Reality Killed the Video Star

Nekadašnji enfant terrible mainstream popa se nada da će ostati upamćen po ovom izdanju

Jelena Maksimović

Ocena:
3

Sećam se razgovora sa jednim prijateljem od pre par godina, koji je besneo nad činjenicom da je EMI ponudila Robbiju Williamsu ugovor od tada rekordnih 80 miliona funti. „Je 'l znaš koliko izvođača su mogli da snime albume za te pare?“. Mnogo, naravno.

Danas su i EMI i Robbie u problemu. Diskografska kuća se očigledno prefinansirala i trenutno traži kupca.

ROBBIE WILLIAMS A Robbie, ma kako neverovatno zvučalo, na osmom albumu ima probleme sa svojim muzičkim identitetom.

Početak njegove solo karijere krasila je neverovatna samouverenost i ekcesi u stilu rock zvezde (prva dva albuma izdata u Britaniji su u Americi izašla pod nazivom The Ego has Landed). Možda je taj nekonformizam i bio njegov najveći kvalitet, ako zanemarimo hitove koje je za njega pisao Guy Chambers. On je uspevao da nađe dobar balans između retro ugođaja, emotivnosti bez patetike i vickastih stihova.

Iako to nije ništa revolucionarno, Williamsovi albumi iz 90-ih su zvučali konzistentno, sa ravnomerno raspoređenim hitovima. Posle solidne posvete herojima stare škole kao što su Sinatra, Nat King Cole ili Duke Ellington, na albumu Swing When You Are Winning, Robbija su ophrvali lični problemi, borba sa raznim zavistima i depresijom.

Escapology je trebalo da najavi novu eru, 80 miliona vrednu, a dobili smo mlaku ploču, koju je obeležio rastanak sa dugogodišnjim saradnikom Chambersom.

Tokom priprema koje su pratile snimanje novog albuma, delovalo je da je Robbie na putu da se pomiri da Chambersom, kao i da sarađuje sa hit producentom Markom Ronsonom. Međutim, za krajnji rezulat će biti odgovorna produkcija Trevora Horna, nekadašnjeg člana benda The Buggles, autora hitića Video Killed a Radio Star, koji se simbolički vezuje za početak MTV ere.

Čovek mlad, a već žali za prošlim vremenima, implicira naslov albuma Reality Killed the Video Star. Koliko se od njega očekivala kritika reality show fenomena, toliko ne bi iznenadilo ni da je sam ušao „u kuću“. Ako nastavi u ovom smeru, to je krajnja destinacija.

Sem orkestriranog prvog singla Bodies, zaraznog dancefloor zicera Difficult for Weirdos i igre reči u rockerskoj Do you Mind?, ostatak albuma se guši u prosečnosti.

Last Days of Disco zvuči kao Pet Shop Boys i to u svojoj lošijoj fazi, a Deceptacon kao George Michael koji razmišlja o budućnosti ispunjenoj robotima, dok se ne ubaci akustična gitara, koja podseća na hotelske terase, a utisak zapečaćuje ljigavost pratećih vokala. Najbolje pesme koje su se bavile odnosom prema slavi, Robbie je birao drogiran. Kad je ovako strejt on nudi Starstruck i Superblind, pesme koje ćete zaboraviti posle prvog slušanja.

Horn je tražio pogodan ugao u koji bi pogurao Williamsa i izbor je pao na aranžmane sa velikim orkestrima u čemu je imao pomoć Anne Dudley, nekadašnje članice The Art of Noise i dobitnice Oskara za filmsku muziku.

Ali najviše što Robbie dobacuje u tom smislu je veoma slično West end mjuziklima (Somewhere).

Muzički predvidljiv i tekstualno neinspirativan, album Reality Killed the Video Star može da se sluša, naravno, ali slušalac nema za bog zna šta da se uhvati. Robbiju samo preostaje da se zahvali Bogu što ga Take That primaju nazad.

Povezano:

Rudebox, recenzija (2006)

Audio:

MySpace

Komentari

kenken (gost) | 29.12.2009. 13.33.42

Sve je ovo u redu, ali meni ovo deluje suvise ozbiljno za nekoga kao Robbie. Nas Robi je performer, ima sjajan glas,njegovi koncerti su show program i moze da napravi sto puta gori album od ovog, ali ja cu kupiti kartu za njegov koncert i bice mi do jaja.
Pexa (gost) | 29.12.2009. 13.40.18

@kenken Samo napred
tozzinjo (gost) | 29.12.2009. 14.25.30

upravo je robbie williams jedan od onih "estradnih umjetnika" za kojeg njegova ciljna publika ne mari da li je album konzistentan ili je samo skup nabacanih odradjenih stvari uz dva tri hit zicera. mislim da se robiju apsolutno j**e sto ga nece slusati fanovi interpola ili the smiths, jer da je zavisio od njihove posvecenosti i volje za kupovinom albuma, davno bi gladan ostao. tako da se slazem skroz sa recenzijom, ne slazem se s ocjenom. jer, dovoljna su i ova dva hitica poput bodies i f.e.n.o.m.e.n.a.l.n.e. difficult for weirdos, pa da album zaradi vise nego svi albumi omiljenih bendova robijevih kriticara. na rkaju krajeva, to mu je i bio cilj s ovim albumom, zar ne?
kenken (gost) | 29.12.2009. 14.57.50

pre neki dan mi ostade ukljucen MTV ...i sad idu pesme jedna za drugom, te Snoop Dog ili kako god, pa Rihanna, pa ne znam "neki sad popularan" i krene bodies...jebote, totalna alternativa!
tijelesa (gost) | 29.12.2009. 15.13.50

robika je car. a i jelena je carica. rastrzan sam.
M (gost) | 29.12.2009. 18.54.05

Robiju je bolje da odustane od snimanja, jer ovo je treci album u nizu koji je krs.
ulicni hodac (gost) | 29.12.2009. 21.30.31

ma mozda ovo i nije album za pamcenje a robi je legenda i istinski showman
@M (gost) | 29.12.2009. 22.30.07

neb se ja tu slozija... pamtim i rudboks, i siz madona, i tripin, i advertajzin spejs, i sin sin sin...a ponekad i zapevusim.
Pexa (gost) | 30.12.2009. 11.27.08

Da nisam video ove komentare ne bih ni znao ko sve posecuje Popbox. Izgleda da su pocele da vas posecuju siroke narodne mase. Nemam nista protiv, dok to ne pocne da utice na uredjivacku politiku. Valjda nece.
serif djokic-krnjevac (gost) | 30.12.2009. 22.07.50

pexo, dozvoli, ali...sta je strasno u ovim komentarima? mislim, elaboriraj, mozda vidis nesto sto ja nisam video.
mim (gost) | 01.01.2010. 13.28.37

Cilj SVAKOG albuma je novac. Take That - boy bend, gde svaki boy ima od 40 do 50 god. Šta nije u redu s tom slikom? A da tragovi voza koji uh je pregazio. Da li je ovo najniža ocena na Popbox-u?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike