Popboks - PORCUPINE TREE - The Incident [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 05.11.2009. 12:43 · 44

PORCUPINE TREE

The Incident

(Roadrunner)

Deseti album najpopularnijeg savremenog progressive rock benda je i prilika za osvrt na stanje i potencijale tog žanra danas

Vladimir Ninčić

Ocena:
6


6/10
 

Progressive rock odavno ne figurira na muzičkoj mapi u nekom zapaženijem procentu, ali je  sa druge strane, ovaj tehnički zahtevan pravac, uspeo da nadživi mnoge epohe i da mirno obitava u svom mikrokosmosu.

PORCUPINE TREEDrugu i treću mladost je doživeo 80-ih, kroz britansku neo-prog scenu (Marillion, IQ, Pendragon), i 90-ih, preko izuzetno kreativne švedske škole (Landberk, Anekdoten, Änglagård), dok je danas uglavnom skoncetrisan oko etikete Inside Out, mada ga sve veći broj alternativnih sastava koristi kao bitno oruđe (Coheed and Cambria, The Mars Volta, Mew, Muse, Oceansize). 

Jedan od razloga zbog kog je prog vremenom gubio popularnost leži u činjenici da se postepeno pretvarao u oksimoron.

Nakon kapitulacije originalnog progressive rocka krajem 70-ih, bendovi koji su nastavili da svojataju ovu odrednicu mahom su pokušavali da rekreiraju zaleđe koje su im ostavili Yes, Rush, Camel ili Genesis, umesto da se trude da budu progresivni u pravom smislu reči, degenerišući tako prvobitnu ideju žanra u njegovu bledu kopiju.

***

Naravno, izuzetaka je oduvek bilo i oni su u krajnjoj liniji i uspevali da tokom svih ovih godina održe pravac vitalnim. Britanski kvartet Porcupine Tree, pod vođstvom multi-talentovanog muzičara i producenta Stevena Wilsona, mukotrpno se probijao kroz underground od početka 90-ih, gradeći sve veću bazu fanova prog zvuka koji su u njima prepoznavali heroje epohe.

Do kraja decenije idolopoklonstvo je već dostiglo razmere u kojima su PPT proklamovani u Pink Floyd nove generacije, što je nedugo zatim potvrdu dobilo u trojstvu sjajnih albuma Stupid Dream (1999), Lightbulb Sun (2000) i In Absentia (2002).

Na njima je promociju doživeo Porcupineov unikatan prog izraz – uvek svež i nepredvidljiv, izazovan u izvedbi, ali ne na uštrb kompozicije i emocije, utemeljen u tradiciji, ali prevučen ambijentalom, psihodelijom, post-rockom ili elektronikom u meri da se ni u jednom trenutku ne može govoriti o omažu.  

No, kako to obično biva, sa uspehom dolazi kreativni pad i te dve stvari se od tog trenutka nalaze u neumoljivoj interakciji. Danas je Porcupine Tree bend koji se veličinom izdigao iz prog rock miljea i čiji tiraži i posete na koncertima dostižu vrtoglave cifre, iako je njihova medijska rasprostranjenost u koliziji s takvim statusom.    

PORCUPINE TREE

Nakon pretprošlogodišnjeg izdanja Fear of a Blank Planet, kojeg je dobrim delom aminovala i metalska populacija, a na kome je osim 18-minutnog epa Anesthesize malo toga vredelo, The Incident predstavlja povratak formi i koncentriše se oko 55-ominutne naslovne numere (izdeljene na 14 delova), dok se na drugom disku nalaze četiri dodatne pesme.

Inspirisan incidentima koji su obeležili Wilsonov život i skorijim potresnim događajima u svetu, album prikazuje PPT u znatno mračnijoj i eksperimentalnijoj formi u odnosu na nekoliko prethodnih godina. Uz gostovanja incidentnog Aleksandra Živojinovića (Rush) i Roberta Frippa (King Crimson), The Incident je savršeno odsvirano i producirano štivo modernog prog rocka kome se okvirno gledano malo šta može prebaciti.

Međutim, suštinski ovo delo pati od istih simptoma koji godinama progone i najveće progressive metal sastave današnjice Opeth i Dream Theater (sa kojima su PPT ne-slučajno sve više u kontaktu), a to je nemogućnost da trenutnu opštu prihvaćenost isprate dovoljno kreativnim materijalom.

