da vecina autora ovih komentara nije cula nijednu pesmu,a kritikuju...
-
Akira (gost)
| 21.10.2009. 15.29.38
djape i napoleon u hard saradnji sa Brankom Kockicom bi bili idela za duet koji bi mnogo rekao. Bas treperim u nadi...
-
minja (gost)
| 26.10.2009. 23.44.30
Scarlett ima fantastične glasovne mogućnosti...kao...Džimi Barka.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.