Editors na trećem albumu susreće Flooda i okreće se sintisajzerima
Teško je izdržati početnu navalu visoko stilizovane epske tame na početku albuma, mračnu sintisajzersku podlogu i bariton koji peva: "I swear to God, I heard the Earth inhale, Moments Before it Spat its Rain Down on Me".
No, to jesu Editorsi, i to jeste senzibilitet konzistentno sporeveden na čitavom albumu.
Mrak koji Editors nude nije od one vrste za koju znamo da intimno muče autore (ne samo Editorse), koji sa jedne strane vuku poređenja sa Joy Divison, dok sa druge strane poseduju U2 stadionski potencijal i pristup. Neko može da bude uvučen u takvu dramu, drugi će je odbaciti kao neautentičnu i unapred strateški osmišljenu.
Nije da se očekuje od svakog muzičara da izgori poput Kurt Cobaina, ali avaj, još manje se očekuje da izbledi.
Album In This Light And On This Evening je producirao Flood, i otud očekivane promene u zvuku idu u pravcu nekih bendova sa kojima je radio (prvi na pamet padaju Depeche Mode). Korišćenje sintova i efekata čine da album zvuči bogato. Očekivano za A klasu produkcije, s tim što su aranžmani često zanimljiviji od samih pesama.
Iako ne pokušavaju da repliciraju zvuk koji ih je doveo do velikih arena (što je za pohvalu), izvesno je da je meta ista. Čak i povremeno industrial zvuk, sirovi sintovi, motorik ritmovi koji evociraju kraut rok, gitarski efekti koji će vakog gitaristu-avanturistu baciti u dubiozu, kao i debeli melodični bas – sve zajedno zvuči grandiozno i atmosferično.
Duboki glas pevača Toma Smitha, odnosno nivo teatralnosti koji ste u stanju da istrpite, je tačka koja će najviše uticati na konačan sud slušaoca o Editorsima.
Neuverljivo tragično postaje komično, i to je ono što se može iskusiti često tokom susreta sa ovom muzikom. Suviše često duboki glas izriče mračne i pretenciozne fraze koje zvuče kao neki ripoff engleske tradicionalne poezije.
Sa druge strane, ovde ima zanimljivih pesama. Bricks and Mortar je prijemčiv pop, predodređen za top liste, sing Papillon je retro sint pop koji mami na ples, The Boxer naginje Closer fazi Joy Divisiona, Eat Raw Meat = Bllod Drool je, opet, zanimljiva jer se razlikuje od ostalih (jer do krajnjih granica forsira sintisajzere).
Editors će svakako i ovim albumom uspeti da održe stečeni status. Arene neće biti praznije, a pritom su promenili trikove, rizikujući donekle.
Ono suštinsko ipak ostaje – Editors su i na novom albumu verni pretencioznosti i izrazu koji pati od izveštačenosti.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pexa (gost)
| 02.12.2009. 13.20.10
Oduvek su bili trećerazredni britanski odgovor na Interpol. Ovo je jedan od bendova koji potvrdjuje u kakvom je čabru britanska scena poslednjih 20 i vise godina (čast izuzecima).
-
Reče Pexa... (gost)
| 02.12.2009. 13.46.49
... i ostade živ:)
-
Aku (gost)
| 02.12.2009. 15.35.35
na vreme....
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 02.12.2009. 16.59.03
Slažem sa Pex-om. Prvi album zanimljiv, u akustičnoj varijanti zvuče zanimljivo, ali ovaj album je katastrofa. Prazno...
-
trenje (gost)
| 02.12.2009. 17.01.48
Užasan album, prethodna dva su bila odlična, ali ovaj je stvarno loš. Kao kvazi-indie Depeche Mode.
-
Peca (gost)
| 02.12.2009. 18.36.10
Ovo je mnogo dobar album, melanholican, a Editorsi su jedan od najboljih bendova (naravno mnogo bolji od interpola)'
A i ovaj recezent nema pojma o editorsima a i nije lepo preslusao album jer nije na prvu
-
Are you MAD? (gost)
| 02.12.2009. 18.40.39
Ne znam da li smo slusali isti album. Meni je ovo za klasu bolje od prethodnog (i za klasu gore od neprevazidjenog prvog). Dodao bih da je "Bricks and Mortars" jedna od najboljih stvari koje su ikada napisali, ako ne i najbolja. O ukusima stvarno ne vredi raspravljati.
-
ovaj trenje... (gost)
| 02.12.2009. 19.32.19
...kao da je ja. svaka rec mu je na mestu. prva dva editorsa su super, pexa nema pojma.