Svesni da danas ne moraju previše da se pomuče kako bi stekli nepodeljenu pažnju prog javnosti, PPT treći put zaredom igraju na sigurnu kartu i ne trude se nimalo da prošire granice svog muzičkog izraza, već uz produkcijsko šminkanje i korišćenje gitarskih efekata i što jače distorzije recikliraju sopstven katalog.

Tako se dolazi do paradoksalne situacije u kojoj popularnost postaje obrnuto proporcionalna kvalitetu.

Pored toga, Wilson je odavno profilisan muzičar kome smernice dobrog prijatelja Mikaela Åkerfeldta (Opeth) svakako nisu potrebne, mada iz određenih deonica provejava evidentna kriza identiteta. Time Flies je pokušaj prog epa kakav smo kod PPT-a sretali u prošlosti (Russia On Ice, Arriving Somewhere But Not Here, The Sky Moves Sideways), ali krajnji rezultat je ništa drugo do klanjanje Floydima iz Animals ere.

Dobrih momenata normalno ima, ali su oni ponekad nerazrađeni (Great Expectations), pomalo sladunjavi (Drawing The Line) i gotovo nikada nezaboravni i magični kakvi su znali da budu u prošlosti (instrumental Octane Twisted je na samoj granici da to postane).

Sve je to skupa dovoljno za solidnu, čak i dobru ploču, ali od predvodnika modernog prog talasa se, ipak, očekuje nešto drugo (i više). Jasno je da ne može svako da bude kao King Crimson i da se decenijama iznova osmišljava, ali stanje u koje Steven Wilson dovodi Porcupine Tree je u najmanju ruku alarmantno, naročito kada se uporedi sa ostvarenjima benda s početka milenijuma.

Problem je što se ne nazire način da se skorije išta promeni, što je za same Engleze trenutno najmanja briga.

Audio:



