Šta smo namerno, a šta slučajno prethodne godine propustili u svetu teških gitarskih distorzija
Kako to obično biva, Ameri su ponovo spasili svet, ovoga puta je to bio svet heavy metala. Pre svega nekoliko godina ovaj ekstremni muzički pravac se nalazio na marginama, na nekim medijima još uvek zabranjen, na nekim ignorisan, i slabo slušan van minuciozno određenih granica.
A onda su dugokosi tinejdžeri preko bare otkrili melodični švedski death metal, ukrstili ga s hardcoreovskim rifovima i BUM – eto nove senzacije: New Wave of American Heavy Metal. Nije prošlo puno vremena dok Killswitch Engage, Lamb of God ili Chimaira nisu počeli da se pojavljuju na nacionalnoj televiziji, bivaju nominovani za Grammy i prodaju basnoslovne tiraže.
Mic po mic, doživeli smo 2009. godinu u kojoj je sasvim normalna stvar da metal bendovi osvajaju Billboard, kul indie mediji uzdižu u nebo neki ortodoksni black metal, Bret Michaels ima svoj šou na VH1 gde se cice takmiče za njegovo srce, a na metal koncertima preovlađuju normalno obučeni i trezni ljudi. Da, metal je definitivno ponovo “in”, granice su se potpuno otvorile, i zbog toga se i mi pridružujemo opštoj pomami, iscrpno analizirajući prethodnu godinu i beskompromisno odvajajući žito od kukolja.
Klasičan heavy metal zvuk svakako su obeležili vatreni heroji Manowar i njihov groteskni singl Thunder In The Sky, u okviru koga se nalazi 16 verzija potresne balade Father, sve na različitim jezicima. Srećom po nas, izostao je srpski prepev, ali zato je tu sasvim korektno otpevan hrvatski Otac, dok bi šaljivdžijama mogao da bude zanimljiv i bugarski Tatko.
Zvanična premijera sastava Heaven & Hell, koji je zapravo Black Sabbath iz ere u kojoj je pevao Ronnie James Dio, nije prouzrokovala željenu euforiju, jer manjka u hitovima i zvukom više podseća na Diove solo radove. Ipak, više brine vest koju smo saznali krajem novembra, da vremešni legendarni pevač boluje od raka stomaka, pa mu ovom prilikom poručujemo da se ne da i da mu svi držimo fige za brz oporavak.
Da ne bude sve crno za ljubitelje najstarijeg podžanra metala u godini za nama pobrinuli su se dobrim albumima doomeri Candlemass, stoneri Mustasch i glameri Steel Panther, koji su duhovitom parodijom kakvu odavno nismo čuli podsetili kako su (i zašto) Mötley Crüe dominirali u svoje vreme. Ako je tradicionalistima, pak, sve to traljavo i neiskreno, prošlogodišnje izdanje Age Uprising, najboljeg classic heavy metal benda trenutno, Slough Feg, ih nikako neće ostaviti ravnodušnim. A, ako im ni to nije dovoljno, tu je uvek KST...
Trešeri i dalje kukaju o starim vremenima kada je thrash metal bio na vrhuncu, pre nego što je, kako vole da kažu, nasilno prekinut grungeom, a iz tih krokodilskih suza izvire sve veći broj povratnika koji banalnim i iritirajućim izdanjima uzduž i popreko pljuju po svojoj legendi. Ako bi se kao parametar ocenjivanja uzela glavna vrednost u ovim okvirima, a to je što izraženija verodostojnost muzike u odnosu na period od pre 25 godina, onda su u 2009. najviše valjali Slayer, Kreator, Artillery i Municipial Waste, dok su Megadeth, Voivod i mnogi drugi samo bledi hologrami nekada smislenih bendova. Ove godine se očekuju novi Testament, Exodus, Anthrax, Overkill i povratak još jednih velikana Forbidden, što već u najavi obećava dragocenih 365 dana za trešere.
Još ako sve to bude zvučalo kao 1985, gde će nam biti kraj...