-
kibuki (gost)
| 02.12.2009. 20.20.00
Meni je album sasvim okej. Vokal je odličan i predstavlja pravo osveženje posle onih silnih indi momaka koji kao da će dušu da ispuste ako pokušaju malo glasnije da pevaju. Bricks & Mortar je predivna, a ostatak albuma, mada verovatno neće ući u anale rok muzike kao najbolji album 2009, ipak prija da se tu i tamo presluša. A uživo su Editors znatno bolji.
-
Pexa (gost)
| 03.12.2009. 08.05.07
"Pojavi se mladi bend (Interpol), postane mainstream, reaguje muzicka industrija i krene da fabrikuje klonove (Editors, She Wants Revenge...)."
Moj komentar, ranije objavljen.
-
Ali... (gost)
| 03.12.2009. 11.33.07
Pekso, nisi u pravu. Šinterpol je bezmud, Šinterpol nema muziku za šutku (sem u slou-moušnu), Šinterpol se stidi da zapleše čak i ako to situacija (ne) zahteva. Ipak, novi Editors jesu sranje, za razliku od protekla dva.
-
Anoniman (gost)
| 03.12.2009. 12.21.54
@Ali
"Šinterpol nema muziku za šutku".
Argument godine. Bez uvrede.
-
Pexa (gost)
| 03.12.2009. 12.31.38
J*****, opet zaboravio da stavim ime pa me potpisali anoniman.
-
Ivana (gost)
| 03.12.2009. 12.41.35
@ Pexa
Tvoja izjava je izjava godine. U negativnom smislu, cisto da se ne poradujes.
-
Pexa (gost)
| 03.12.2009. 13.33.59
@Ivana
Srce moje...
-
m,sawyer (gost)
| 03.12.2009. 15.03.31
E moje besprekorno i apsolutno ispravno misljenje kaze da album nije los, nije lak na prva slusanja, ima par stvarno dobrih pesama, ali i par prilicno prozirnih. Ja bih da ocenu 6.5, a Papillon, Eat Raw Meet = Blood Drool i You Don't Love su standout pesme ovog albuma.
A uporedjivanje Interpola i Editorsa i She Wants Revenge i White Lies je jedan uzasan hipsterski i pretenciozni posao.
-
mim (gost)
| 03.12.2009. 16.19.05
Smrt kompjuterima!
-
elpaso (gost)
| 03.12.2009. 16.58.43
Steta sto ostatak albuma nije dobar kao Papillon, koji je najbolji New Order kako nema istih.(plus odlican spot), ostatak prilicno ravan, dzaba flood... a sto se tice britanske scene to stvarno postaje naporno da nema Horors ili Peta Molinaria(i jos par casnih izuzetaka), ne bih se imalo sta cuti, samo varijacije na temu "puno sam slusao novi talas kad sam bio mlad".
-
sm (gost)
| 04.12.2009. 00.07.02
dajte onda i momi kaporu da napise poneku recenziju. no hard feelings, ali nije sve e-ka-ve-iz-devedeset-i-ne-ke.
ko ovo ne kapira, dzaba mu beli sengen.
it kicks like a sleep twitch!!!
-
deadbeat (gost)
| 04.12.2009. 10.37.49
Ako je nesto mracno, ne znaci da je i duboko... a ovo totalno suxxx. Bas sam se razocarao - ocekivao sam, nakon osrednjeg drugog, nesto sto bi se po kvalitetu bar priblizilo prvom albumu. Ali ne - PRETENCIOZNOST je kljucna rec. Prava demonstracija toga da i knock-off Joy Division-a moze da napravi stvari sa upeglanom formom, ali bez ideje i sustine (citaj: dobre pesme). Izgleda da u ovom zanru nema dalje od prva dva albuma Interpol-a i prvog Editorsa - sve drugo je, u najboljem slucaju, osrednje.
-
Po pisujem (gost)
| 04.12.2009. 14.39.02
''Izgleda da u ovom zanru nema dalje od prva dva albuma Editors-a i prvog Interpola - sve drugo je, u najboljem slucaju, osrednje.''
-
Nizina (gost)
| 09.12.2009. 19.36.53
Ja sam ih gledao pre par dana uzivo u Becu, i ljudi jako dobro sviraju a i pesme koje mozda izvestaceno zvuce na albumu dobijaju toplinu u zivom izvodjenju...
-
tozzinjo (gost)
| 15.12.2009. 12.02.39
stvarno album i nije na prvu loptu. ali posle pazljivijeg slusanja, ulazi pod kozhu. ne znam..meni uz dredg i pure reason revolution, nesto najbolje u poslednjih mjesec, dva sto sam slusao.
tacno je, plesu na granici pretencioznosti..a opet imaju nesto od tog joy division shmeka, cijoj zaostavstini mnogo vise duguju nego npr spomenutim depeche mode.
odlican bend, ni za porediti s interpolom i tim placljivim bezmudnim bendovima...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.