Komentari

  • Gravatar for bravo
    bravo (gost) | 05.11.2009. 12.32.50
    realna recenzija. odlican bend ali vidno u manjoj krizi
  • Gravatar for Mozer
    Mozer (gost) | 05.11.2009. 12.34.52
    Sjajno. Vladimir bi mogao da napise neki specijal o razvoju progressive rock-a nekad i sad. Materijala svakako ima, a i kod nas dovoljno poklonika ovog predivnog zanra. A Porcupine bogovi (iako se to moza iz ovog albuma ne vidi).
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 05.11.2009. 13.12.15
    q:ko još ozbiljno shvata prog rock? a:pa svi. u tome nam i jeste "jao". muzika je nekad bila više "song orijented", bila je bitna poruka i tekst, nije bila intelektualisanje nekih diplomaca FMU već autentični život pretočen u 3-4 akorda. danas nema rock benda koji nije na bilo koji način "prog". od radioheada do sonata artica. ali zato fale songovi... pa time i opasni bendovi kao što je bila Nirvana
  • Gravatar for Nikola
    Nikola (gost) | 05.11.2009. 13.26.09
    Moze i prog rok biti dovoljno "prog orijented". Poslusaj Porcupine Tree - Open Car na primer, pa ces da vidis sta je "song". A ta teza da je muzika nekad bila vise "autenticni zivot", a danas "intelektualisanje nekih FMU diplomaca", samo pokazuje da nisi i ne pratis dovoljno muziku. ALi, dobro, vazno je da imas stav, koliko god on pogresan bio.
  • Gravatar for Nikola
    Nikola (gost) | 05.11.2009. 13.28.50
    Mislio sam "song orijented". :) My bad.
  • Gravatar for vasilevs
    vasilevs (gost) | 05.11.2009. 13.29.36
    Evo, bas ih slusam, kad ova vest na popboksu. Nisam fan, samo ponekad prijaju uhu. "Kupicu" i novi album, naravno.
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 05.11.2009. 13.44.50
    mogu se kladiti u 100 tamugflu doza da sam vise slusao 00's bendova nego što pretpostavljate. imati drugačiji (po vama odma pogrešan) stav, ne mora da znaci imati ga zbog neobavještenosti i/ili subjektivnosti - ja bi prvi volio da su stvari drugcije. ali nisu. od Porcupine Tree sam slusao 15-tak najslušanijih na last FM. Da li je to dovoljno za stav? Ako jeste, Porcupine Tree su samo još jedan kult bend za nabjedjene intelektualce koji ne vide dalje od nosa...
  • Gravatar for kleo
    kleo (gost) | 05.11.2009. 14.00.24
    Steven jeste bog! Definitivno jedan od najboljih bendova danasnjice i milsim da je sjajno sto se ovde kvalitet poklapa sa popularnoscu. Nisam bas odusevljena novim albumom, ima naravno nekoliko dobrih stvari ali mogu oni mnogo vise... Ne mislim da su u krizi, meni je Fear of a Blank Planet bukvalno savrsen, a i EP koji je usledio je bio dobar. Steven svoju kreativnost i hiperproduktivnost pokazuje i u side-projektima koje ne uspevam ni da ispratim, ali dovoljno je samo npr. Blackfield poslusati. Uz to, ljudi koji misle da mogu imati ikakav stav, pogresan ili ne (sto je besmislena dihotomija kada je muzicki ukus u pitanju inace) tako sto bend koji je u srzi konceptualan preslusavaju preko last fm-a stvarno ne bi smeli da se javljaju. Sigurno na FM-u ne stoji full track za po meni, mozda najbolju pesmu Porcupina koja traje preko 17 minuta (sa proslog albuma).
  • Gravatar for kleo
    kleo (gost) | 05.11.2009. 14.07.54
    p.s. Definitvno se slazem da je vreme za temu koja bi se bavila modernim progom, ali dobrim bendovima poput Pure Reason Revolution, Dredg ili Oceansize gde progresivnost nije floskula! Umesto onih besmislenih prezvakavanja matorih bendova. Za nas nabedjene intelektualce i ostale koji zive u 21. veku.
  • Gravatar for mija
    mija (gost) | 05.11.2009. 14.09.48
    nikad chuo
  • Gravatar for trenje
    trenje (gost) | 05.11.2009. 14.35.38
    Odlična recenzija, slažem se sa svime sem onog dela za Fear of a Blank Planet, taj ceo album je super. Što se tiče pomenutih Pure Reason Revolution, samo The Dark Third valja, ovaj poslednji je previše bljutav.
  • Gravatar for -zoki-
    -zoki- (gost) | 05.11.2009. 15.50.47
    "Na njima je promociju doživeo Porcupineov unikatan prog izraz – uvek svež i nepredvidljiv, izazovan u izvedbi, ali ne na uštrb kompozicije i emocije, utemeljen u tradiciji, ali prevučen ambijentalom, psihodelijom, post-rockom ili elektronikom u meri da se ni u jednom trenutku ne može govoriti o omažu." Lepo sročeno. I što je jos važnije tačno. Nisam ih slušao od Deadwing albuma, mogao bih da obnovim gradivo.