Najekstremnije podžanrove, death metal i grind, i dalje trese egzistencijalna kriza zbog sve jačeg upliva izuzetno popularnog bezdušnog skrnavljenja iz američke kuhinje, zvanog deathcore. Da se dospelo u svojevrsni cul-de-sac pokazuje utisak da su Nile sa, za svoje pojmove, nešto slabijom pločom obeležili prilično mršavu godinu u death metalu, dok je na grindcore polju, osim Agoraphobic Nosebleeda i Magrudergrinda, malo toga vredelo.
Povratnici ni ovde nisu izostali, a među njima su najubedljiviji bili Holanđani Asphyx koji su se, očekivano, daleko bolje snašli od zemljaka-nemezisa Pestilence. Od jakih imena su Napalm Death, Behemoth, Cannibal Corpse i Suffocation izdali pristojne albume, kojima se ne može puno toga prebaciti, ali koji ni blizu ne dobacuju do standarda na koje smo navikli. U 2010. se s nestrpljenjem očekuje novi Morbid Angel, povratak švedskog grinda, kao i polako odumiranje deathcoreovskog trenda.
Drugi srodan američki trend metalcore i s njim povezan (pretežno evropski) modern metal nakon početnog zamaha pokazuju zbog čega je u metal zajednici oduvek postojalo dosta predrasuda prema njima, a da to nije zbog toga što šetaju najbolje ženske. Gotovo je nemoguće snaći se u svetu u kome se bendovi više ne raspoznaju i u kome sve zvuči toliko plitko i orijentisano ka tržištu da se ne može ni provaliti ko od koga krade niti da li im je za pravljenje ploče bilo potrebno dva ili tri sata.
Najizrazitiji primer je trenutno najslušanija mlada metal grupa Sonic Syndicate i EP Rebellion koji najavljuje njen ovogodišnji mega album. U malobrojne izuzetke prošle godine spada američka trojka koja u metalcore ubacuje dosta elmenata Southern rocka – Every Time I Die, Maylene and the Sons of Disaster i He Is Legend, kao i legendarni ekstremni sastav Converge. Stvar je kod modernista do te mere očajna, da bi i Rammstein sa aktuelnim izdanjem mogli svima da održe lekciju kao mi nesrećnim Mađarima u onom baražu.
Situacija je već znatno drugačija kod stoner, sludge i post metala, koje svaki pošten metalac može da označi jednom etiketom – hipsterski ili, još približnije, pitchforkovski metal. O Baronessu smo već pisali, a njima su uz rame sugrađani Kylesa sa albumom Static Tension, koji svojom sludgy psihodelijom pozicionira Džordžiju u samom vrhu današnje heavy muzike. U godini u kojoj su post-metal pioniri Isis pomalo podbacili, a Sunn O))) postali slušljivi, bljesnuli su još jednom doom veterani YOB i Shrinebuilder – nova epska supergrupa doom/stoner kralja Scotta “Wino” Weinricha u kojoj sviraju mnoge face, poput Scotta Kellya iz Neurosisa.
Od silnih instrumentalnih izdanja najveću pažnju zavređuje Sol Eye Sea I bostonske petorke Irepress, dok se kao najveće iznenađenje izdvaja anonimni danski kolektiv Kellermensch, koji je na ingeniozan način uspeo da u svoj zvuk inkorporira uticaje Tome Waitsa, Einstürzende Neubautena, Neurosisa, White Stripesa, Black Flaga i Neila Younga.
Nesvakidašnje plodonosnu godinu ostvario je i black metal, rukavac koga mnogi smatraju slepim crevom metala, ali koji iz godine u godinu potvrđuje da stapanjem s drugim pravcima (čak i nekim van metala) može da održi inventivnost i dubinu. Cobalt, Blut Aus Nord, Amesoeurs i Wolves In The Throne Room su pokazali do kog se stepena razvila svest i eklektika modernih black metalaca.
Za razliku od Gorgorotha, 1349, pa i Marduka, veterani zvuka Immortal, Samael, Absu i Dark Funeral nisu razočarali. Ali, ni tu nije kraj spisku albuma vrednih pomena, jer je on nepotpun bez nemačkih progresivaca Secrets of the Moon, Šveđana Funeral Mist (koji su čak uspeli da interpretiraju Đurđevdan i tako steknu velike simpatije među Zvezdinim navijačima) i ludog britanskog dua Anaal Nathrakh, čijim slušanjem se rizik od Parkinsonove bolesti uvećava za 99%.
