Da li je Gutbucket jazz, da li je eksperiment, da li je rock? Ništa od toga. Ili bar ništa pojedinačno
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Četvrtak, 29. oktobar 2009.
Organizacija: BJF
Verovatno vam se barem jednom u životu dogodilo da se iznenadite zbog toga što čujete kako neko govori na jeziku o kom baš ništa ne znate. Sinoćnji koncert bruklinskog sastava Gutbucket, održan pred dvestotinak ljudi, bio je sličan tom iskustvu, „samo“ što je to osećanje, usled brutalne energije i zapanjujuće strukturiranih pesama, imalo neizmerno veći intenzitet.
Takvom utisku je dodatno doprinela i svirka sastava Jazz Sence, koji je nastupio pre Njujorčana. Jazz Sence je prošao put od manje-više neformalnih druženja uglednih muzičara sa beogradske jazz scene u drugoj polovini 90-ih, do standardnog benda sa autorskim repertoarom (sastav predvodi pijanista Ivan Alekijević Pančevac, koji je jedno vreme svirao u bendu Ramba Amadeusa, a kontrabas svira Branko Marković).
Publika je sinoć imala priliku da čuje kompozicije sa debija New Jazz Moments koji je ovog leta objavio PGP/RTS. Svirka benda je kompaktna, sa raspoloženim duvačima i razigranom ritam sekcijom. Ipak, ona na autorskom planu ne donosi mnogo uzbuđenja, i tek retko možete da čujete zanimljivu ideju koja funk ili latino stilu sviranja daje svežinu.
A Little Bit of Anarchy Never Hurt Everyone, tako se zove jedna pesma sa poslednjeg albuma Gutbucketa. Kada govorimo o umetnosti i muzici, „malo“ i „puno“ su relativni pojmovi. Stoga i ne treba da čudi što je pre polovine nastupa jedan stariji beogradski jazz kritičar namrgođeno izašao iz sale... Možda samo da bi uzeo vazduh.
Soundtrack za dokumentarac Night Mail, koji je bend odsvirao u prvom delu nastupa, bio je 20-ominutni udar na slušaočeva čula. Ređali su se agresivni atonalni pasaži na gitari i saksofonu, troglasno pevanje, neparni taktovi koji podrivaju svaku ideju o rifu/temi/bloku/simetriji…
Neko će reći da to nije ništa novo u svetu moderne muzike, kao i da je to danas polje na kom se ostvaruje mnogo diletanata koji žele da budu umetnici, i biće u pravu.
Ipak, način na koji to izvode Gutbucket je zaista impresivan. Jer, u trenucima dok razmišljate (ako imate uopšte vremena i za to) da možda to sve zaista nema nikakvog smisla, i da bend na bini bukvalno radi šta hoće, shvatite dve stvari: 1) muzičari na bini čitaju sa papira (!?), i 2) bend završava u trenutku kada se i film završava, što ipak navodi na zaključak da je sve odsvirano onako kako je isplanirano (!!!).
U nastavku smo mogli da čujemo odabrane pesme sa aktuelnog albuma A Modest Proposal. Reakcija publike, koju je anegdotama u par navrata zabavio saksofonista Ken Thomson, bila je veoma srdačna, i uz aplauze su se neretko čula i podvriskivanja.
Thomson je ispričao kako se ne oseća baš lagodno zbog toga što ga sa plakata za jazz festival koji se nalazi iza njega, gleda baš Terence Blanchard. Na jednom sešnu u Poljskoj je dvosmisleno prokomentarisao njegovo frenetično sviranje, rekavši samo: “Gutbucket”.
Da li je ovo jazz, da li je eksperiment, da li je rock? Ništa od toga. Ili bar ništa pojedinačno. Gutbucket su stvorili svoj jezik na kom pričaju uzbudljivo i sa ogromnom strašću, jezik koji zgražava one kojima je ideja čistote i reda na srcu.
Ipak, onim drugima (ma koliko bili malobrojni), koji u muzici traže uzbuđenje i temperament, festival je već ispunio veliki deo očekivanja.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Johnny (gost)
| 30.10.2009. 15.41.24
Ovi Ameri sviraju sutra u Sapcu.Naravno bice puno pozoriste " LJUBITELJA JAZZ-a", oko 400.Lično mislim da su bez veze , ali naravno da će svi biti oduševljeni.
-
Vlad God (gost)
| 30.10.2009. 18.37.28
@Johnny
Ako su oni za tebe "ovi Ameri" onda si se ti tamo nasao bezveze (zajedno!), pa i dubina, odnosno povrsnost, tvoje ocene ne ide dalje od tog "bezveze".