  • Gravatar for joe
    joe (gost) | 05.11.2009. 16.14.53
    kleo, ubola si pravo u centar, apsolutno se slazem sa svime sto si rekla ;)
  • Gravatar for petrucci
    petrucci (gost) | 05.11.2009. 19.25.24
    Ja sam za Porcupine Tree prvi put cuo pre dve godine kad je izasao FOTBP i odmah sam otkinuo na njih! Uz Dream Theater mi je postao najomiljeniji bend! Poslusao sam neke stare albume, ali previse je ono blago za moj ukus, a ovaj novi je odlican, samo da malo vise rezu gitare! (:
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 05.11.2009. 22.37.31
    Najgorost, bravo!!!
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 06.11.2009. 10.09.25
    @kleo Ja lijepo rekoh za intelektualcice koji ne vide dalje od nosa... ...time sam mislio na nedostatak uvida u širinu, koja bi podrazumjevala adekvatan uvid u estetike drugih pravaca (hc/punk, hard rock), ali takođe i spoznaju šta je suština rock muzike i zainteresovanosti za njenu budućnost. Rock "intelektualisanje" učiniće da rock muzika postane ono što već godinama postao jazz. Dosadna muzika za manjinu koja sebe dožiljava elitistički. Na isti način kako su sebe doživljavali jazz muzičari i slušaoci, kad se pojavio rock, tako danas sebe vide prog i indie rockeri, u odnosu na razne dance, hip hop turbo varijnate polularne muzike. Novi klinci ne mogu da se poistovjete sa songovima koji traju 17 minuta, njima treba melodija i tekst sa kojima ce da se poistovjete. Sve do sredine 90-tih, zaključno sa grungom, rock muzika im je to mogla da priušti. Da priznam, ja nisam lud ni za King Krimson i Yes, a kamo li za Porcupine Tree. Moj izbor je prije Can i Neu! Stvar od 17 min treba da bude jednako uzbudljiva svih 17 min, da bi bila savršena, što je jako teško, znam samo par takvih songova. Lijepo pitah da li je dovoljno 15 tak stvari sa Last fm. Mislim da ako u tom izboru najslušanijih sa Last fm ne pronađete nešto uzbudljivo, džaba sva konceptualnost na albumima, skriveni favoriti i sl.
  • Gravatar for @najgorost
    @najgorost (gost) | 06.11.2009. 12.26.23
    pa prog rock nikad i nije bio namenjen "narodnim masama", vec je njegova bit art. art rock. ono sto se tebi cini "elitistickim" je umetnost,
  • Gravatar for Nikola
    Nikola (gost) | 06.11.2009. 12.51.06
    @ najgorost Medju tih famoznih 15 pesama na last.fm-u se nalaze Trains, The Sound of Muzak ili Blackest Eyes, pesme u kojima nema nikakvog intelektualisanja, vec iskljucivo emocije, melodije i teksta s kojima je lako poistovetiti se. To znaci da ti ili nisi slusao ni tih 15 pesama ili nemas pojma o cemu govoris.
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 06.11.2009. 13.54.56
    o tome govorim!!! vama je umjetnost mora da bude elitistička, nikako namenjena "narodnim masama". meni vidis prog rock nije vrhunac onog što je rock pružio, kako u estetskom, tako i u društvenom smislu... a slusao sam gomilu toga. punk je i nastao kao "no f..ing fun" reakcija na prog rock. u vrijeme kad je svaki drugi danasnji bend na neki nacin "prog", treba da se desi neka nova punk/grunge revolucija ili sve ode... nisam odusevljen ni jednim songom koji znam od njih. ni jednim. end of story
  • Gravatar for Djape
    Djape (gost) | 06.11.2009. 13.56.39
    Koliko vidim najgorost verovatno pati za nekim ranijim vremenima, Nir(a)vanom i tako necim sto ga vraca verovatno u srednjoskolske dane. U to vreme, kao i pre, ali na svu srecu i posle toga (danas na primer), uvek je bilo neke druge i drugacije muzike koja nije namenjena sirim narodnim masama, a da nije pod obavezno isprazna i elitisticka muzika u onom smislu kako on to posmatra. Vremenom se odraste valjda, a ljudi koje muzika malo vise zanima u zivotu izmedju lakih nota koje ih svakodnevno zapljuskuju zakace se i za nesto malo dublje, intelektualnije, progresivnije ili kako god to nazvali. U tome ne vidim nista lose. Za klince uvek ima przacina od 2-3 min, kao i za nas malo starije kada se zazelimo, ali to ne znaci da treba nipodastavati muziku koja