(Relapse)
Teškaši iz Džordžije odličnom crvenom albumu pariraju sjajnim plavim pobratimom
Ako se prethodni Red Album mogao opisati kao rok album, ovogodišnji Blue Album je njegov prog parnjak.
Evolucija u metalu i roku se nastavlja. Fascinantno je koliko Mastodon imaju uticaja na novije bendove metal, stoner, sladž i ostalih težih usmerenja. Tako se, plastičnije rečeno, Baroness mogu opisati kao mešavina modernijeg zvuka (već pomenuti Mastodon i Isis) i starih zveri (Black Sabbath, Led Zeppelin). Objedinjujuće za obe struje je stav i odnos prema formi albuma, ili bolje reći – vinila.
Uprkos neprikosnovenoj produkciji, neverovatan je staromodan (vintage) senzibilitet koji provejava kroz Blue Album. Koncept je postavljen slično kao i kod prvih nekoliko Black Sabbath ploča – red pesama, akustični tj. instrumentalni pasaž, ponovo red pesama. Bend se ne boji da povremenim trominutnim delovima sklizne u nepoznate teritorije, pritom ne gubeči iz vida celinu. To ne bi bilo čudno u 2009. godini da nije toliko ubedljivosti s kojom Baroness to čine, jer Blue Album zvuči kao vanvremenska ploča. Mogla je biti snimljena 1972. kad i Vol. 4, 1984. kad i Ride The Lightning, jednako kao i danas.
Isti taj vintidž fazon je primenjen i u svirci („onako kako se nekad sviralo i kako su se nekad pravile pesme“), a itekako i u produkciji. Ploča zvuči toplo, kao stari usnimci sa magnetofonske trake, sa malo ili bez imalo pomoći kompjutera.
Harmonske Thin Lizzy gitare su tu, pank bubnjevi, stoner rifovi, akustični milozvuci, psihodelični efekti... S tom razlikom što kod Baroness sada sve deluje jednostavnije. A nije. U tome je lepota talasa Plavog Albuma. Psihodeličnih efekata ima taman toliko da začine pesmu – tako Steel That Meets The Eye po vokalima podseća na sumornu braću lucidnih Animal Collective.
Gitarske melodije su na novom albumu lepše uparene. Razlog verovatno leži u novom gitaristi. Brian Blickle je napustio bend prošle godine, a zamenio ga je Pete Adams. Fuzirane gitare gurnute u prvi plan usred pesme jedno su od najlepših iznenađenja i detalja ovde.
Uopšte, Baroness slede stari dobri trik miksanja pesme koji se sastoji u spuštanju volumena celog miksa, osim instrumenta koji solira – suprotno današnjoj produkciji, u kojoj je sve spaljeno kompresorima, da bi solo deonica bila još glasnija, „prepanjena“ i „izgorela“. Interesantno je da se danas sve više muzičara i producenata bave tim fenomenom, poznatim kao loudness war. Baroness to vešto izbegavaju na svim poljima, jer dozvoljavaju da pesme dišu sama od sebe, bez nekakvih modernih tehničkih „pomagala“.
Produkcija bubnja i doboša je u prvom planu. Allen Blickle se pokazao kao odličan bubnjar, pod čijom tehnikom metal pesme nisu ovako lepo gruvale još od Sepulturinog Chaos AD.
Jake Leg je apsolutna hit pesma, a u stopu je prati A Horse Called Golgotha. John Baizley se prilično umilno dere/peva tako da ovakav pristup ni najmanje ne bi zasmetao nekome ko se, nedajbože, gnuša metal bendova sa pevačima koji „povraćaju dok pevaju“.
U suštini, ovaj Blue Album glavne predrasude prema metalu razbija činjenicom da je rok album. Tokom 70-ih godina prethodnog veka nije bilo bitno da li Black Sabbath ili Led Zeppelin sviraju metal ili rok, (bilo je bitno samo da prave dobru muziku), a Baroness se odlično nadovezuju na tu tradiciju.
Možda ne najbolje teškometalno izdanje, ali sigurno predstavlja najprijatnije iznenađenje u 2009. što se ovakvog zvuka tiče.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
baron zenba (gost)
| 26.11.2009. 15.55.19
iskidase!
https://www.youtube.com/watch?v=yk-G1hRiBrU
-
Rosemary (gost)
| 26.11.2009. 16.30.08
Fin tekst o najbolje mladom hard rock bendu danasnjice. Album godine za mene bez sumnje. Lepo je videti da Popboks podrzava Baroness, devetka i osmica, svaka cast! :)
-
Bole (gost)
| 26.11.2009. 16.49.05
Zanimljiv osvrt na loudness war. Moze neka kolumna da padne o tome :-) O zloupotrebi autotune efekta posebno!
-
trenje (gost)
| 26.11.2009. 23.05.39
Super album, odlična recenzija.
-
Gde li je najgorost... (gost)
| 27.11.2009. 10.33.35
...da nam prica kako vise nema "songova" i kako je grandz neprevazidjen?!?!?
-
mim (gost)
| 27.11.2009. 19.12.35
Papazjana. Mora da su ove terce u gitarama evolucija u metalu i roku. Moze malo manje subjektivnosti???! 8.5 ??
-
aku (gost)
| 30.11.2009. 09.05.16
nemam ja ovde zamerki, no mim je potpuno upravu - terce i 8.5!?!
-
@mim (gost)
| 30.11.2009. 14.06.09
Pitchfork je puno nahvalio pa mora i Popboks!!!
-
@mim (gost)
| 30.11.2009. 18.05.17
Album zaslužuje toliko, šta trenutno ima kreativnije u metalu sem njih i Mastodona? Eventualno i Gojire. Baš me zanima koji je tebi album iz ove godine zaslužio osmicu.
-
Ghostface Z-la (gost)
| 30.11.2009. 19.04.47
konacno se recenzira neki relevantan metal album ovde.
baroness se sa lakocom izdvaja trenutno od svih metal bendova, cak i od onih koji su donekle slicni (mastodon, kylesa)
-
Sinisa (gost)
| 02.12.2009. 13.05.05
Solidan i na momente zanimljiv album, ali ni prineti Mastodonu s kojim se poredi, ni aranzmanski a narocito ne produkcijski.
Ne znam o kakvoj se toplini ovde prica kad je produkcija maltene amaterska...bubanj je muljav, taman i nekompaktan, kao da je sniman sa dva mikrofona, sto ne mora biti lose (vidi Primus-Brown Album) ali ovde jeste.
Vokal bolje da ne spominjem ni kvalitetom ni koliko iskace iz snimka...
Ako je to vintage, onda to nikom ne treba...
Kakav Chaos AD, ni blizu, a da ne pricamo o mnogo boljim albumima i samim bubnjarskim aranzmanima.
Mogao bih ja ovako jos dva sata, ali da ne gnjavim....
-
trenje (gost)
| 04.12.2009. 18.16.25
@Sinisa
Produkcija na Mastodonu je modernija, dok je na Baronessu skroz oldskul, tipa čuje se koliko fuzziran solo ode u prvi plan kada se pojavi i baci sve ostalo u drugi plan, kao na starim albumima. Otkud znaš da ovakav 'vintage' nikome ne treba? :) Nije nikakav revolucionarni album, ali u moru današnjeg dosadnog metala, ovo je odlična ploča.
-
Sinisa (gost)
| 08.12.2009. 09.15.12
@ trenje
ne postize se vintage time sto se lose zvuci i producira...
npr svako album The Beatles zvuci bolje od 90% albuma ikad snimljenih kod nas
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.