Puno imena, da, ali s punim pravom, jer je ovo bila jako dobra godina za blekere.
Za progressive metal je 2009, kao i nekoliko prethodnih godina, bila prilično skromna. Dream Theater su nastavili višegodišnje posrtanje, dok novi Queensrÿche više nostalgično podseća na stare dane i pokazuje koliko su zapravo bili loši prethodnih 15 godina, nego što je dobra ploča per se. Nakon tragične smrti izvrsnog pevača Mike Barkera, Shadow Gallery su se konsolidovali i prezentovali sasvim solidno izdanje, dok je u svojoj nežnijoj inkarnaciji to isto učinio i nepredvidljivi Devin Townsend, pre nego što ove godine bude ponovo počeo da besni.
Međutim, najzanimljivije što prog metal već godinama unazad može da ponudi dolazi iz predela koji se ne uklapaju striktno u podpravac, ali kojima po karakteru tu sigurno jeste mesto. Njih su ovoga puta predstavljali opšteprihvaćeni Mastodon i lucidni Between The Buried and Me.
Čini se da iz sfere dark/gothic metala vekovima ne izlazi neko interesantno ime, već čast mračnjaka brane isključivo matori, provereni bendovi. Tako je bilo i ovoga puta, čak iako je u ovim vodama veliki autoritet Katatonia omanula. Velikoj britanskoj trojci nedostajala je (ponovo) Anathema, ali su My Dying Bride i, naročito, Paradise Lost pokazali da još uvek nisu za staro gvožđe. Tamo ne pripadaju ni neumorni Finci Amorphis, koji od dolaska Tomija Joutsena na mesto vokala doživljavaju preporod, čiji je zenit dostignut prošlogodišnjim ostvarenjem Skyforger.
Preko folk i industrial metala ćemo samo preleteti, jer se i nisu baš proslavili, osim možda vikinga s Farskih Ostrva (!) Týr i finskih ratnika Ensiferum s jedne, i francuskih tehničara Hacride s druge strane. No, kako su novi albumi Švajcaraca Eluveitie (ovoga puta sa električnim gitarama) i progresivnih Izraelaca Orphaned Land već spremni, jasno je da se barem u folk metalu neće ponoviti loša godina.
Na kraju svega red je da se podvuče crta i prethodna godina oceni u skladu s kvalitetom ponude. Sve veća popularnost metala uslovila je generalno bogat izbor, s tim što je u pojedinim podpravcima on bio skučen. Ipak, najvažnije od svega je da njegova oštrica ne tupi i da mu niko iole upućen ne može zameriti na hermetičnosti i konzervativnosti, a da pritom ne zalepi te kategorije samom sebi. Naravno, bilo je povoda za ustaljena subkulturološka žigosanja, velikim delom zbog toga što Manowar još uvek postoje, ali već duže vreme je uočljivo da je broj onih koji dovode do takvih shvatanja u konstantnom padu.
Protekla metalska godina je bila uspešna čak i na ovim prostorima; Draconic, Triumfall, Daggerspawn, Nadimač ili Forever Storm samo su neki od primera da i ovde može da se svira kvalitetno i raznovrsno. Sve to ukazuje na jednu od retkih konstanti u muzičkom svetu – u kakve god strašne vilajete moderne tehnologije odvuku muziku, dobar metal će uvek postojati.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Zgubidan (gost)
| 29.01.2010. 15.50.32
Uh, trebace mi mesec dana da preslusam sve sto sam propustio. Puno hvala za tekst!
-
Nizina (gost)
| 29.01.2010. 17.34.13
Propustidte DeathStars-e koji su definitivno gurnuli svoju muziku u mainstream i jos snimili spot u Beogradu.
-
Kefalo (gost)
| 29.01.2010. 17.42.48
Mislim da bi bilo fer i korektno da društveno angažovane bendove sa zdravim stavovima ne mešamo sa raznoraznim bezveznim metalerosima.Jednostavno, Napalm Death (npr) ne treba stavljati u isti koš sa kojekakvim Dream Theatar-ima...