zahteva malo vise naslusanosti, paznje i koncentracije i to generalno predstavljati kao obicno palamudjenje, jer to sigurno nije tako u celini. Elitizma ima u svakoj muzici, ali je najbitnije prepoznati kvalitet i odvojiti laznjake na stranu kada su u pitanju muzicari. Sto se publike tice uvek ce biti kvazielite. To je neminovno i to je njihov problem, jer slusati nesto na silu i posecivati takva desavanja vremenom verovatno postane zamorno i besmisleno. Takodje ova konstatacija za jazz i elitizam je tipicna floskula i totalno besmislena u danasnje vreme, u eri mesanja jazz-a sa ostalim muzickim pravcima i stvaranja uzbudljive muzike koja se moze svideti podjednako nekom matorcu ogrezlom u jazz standardima, ali i klincu koji odrasta uz hip-hop ili elektroniku . Da zakljucim, ni ja ne ludim za Porcupine Tree i drazi su mi, kada ih vec pomenu, Can kao vrlo uticajan i znacajan bend kada je u pitanju savremena gitarska i elektronska muzika, ali se moje interesovanje nikako ne zavrsava na tome.
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 06.11.2009. 22.55.19
    Nirvana je umetnost. Onaj ko misli da je muzika Nirvane muzika za siroke mase, taj ne zna bas nista o zicimu. :)
  • Gravatar for Djape
    Djape (gost) | 07.11.2009. 10.15.02
    Muzika Nir(a)vane je muzika za sire narodne mase u svakom smislu, ali ja tu ne vidim nista lose. Mim, u jednom komentaru si podrzala Najgorost sa "bravo", a u ovom sledecem mu okrenula ledja. Ti i tebi slicni insistirate na tim stvarima i podelama tipa umetnost, sire narodne mase i sl. Vi ste ustvari kvazielitisti, kvaziznalci ili oni koji se prave da u ovom slucaju u muzici Nir(a)vane vide nesto posebno, razumeju nesto sto je nedostupno "sirim narodnim masama". Nirv(a)ni su se sklopile neke kockice, nasli su se u pravo vreme na pravom mestu i ponudili nesto sto je jednostavno, ali izuzetno u datom trenutku i jos sa odgovarajucom porukom i tu je kraj. Jos kada dodamo samoubistvo lidera benda na vrhuncu slave...No comment. Ja ne mogu ceo zivot to slusati i odusevljavati se takvim bendovima, ali odosmo mi u drugu temu.....
  • Gravatar for
    Anoniman (gost) | 07.11.2009. 11.48.44
    https://www.youtube.com/watch?v=xZ9C3R7u0DI
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 07.11.2009. 16.10.52
    Bas tako, mi posebni imamo tu moc opažanja da u jednostavnim stvarima vidimo i čujemo onu iskonsku energiju, zato što smo posebni. Gubljenje vremena je slušati 17 min. isprazni Porcupine kad mogu to vreme da provedem kvalitetno slušajući Betovenovu 9. simfoniju. Ako je nešto novo to ne znači i da je dobro. Neću sad pokušavati da tražim nešto novo i da veličam isto, još i da ubeđujem sebe da je to fantastično, novo, na silu. Besmisleno, mada neki ljudi imaju tu potrebu, razumljivo. Dobre stvari ne treba menjati. E, sad možda se uskoro desi još neko muzičko čudo, ono, poklope se kockice :). Moje mišljenje.
  • Gravatar for @ mim
    @ mim (gost) | 07.11.2009. 17.54.05
    "isprazni Porcupine" A ti shatro slushao/la taj Porcupine? Shto volim ove kontrashe koji bez ikakvog argumenta dolaze samo da pljuju...
  • Gravatar for Djape
    Djape (gost) | 07.11.2009. 21.42.44
    @ mim Ovako, da se razumemo, ja sam u svoja dva komentara bio malo uopsteniji i nisam se konkretno vezao za porcupine.. i njihovu muziku zato sto sam ponesto od njih onako ovlash preslusao, a na osnovu toga ne mogu da bas dam sud o ispraznosti, kvalitetu i sl. Takodje, nisam siguran kako si zakljucila da mislim da je sve novo obavezno i dobro. To ne mora da znaci i to je jasno. Poenta je da, kako si rekla, dobre stvari ne treba menjati, ali ni drzati ih se slepo "ko pijan plota" godinama i godinama i ne traziti nesto za tebe novo i uzbudljivo, a toga ima. Te kockice se skoro nece sklopiti. Pomaci u muzici su godinama mali i neznatni, nijanse su u pitanju. Da bi videla i te male pomake treba istrazivati, slusati (ne na silu), kopati, ne ostati u fazonu "ja slusam samo gitaru", "ja slusam samo elektroniku", "ja slusam samo jazz"..., "nista bolje od nir(a)vane nema" i sl., jer to je kvazielitizam u kome se ne vidi dalje od nosa. I nemoj molim te jos i klasiku da ubacujes. To je posebna kategorija i hiljade nir(a)vana sa "iskonskom energijom" tu ne moze prici. :)))
