(PGP RTS)
Četvrti album sastava koji spaja folk ritmove i moderne zapadne stilove
Šta da radi recenzent kada treba da piše o izdanju koje već na par slušanja pleni sviračkom kompetentnoću, solidnošću izrade, a koje, pak, sa druge strane, ostavlja jasan utisak nedorečenosti? I koje nedovoljno zagreje (dobronamerno) srce.
Šta drugo no da krene u objašjavanje svojih utisaka, u odbranu koja lako može da zaliči na napad.
Vasil Hadžimanov je unikatna i dragocena pojava na preživelim ostacima ovdašnje jazz scene, to je gotovo aksiom, i sa prethodna trii zdanja zavredeo je i pažnju i prostor i vreme. Dosledno istrajavanje na izrazu (fuson-jazz u širem smislu), koji ni u vreme opšte planetarne prihvaćenosti nije pustio korene na ovom tlu je, bilo da je reč o jakom ubeđenju i/ili odlici karaktera, za svaku pohvalu.
I 11 razloga za.. (2001), Kafanki (2003) i 3 (2007) su kvalitetna izdanja, i oba i danas stoje kao rečita ilustracija jednog talenta.
Sada je došao red na neumitno ’ali’. Naime, Vasil Hadžimanov i bratija nisu zaluđenici iz samizdat odeljka, oni se trude (i to im polazi za rukom) da svoja izdanja plasiraju na mnogo višoj ravni. I Života mi... ima taj karakter, osmišljeno je dosta ambiciozno i nimalo kao odraz pasionirane kućne radinosti. Tome u prilog ide i poduža lista gostiju na ovom izdanju: Bisera Veletanlić, Senka Velentanlić, Vasilisa (to je taj kućni deo), Teodossi Spassov, Samir Kurtov, Aleksandar Sedlar, Branko Trijić, Gudači Svetog Đorđa...
Problem se javlja na idejnom planu. Vasil Hadžimanov Band ne uspeva da se ukoreni na tržištu kome se nudi, premda to nominalno pokušava (kako drugačije objasniti jak upliv balkanskih etno ukrasa u osnovnu muzičku mustru?). Ovo je album čiji su autori zagledani u vlastita sviračka umeća i krajnje domete, zaboravljajući da delaju na polju popularne kulture. Introspektivnost nije za kuditi, ali ipak nju samo par koraka deli do samodopadljivosti.
Recimo, već u prve dve numere (Balkan Tribes, u kojoj VHB prodru na teren Ognjena i prijatelja, i Perdao) na listi zvanice se nalaze Svebor Šakić i sestre Veletanlić. Njihov doprinos zaustavlja se na povicima ’oooo’/’aaaa’. Zašto? Kada su sviračke finese po sredi, usviranost i verziranost sigurno ne bi pale u senku da su ove numere obogaćene iole zahtevnijim vokalnim ukrasima.
Martina misterija ostaje na nivou poigravanja poznatim funk rešenjima kakvih smo se naslušali na muzičkim skorovima filmskih eksploatacija 70-ih, i ova numera kao još jedna vizit-karta verovatno ima svrhu podsećanja na osnovna muzička nadahnuća Hadžimanova i njegovih saradnika. Rasvirani funk je u ponudi i u kasnijim, tipskim Slankamen (Salt Rock City) i E Train for Wayne.
Give me (the) 9 je daleko najuspelija numera na čitavom izdanju, jer govori dosta toga o svetonazorima autora, istovremeno budeći prijatnu asocijaciju na ranije radove Leb i sol. Slična dijagnoza stoji i za naslovnu numeru, kojoj ipak zafali zaokruženosti i samosvojnosti.
Završna Krstačko kolo (live) se, iako je najambicioznije konciprana (zvučnu kulisu sačinjavaju tapan, bedir, rek, kaval, zurla, gudači, ženski vokal...), i premda bi se lako izborila za mesto na nekoj kompilaciji Buddha Bar, previše naginje nad liticu što se nadvija nad mulj Ilićeve Balkanike da bi zavredela pohvalu.
I eto nas na početku priče – recezent je ostao ravnodušan, u nemogućnosti da previdi trud, talenat i strast kreativaca iz ove priče, ali i da, na drugoj strani, sagleda razlog postojanja ovog izdanja.
Na jednom tasu talenat i kompetencija, na drugom diskretni autizam i izdanje koje je samo sebi osnovna svrha. Stoga je i krajnja ocena tačno na sredini.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Djape (gost)
| 01.12.2009. 14.43.29
Vasil Hadzimanov je za ove prostore otkrovenje. Tu mislim na siru publiku, one koji "slusaju jazz" samo na BG jazz festivalu, a kuci obicno imaju po koji disk iz casopisa Musica Jazz od 100 kinti, najvece "hitove" Milesa Davisa ili neki Vasilov original album i to ne slusaju gotovo nikada. Najveci problem kod njega i njegove muzike je sto kod prave, iskrene jazz publike i ljudi koji malo vise i dublje slusaju jazz ne izaziva neku posebnu paznju, zato sto je za te malo vece standarde ispod proseka. Cisto sumnjam da on moze da ponudi nesto vrednije paznje...Svaka hvalospevna recenzija od pravih jazz kriticara je vise stvar kurtoazije i cinjenice da na ovim prostorima ne postoji kvalitetna domaca scena, pa je onda situacija "daj sta das".
-
нананана неколико дана (gost)
| 01.12.2009. 17.39.49
василије је бјеше оно младо момче што својему дјетету забрањује да слуша неке музике, без причи и објашљавања?
http://www.popboks.com/vest.php?ID=11043
-
djape (gost)
| 01.12.2009. 17.59.58
ja insistiram na vasilovom tržišnom potencijalu u okviru jednog relativno malog specijalizovanog tržišta ali veoma unosnog. mislim na promotivna okupljanja/koktele koje organizuju velike inostrane kompanije. siguran sam da vasil svojim opusom, profesionalnošću i zanatskim umećem može da ponudi većini organizatora takvih događaja pravu meru "balkanskog" i "fensi". (moguće je da on već to radi, mada nisam čuo)
u svakom slučaju ovo je verovatno najuspešnije osmišljena i izvedena balkan flavored funky elevator muzika i pošto zaključujem da je recenzent imao dobronameran pristup, cenim da je ovaj ugao nenamerno propustio.
(inače, da ne bi bilo neslanih šala i doskočica na račun ovog mog komentara samo želim da naglasim da sam potpuno ozbiljan, bez trunke ironije)
-
@djape (gost)
| 02.12.2009. 10.24.04
djape, objasnio si neke stvari.
mada, mozda je previse frenetican za elevator music...
u svakom slucaju, ovakve ispovesti zasluzuju svaku pohvalu:
http://www.popboks.com/vest.php?ID=11043
""Mislim da je [muzika] veoma dosadna, prosta, nekreativna, peglanje jednog te istog… "
nema bolje recenzije necijeg rada, nego kad sam umetnik iskreno progovori o svojim delima...
-
superoperater (gost)
| 02.12.2009. 12.01.20
"kako drugačije objasniti jak upliv balkanskih etno ukrasa u osnovnu muzičku mustru?" ...Pa možda bi drugo objašnjenje bilo - zato što je ovo Balkan.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.