A, kako su vaši?

Originalni naziv: Everybody's Fine
Scenario: Kirk Jones (prema scenariju Massima De Rite i Giuseppea Tornatorea)
Uloge: Rober De Niro, Drew Barrymore, Kate Beckinsale, Sam Rockwell
Žanr: drama
Trajanje: 99 min
Proizvodnja: SAD, Italija, 2009.

Rimejk filma Stanno Tutti Bene sa Marcellom Mastroiannijem u glavnoj ulozi, holivudski je prvenac Kirka Jonesa (poznat po hitu prepodnevnih dečijih TV termina Nanny McPhee). Frank Goode (Robert De Niro) je penzionisani proizvođač obloga za telefonske žice, koji se, otkad mu je žena umrla, ne može baš pohvaliti uspešnom komunikacijom sa svojom odraslom i osamostaljenom decom.

Kada mu oni otkažu posetu koju je skupo i brižljivo pripremao, on kreće na put preko pola američkog kontinenta ne bi li ih video i malo popričao sa njima. Putovanje otkriva brojne napričane mu prevare i laži nastale iz najbolje namere, te Frank i njegova deca nakon ovih suočavanja pokušavaju da izgrade svoje odnose ispočetka.

Iako je plemenito zamišljen, filmu nešto sve vreme jedostavno fali: to što nas emocionalno ne dotiče koliko bi trebalo. Otkrivanje porodičnih tajni i laži nam je uglavnom nacrtano; na primer ogromna minimalistička vila u kojoj živi Amy (Kate Beckinsale) nam momentalno sugeriše da joj se porodični život raspada.

Stalno insistiranje na pasažnim scenama sa telefonskim žicama kao simbolom ne-znam-kakve komunikacije je isto malo patetično i prebanalno, ali ako smo dobronamerni može da se proguta.

Kirku Jonesu doduše povremeno uspeva da izdvoji par suptilnih detalja koji otkrivaju porodične laži, poput minijaturnog pojavljivanja Katherine Moenig, glumice poistovećene sa svojom ulogom ženskarošice Shane iz serije The L Word, u ulozi Rosiene „prijateljice“ Jilly, gde upravo ta referenca sugeriše šta Rosie (Drew Barrymore) krije od tate – da živi sa ženom.

Glumački, film u potpunosti nosi Robert De Niro, koji svoj lik gradi na sitnicama, malim glumačkim postupcima, stvarajući svedenu, ali simpatičnu rolu. Pored njega svoj prostor najbolje je iskoristila Drew Barrymore, koja prosto blista i kao takva se postavlja kao dobra vila familije.

Ostatak ekipe je nekako hladno prihvatio svoje zadatke, pa mahom zbog toga što skoro niko od njih ne deluje preterano zainteresovano, ne može se baš reći da je Svi su dobro ono što je pre svega trebao da bude – dirljiv film.

Ipak, uprkos tome što je predvidljiv i pomalo površan, Svi su dobro nije neprijatan za gledanje. Tako smo na kraju svi sasvim u redu – čak je i ovaj film u redu, ali ne mnogo više od toga.