  • Gravatar for the man
    the man (gost) | 08.11.2009. 00.28.06
    nirvana je bila i ostala corsokak rokenrola.
  • Gravatar for Bane
    Bane (gost) | 08.11.2009. 11.36.47
    Razocaran sam neozbiljnoscu i plitkoscu nekih komentara ovde. Porcupine Tree je bend koji je prerastao u instituciju, gde pored Wilsona sviraju i Richard Barbieri (osnivac Japan-a i covek koji je uneo revoluciju u zvuk klavijatura) i Gavin Harrison (takodje bubnjar King Crimson-a i na svim validnim mestima proglasen za top 50 bubnjara svih vremena). Ovakvi komentari samo pokazuju koliko neki ljudi nemaju pojma o cemu pricaju. Katalog Porcupine Tree-a je u svakom pogledu fascinantan i pravo je cudo sto je toliko kvalitetan bend toliko danas popularan (mene ta "situacija" pomalo asocira na Pink Floyd). Porcupine Tree u svom repertoaru imaju te 17-ominutne pesme (ali one nikad nisu isprazne), ali i trominutne pesme o kojima neki ovde kukaju. Svega ima kod njih, samo treba biti dovoljno otvoren i upucen, pa to uvideti i priznati. Ubedjen sam da oni koji ih ovde pljuju do juce nisu ni culi za njih, sto stvar cini jos jadnijom. Iako se ne slazem sa nekim argumentima u ovoj (inace jako dobroj) recenziji, postujem misljenje coveka koji zna o cemu prica, dok jednostavno ne mogu da zazmurim na neke zlonamerne komentare.
  • Gravatar for zaka
    zaka (gost) | 08.11.2009. 13.14.07
    nevermind je pop,u istoj meri kao albumi madone,recimo.to ne znaci da nije sjajan album..
  • Gravatar for kleo
    kleo (gost) | 08.11.2009. 16.51.21
    Bane je u pravu, idite ljudi pa smarajte na nekim forumima o Nirvani, ovde valjda treba da se razgovara o Porcupine-u. I meni je ta prica bila zanimljiva u pubertetu, ali nisam smarala. I sta su se svi uhvatili za tih 17 minuta, ja sam samo rekla da je meni to najbolja pesma, ali realno "hitovi" benda traju neki prosek, neko ovde postavi link za shesmovedon, ali tu su i sound of muzak, trains, blackest eyes itd. Stvarno mi nije jasno kako neko moze da proziva ovaj bend za neku nabedjenost kada sviraju potpuno prijemcivu, melodicnu i nekomplikovanu muziku.
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 09.11.2009. 12.44.17
    ja se trudim biti sto kraci, ali opet nekim ljudima treba nasiroko i stalno iznova objasnjavati... - Rekao sam da se radi o "kratkovidost" intelektualcica sa FMU. Ne posmatrate stvar sa globalno, znači ne uviđate krizu sadržaja u popularnoj muzici XXi vijeka. Kako se ona očituje: 1) u songovima (nađite mi ekvivalente Smell Like Teen Spirit i Bohemian Rapsody u 00-tim) 2) čak i u pogledu forme; koji je novi pravac u rock muzici nastao u prvoj deceniji ovog vijeka? 90-tih smo kao novinu imali grunge, post rock i new metal i gomilu elektronike, 80-tih hc, trash i industrial, 70-tih punk, glam i disco, 60-tih art rock, funk i hard rock. Šta ima novo u 00-tim? - A koji je razlog za sve to? Upravo to što se rock udaljio. Postao je muzika nadmenih intelektualcica, koji su "podgli svoj nivo", a nisu prošli osnovnu: tri akorda! Niko normalan o rock muzici ne može tvrditi da posjediju i najmanje znanje, a da negira "three chord song": nisu samo Nirvana i punk 3-4 akorda, to su i The Beatles, The Kinks, Bob Dylan... (pa i Lou Reed čim se otarasio Cagea), a to je ono najvrijednije u ovoj muzici. Uostalom, i najsloženiji jazz songovi sa "7-cama" i kojekakvim uvrnutim hvatovima se mogu svesti na 8 osnovnih tonova. Samo treba malo mašte i srca za to, ali to intelektualcima nikad nije bila odlika... - Rock muzika je "iz naroda", za narod. Ako ne vjerujete da je najbolja muzika ono što se vremenom probilo na tržištu, onda ne vjerujete u istinu. Da, vjerovati u istinu, tj. u njeno krajnje ishodište, je donekle i esteksa kategorija. Vjera u to je vjera i u vrijeme kao čistilište, kako komercijalnih bljazgi tako i posmodernističkih pretencioznih formi. Vrijedno ispliva, te su tako isplivali The Velveti, The Smiths, Zappa... S druge strane vrijeme će da zatrpa ono što je trenutno, poput ovog precjenjenog benda. - Bez obzira da li se radilo o songu od 3 ili 17 