-
Omladina LDP-a (gost)
| 29.01.2010. 17.58.51
Ne dopada nam se ovaj ton podsmevanja BELOM ŠENGENu jer ima nas koji iskreno živimo u skladu sa tom ideologijom svaki dan.
-
Boban (gost)
| 29.01.2010. 21.04.19
Fantasticno informativan tekst. Hvala!
-
maare (gost)
| 29.01.2010. 22.20.07
očekivano sjajno, skoro si sve rekao vanja, dodajem za avanturiste:
thy catafalque - roka hasa radio
oranssi pazuzu - muukulainen puhuu
shelter red - strike a mortal terror
bats - red in tooth & claw
devil's blood - the time of no time evermore
portal - swarth
aj u zdravlje!
-
Tomislav Žegura (gost)
| 29.01.2010. 23.20.40
odličan text, ovo je pravo tretiranje metala kao ozbiljnog i savremenog muzičkog pravca koji se razvija i koji je sve manje ,srećom kontrolisan od strane muzičke industrije ,ne samo da ne gubi oštricu, o ovakvoj razuđenosti prije 2otak godina ipak nismo ni mogli sanjati....
-
Anoniman (gost)
| 30.01.2010. 09.49.52
Paradise Lost i Amorphis - najveca iznenadjenja. Dobar tekst.
-
Leka (gost)
| 30.01.2010. 10.22.28
@ Kefalo
Aj reci Barneyu to u lice, bas da vidim sta ce da ti odgovori.
-
zoccman (gost)
| 30.01.2010. 16.08.31
Dobar tekst. Dodajem:
Bergraven - Till Makabert Vasen
Gorod - Process of a New Decline
Portal - Swarth
Shining - VI: Klagopsalmer
-
Nik (gost)
| 30.01.2010. 22.10.21
Zaista veoma dobar prikaz. Mozda su mogli da se jos pomenu i Freak Kitchen i Diablo Swing Orchestra, ali, dobro, pravo je autora da smatra da ovi albumi to ne zasluzuju, posto ne verujem da ih je propustio.
-
Sloba (gost)
| 31.01.2010. 00.16.07
Odlican tekst, drago mi je sto je odato priznanje Black i Sludge & Post sceni kao trenutno najkreativnijim ograncima pravca.
Jeste da su mozda izostavljeni Portal i slicni UG biseri (Impetuous Ritual, anyone?) ali sva bitnija imena su tu. I The Devil's Blood, iako sjajan bend, nije metal ;)
-
metalforever (gost)
| 31.01.2010. 18.10.09
Ok jedno je sigurno hm traje i trajace ali su okusi razliciti pogledajte top 10 metal albuma na sleaze roxx.com
-
Dušan (gost)
| 31.01.2010. 18.33.15
Sve što je Sloba rekao + nesme se izostaviti najveća metal senzacija 2009e Cobalt - Gin. :)
-
Kefalo (gost)
| 31.01.2010. 19.15.57
Leko,nisam te najbolje razumeo.
-
@sloba (gost)
| 02.02.2010. 02.09.04
u pravu si, tehnički gledano, tdb nije metal, ali ima opipljivih dodirnih tačaka sa istim (watain, right?), dovoljno da bude prihvaćen kao metal u širem smislu te reči.
ne znam kako sam propustio cobalt - gin, ali dobro, dešava se. verovatno sam mislio da je bio pomenut u tekstu.
impetuous ritual me nažalost nije zagolicao kao teitanblood - seven chalices.
-
Sloba (gost)
| 02.02.2010. 16.08.10
Okej, razumljivo da The Devil's Blood sa ideoloske strane moze biti svrstan u BM, ali tom logikom onda mozemo tu uvrstiti i bendove iz sezdesetih Coven i Black Widow koji su istog zvuka kao TDB ;) mada bend jeste vrhunski, to je ono sto je najbitnije i tu bih stao. :)
Teitanblood isto super, religious war BM.
-
Nikola (gost)
| 07.03.2010. 11.27.19
cobalt jeste pomenut. :) sjajan album.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.