-
Johnny (gost)
| 31.10.2009. 08.08.55
@Vlad God
Ukusi su razliciti.Pa i tvojoj mami si ti najlepsi
-
rrrrrrr (gost)
| 31.10.2009. 10.46.36
U sustini milion puta vec receno, ali tako je: sve je stvar ukusa. Tu jos moze da se doda naslusanost, posvecenost, pa onda trenutno raspolozenje, ljudi oko tebe, prostor za svirku, kvalitet zvuka, ozvucenja i blablabla. Milion faktora mora biti ispunjeno da bi ti nesto leglo u datom trenutku, posebno ako nisi upoznat sa opusom benda ili se radi o skupini koja isporucuje malo zahtevniju ili nekonvencionalniju muziku. Sto se Gutbucket tice u sustini nisu po mom ukusu. Nekako su mi suvise rock iako i takva muzika moze ponekad da mi godi. Ovo pricam na osnovu albuma koje sam preslusao, a ne na osnovu koncerta, posto nisam bio. A sto se tice posetilaca bilo u Bg-u ili u nekom manjem gradu, uvek je bilo i bice zalutalih, pozera, folera, nabedjenih, nezainteresovanih, nekulturnih,nepripremljenih....Zbog toga nekada i pozelim da ulaznica za pojedine meni bitne dogadjaje bude i troduplo skuplja. Makar bi to odbilo bar polovinu ovih gore pobrojanih, a omogucilo pravim ljubiteljima potpun ugodjaj. Mozda je malo bezveze, ali mislim da drugog nacina nema. Naseg coveka samo da udaris po dzepu i odmah splashnjava pozeraj.
-
mil (gost)
| 01.11.2009. 13.48.16
Ovi momcu su fenomenalni..u svakom smislu!
-
johnny (gost)
| 01.11.2009. 16.39.31
Sinoc su u Sapcu odrzali koncert i smorili dupke puno Narodno pozoriste.Nisu se snasli ni na jam sessionu posle koncerta pošto nisu baš upoznati sa jazz standardima .Jako bled utisak u odnosu na neke naše mlade džezer , pogotovu one koji su sarađivali sa Stjepkom Gutom.
-
Marko@Johnny (gost)
| 02.11.2009. 10.42.50
nadam se da ti Stjepko Gut i domaci jazzeri nisu parametar dobrog sviranja. Naime, nakon sto sam pogledao kako to rade Lovano i njegovi macori, zakljucio sam da je svirka Markovic/Gut seksteta bila veoma bleda. Isto vazi i za jazz sence i druge. Ako mene pitas, domaci jazzeri ne bi smeli, ako imaju obraza, da se zale sto ne sviraju vise na Beogradskom jazz festivalu. Americkim i evropskim muzicarima nisu dorasli ni tehnicki ni idejno. Sto se tice Gutbucketa, gledao sam ih u Domu omladine i svirka je bila odlicna. Ne znaju standarde, jos jedan plus za njih. Sta uopste znaci svirati iste tri note ceo zivot? Bolje je napraviti nesto svoje. U osnovi nisam protiv tradicije, ali sve zavisi ko se nje dohvati. Dakle, nije isto kad to rade nasi muzicari, bledunjavi do besvesti za koje je vreme stalo, i npr. Joe Lovano, sa neiymernom strascu. Pozdrav
-
rrrrrrr@Johnny (gost)
| 02.11.2009. 11.32.45
Ja vidim da Johnny pokusava da promovise domaci jazz, ali mislim da mu to ne uspeva. Ovo njegovo poredjenje nasih jazz-era sa strendzerima, pa jos konstatacija tipa "neznaju da sviraju standarde" govori o njegovoj totalnoj neupucenosti u savremeni jazz, a o povrsnosti da i ne govorim. Pa covece, lepo su ti rekli da nije cilj presviravati, skidati, kopirati druge i ono sto je milion puta odsvirano, nego pokusati stvoriti nesto svoje pa makar se to svidelo samo rodbini. A sto se tice Gutbucket, po meni, oni jesu na nekoj granici da smore ili da naprave haos u pozitivnom smislu, ali je to opet vise stvar ukusa i naslusanosti, kao i trenutnog raspolozenja.
-
Johnnt again (gost)
| 02.11.2009. 14.10.59
Ok.Ovde svako iznosi svoje misljenje i to je dobro.Neko se slozi neko ne.Ali ne mogu vam opisati mucne scene dogovaranja za veme sessiona kada House postava pokusava da nadje neku stvar za jamovanje.Svaki peti predlog je nailazio na potvrdni odgovor , a predlozi su bili stvari iz repertoara Sonny Rollinsa , Dizzija , Milesa i ostalih velikana . A da bi se covek bavio necim savremenim mora znati osnovu.Standardi su azbuka jazza .A sto se tice domacih jazzera ja sam mislio na klince koji su isli na jazz akedemiju u Gracu gde je Stjepko bio predavac.Svi oni su u tim godinama ,23-24 , na sessionima otkidali i trazili mesto pod suncem .Ovi decaci nisu losi ali su ipak neka druga liga i tu nema spora.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.