min (a i ta se na neki način sastoji od više kratćih struktura koje možeš analizirati kao da su od 3 min), Porcupine Tree ne plivaju baš u songwriters vodama. Stvore oni tenziju i formu na koju će se prižiti oni koji muziku doživljavaju kao matematičke strukture, ali muzika je na sreću više. Za muziku trebaju muda, brzina je za atletičare, matematika za naučnike... - Ne vidjeti sličnosti u Nirvani i Porcupine Tree je još jedan dokaz posmatranja muzike kroz njenu spoljašnost, formu. Onaj ko voli muziku suštinski a ne njene forme, on vidi samo kvalitetnu i manje kvalitetnu muziku, on vidi ili ne vidi ljepotu, shvaćenu metafizički. Oni koji "nasluškuju" muziku, oni prave silne kategorizacije, i njima muzika služi kao ili kao pozadina dok čitaju knjigu, i kao objekat naučnog proučavanja. Međutim, suština je da je ona je oduvjek bila sredstvo duševnog pročišćenja, barem meni i "masama". - Sinoć sam slušao Nevermind, nakon, pa jedno 6-7 godina. Zapeo sam za jednu Lounge Act i Breed. Jebeš pjesme koje ne pjevušiš nakon što si ih čuo. Produkcija je učinila sve one sjajne songove pitkim, ali takva je i muzika The Beatles i The Stones. King Krimson i gomila svakakvih prog bendova je početak tog udaljavanja rock muzike od svoje biti, uvlačenje u jazz elitizam. Kid A je sledeća ključna tačka u degradaciji. - Da zaključim. FMU mudrašima/kritčarima se neće svidjeti ogoljenost Nirvane jer 1) nisu izvalili tu estetiku, tj. nemaju širinu, maštu. Nisu slušali bolje te ne mogu porediti; ne želim već godinama raspravljat o muzici koji ne znaju napamet odpozadi Revolver, Funhouse, The Bends, Master Of Puppets... 2) nadmeni su, tj. nisu neki "ljudi" (Kantov glavni argument za adekvatan estetski sud - ne postojanje "interesa"); mada objektivno nemaju prava na to, sebe i svoj ukus doživljavaju iznad masa, samo zbog održavanja elitnog statusa te otud nikad neće prihvatiti dobrim ono što je popularno 3) iz istog razloga prihvatili su modernizma koji svojim "nova, novija, najnovija" formama ruši sve što je tradicionalno, mada sudbina je umjetnosti da će uvjek ima svoje vanvremenske i vantrendosvke Tolstoje i Šekspire. A njihov ekvivalent za rock se zove Nirvana.
  • Gravatar for Matematicke strukture
    Matematicke strukture (gost) | 09.11.2009. 14.10.38
    @ najgorost Mislim da je sada definitivno i jasno da ti nisi ni slusao Porcupine, nego pricas napamet, jer mislis da oni naglasavaju tehnicku stranu i da se mogu porediti sa Crimsonima, Yesom ili Emersonima. Wrong, oni su pre svega emocija. End of story.
  • Gravatar for rrrrrrr
    rrrrrrr (gost) | 09.11.2009. 15.35.37
    Kakav jazz elitizam u 21. veku?!!! Degradacija nastavljena uz fenomenalan "Kid A"!!! Modernizam ne mora da rusi sve sto je tradicionalno kao sto kazes, vec moze da ga ukomponuje u sebe, prevrne naglavacke i stvori nesto drugacije. Pricas o estetici minimalizma i ogoljenosti, a kao primer navodis Nirvanu!!! I jos mnogo, mnogo besmislica u nikad duzem komentaru koji sam procitao na Popboksu. Definitivno NO COMMENT!!!
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 09.11.2009. 22.27.54
    Očigledno je da ovde mnogi vole i slušaju Nirvanu, hteli to da priznaji ili ne, inače ne bi bilo ovoliko komentara o Nirvani na stranici čija je tema, beše, album Porcupine-a. Album je neinventivan, neoriginalan, već čuto, bez ličnog pečata, riba u okeanu dosadnih stvari. Ništa ne grize. Najviše zvuče kao Pink Floyd, ali Pink Floyd već postoji(Hvala im na tome!). Ocena 2, za trud. PS. O ovim komentarima mogu da pišem do sutra, načitah se svega, ali bolje da stanem, ili ode ovo u nedogled.
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 10.11.2009. 08.11.07
    @rrrrrrr, Zašto tako dug koment, i to sam objasnio na početku. nisi ispratio moj stariji komentar u kome sam objasnio o kakvom eliktizmu je riječ. Kid A nije toliko loš album ali je kulminacija takvog elitizma nastala sa njim. Tačno je to što ti tvrdiš za modernizam, ali po definiciji on je prije tu da ruši. Pročitaj o tome Solženjicinov tekst u zadnjem NINu. "o estetici minimalizma i ogoljenosti, a kao primer navodis Nirvanu" - da! @Matematicke strukture. lijepo sam rekao, čitaj - slušao sam 15 najslušanijih sa Last Fm i pitao da li je to dovoljno. Nemaju tolike emocije o kojima ti pričaš, tj. nekom ko se prizi na stari radiohead, slabo je sve to. End of story.
  • Gravatar for @mim
    @mim (gost) | 10.11.2009. 10.22.03
    Reci ti nama lepo mim sta tebi od muzike danas, ali bukvalno danas privlaci paznju, a da nije datum proizvodnje devedesetih. Puna si nekih opstih mesta u muzici (Nirvana, Pink Floyd, gle, tu je i Betoven!!!). Malo su ti uski vidici, ali valjda u tom tvom svetu zadrtog konzervativizma je to sasvim dovoljno. Ok za Porcupine sto ti se ne dopadaju, ali koliko vidim ti negiras sve sto je nastalo zadnjih deset godina, a da trazi malo vise truda kod slusanja.
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 10.11.2009. 16.57.13
    @ @mim, danas, ali bukvalno danas, baš ništa, u tome se slažem sa najstrogo, tj. sa najgorost i ako muzika Nirvane ne zvuči sirovo i ogoljeno, onda ostavite neki link da čujem ko to tako zvuči, pa da se oduševim i ostavim vam svoje stručno mišljenje, da ne budem baš man in the konzerva!
  • Gravatar for Et in Arcadia Ego
    Et in Arcadia Ego (gost) | 10.11.2009. 18.46.22
    Apsolutni favoriti u zadnjih godinu-godinu i po. Jednostavno, bend cija muzika implementira sve one raznovrsne elemente koje neciji zvuk cine potpunim praznikom za usi. Melanholija, ljutnja, radost, izgubljenost, nada (ne i vera...to ostavljamo Neal Morse-u), ocaj...jasne granice medju njihovim erama, sound-wise, cine ih jos uzbudljivijim, jer i pre Signify i Stupid Dream/Lightbulb Sun i post 2002 era imaju toliko toga da ponude...omiljeni: zadnja tri plus The Sky Moves Sideways i Stupid Dream...top 10 pesama je krajnje nemoguce sastaviti. Mogao bih da balim do bogojavljenja (sto ce zaista biti znacajan period vremena), ali neka...neka ostane na ovome i nadi da cemo ih gledati tokom najavljene "limitirane turneje" sledece godine.
  • Gravatar for @mim
    @mim (gost) | 10.11.2009. 19.12.02
    Malo se rasplini po netu. Izadji iz muzicke caure i sve ce ti se samo kazti. Mozda tek za koju godinu, ali nikad nije kasno.Jedino ako si i ti jedna od onih nepopravljivih tradicionalista i konzerva(tivaca), onda ti nema leka.
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 11.11.2009. 08.23.21
    @mim jedini album uz koji ćeš skakati po stanu kao uz nevermind je Relationship of Command i sve što su izbacili System Of A Down. Uostalom vidi moj izbor 50 the greatest... http://rateyourmusic.com/list/rskljnkv/my_50_greatest_albums__so_far___chronologicaly_/
  • Gravatar for @najgorost
    @najgorost (gost) | 11.11.2009. 09.36.11
    System Of A Down, auh! Dovoljno.
  • Gravatar for ~II~
    ~II~ (gost) | 11.11.2009. 11.27.49
    Najgorost i mim mesaju babe i zabe. Oni se hvataju za muzicke klasike, a ovde se radi o savremenom bendu u cijem izrazu se mogu prepoznati uzori, ali se ne zavrsava sve na tome, vec ljudi unose i svoj pecat. Sve to zajedno cini da oni mocno zvuce i predstavljaju jedan od jacih bendova danasnjice.
  • Gravatar for mim
    mim (gost) | 12.11.2009. 13.36.03
    Hvala na predlozima i sugestijama! Ipak imam probirljiv ukus. @najgorost, ne mogu da otvorim stranicu, ali hvala u svakom slucaju.
  • Gravatar for Johan
    Johan (gost) | 20.05.2010. 00.16.22
    Uh, uh, uh... Koliko isključivosti ovde, jao, jao, jao! Slušajte šta se kome sluša, zašto mora sve da bude u ratničkoj atmosferi! Ja pripadam grupi ljudi koji su otkrili Porcupine tree pre nekoliko godina i zaista mi se dopao taj bend, definitivno ne mogu da ga uporedim sa Pink Floyd ili nekom prof pretečom, momci imaju svoj izraz i zaista su originalni, Wilson jeste multitalentovan i to je neosporno, ali dozvolite svakom da ima uspone i padove. Treba još obratiti pažnju na Pure reason revolution, Oceansize koji su takođe sjajni bendovi. Nirvana je OK bend, ali ima u tom paketu iz 90-tih itekako zaslužnog Soundgarden, Alice in Chains, Stone Temple Pilots, pa i, što ne reći, Pearl Jam koji su svakako kvalitetni bendovi, po mom skromnom mišljenju Nirvana ne može da im primiriše u bilo kom smislu!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.