So you wanna be a rock n’ roll star?

Za ovdašnje uslove, ovaj film ima neobičnu temu -  prati Vanju dok uči da svira bubnjeve, kao i bend Writers of Fiction, koji su tom prilikom okupili prijatelji preko specijalno organizovane audicije. I pre nego što će sesti na bubnjarsku stolicu, Vanja je zakazala koncert, 10 meseci unapred, i tako sebe stavila u glavnu ulogu svog filma.

„Ne mogu da zamislim da snimam kadar u kome neko sedi i priča. To me ne interesuje, zanimljiva mi je dokumentarna forma koja je vrlo slična igranom filmu“, kaže Vanja o filmu.

Oko sebe je okupila grupu profesionalnih muzičara: pevačicu Ivanu Smolović iz bendova Intruder i IKA, gitaristu Autoparka, Nikolu Berčeka, Aleksandra Šišića, koji je svirao bas u Kristalima, Ventolinu i nedavno nastupao sa Lulom Mea, i Ivana Pavlovića, gitaristu benda Shiroko, koji u filmu svira klavijature; i nekoliko manje iskusnih muzičara: gitariste Miloša Popovića i Ivana Puzovića, kao i violinistkinju Mariju Jovanović, kojoj je ovo prvi put da svira u pop bendu.

Writers of Fiction o Decembrists: U Srbiji pogotovu, ali čak ni u svetu, The Decemberists nisu oličenje popularnog benda. Pitanje je da li su i članovi Writers of Fiction bili upoznati sa njima. Vanja: Nije mogao da to bude neki drugi bend. To nije moj omiljeni bend, to nije na mojoj listi top 20 bendova. Nego mi je pesma I was Meant for the Stage bila inspiracija. Moj razlog je potpuno filmski, Ivanin je potpuno muzički. Aleksandar: Nisam ranije slušao Decemberist, par pesama sam slučajno znao. Zbog toga mi je malo žao, jer mi se bend izuzetno svideo, pa sam se pitao, kako je moguće da ih ranije nisam čuo. Odličan bend. Nikola: Znao sam za njihove dve pesme, Engine Driver i... zaboravio sam naslov druge. To je nekako setna i fina muzika koju mogu da sviraju i starci. Marija: Za Decemberists sam čula i pre, ali nisam bila fan u pravom smislu. Recimo da sam ih zavolela kad smo poceli da sviramo njihovu muziku.

Portlandski folk bend sa literarnim pretenzijama je poslužio kao glavna inspiracija: „Pre nekoliko godina, Ivana i ja provodile smo mnogo vremena slušajući brdo neke muzike, kao što su The Decemberists. Pisala sam scenario za ispit o dokumentarnom filmu za četvrtu godinu i ništa mi nije padalo na pamet. A ona je sve vreme pevala te pesme po kući i onda su se stvari poklopile, jer ona je mislila 'volela bih da pevam u tribute bendu Decemeberistsa', a ja sam htela da imam bend. Pa kao 'ajde da pravimo bend i 'ajde da pravimo film. I 'ajde da sviramo pesmu I Was Meant for the Stage. Meni je to bilo mnogo smešno, da sviram tu pesmu kao početnik. Neki misle da je naslov Zvezda je rođena stvarno o meni, a to je ironična referenca na mjuzikl sa Judy Garland.“

Početničke muke

Pored članova benda, njihovih proba i muka sa bubnjarem, važnu ulogu „učitelja“ ima jedan od najboljih ovdašnjih bubnjara, Nemanja Aćimović (Jarboli, Lira Vega, Sila).

„Nemanja je glumac, on to ima u sebi. Vidi se da on to može, kao lik on se ponaša dosledno od početka do kraja filma. Iako su mnogi pitali da li su njemu replike napisane“, kaže Vanja.

Od učenja kako da brojiš i da percipiraš ritam oko sebe, do motivisanja tipičnog za sportske trenere, Nemanja po sopstvenom priznanju nije radio ništa izrežirano, već je držao čas kao što bi uradio sa bilo kim. „Objašnjavanje kako da se svira bubanj sa stavljanjem stvari u kontekst života je prosto moj stil. Pronađem nekakav primer i onda pokušavam da objasnim da se možemo ugledati na njega“, kaže on.

Vanju je bilo sramota što ništa ne zna, a njene kolege iz benda nisu mogle da veruju da učestvuju u snimanju filma u kome sve zavisi od bubnjara potpunog amatera. U početku to niko nije ni znao, kao što nisu znali ni da je snimanje filma razlog njihovog okupljanja. Violinistkinja Marija Jovanović nije ni znala da se film snima, a audiciju je prošla kao jedina osoba koja je došla sa violinom.

Basista Aleksandar Šišić se priseća svog iskustva ulaska u bend: „Ivana, koju sam tada jako malo poznavao, jedne večeri na Povetarcu mi je objasnila da se radi o stvaranju jednog tribute benda za potrebe nekog diplomskog filma. Nisam tada razumeo da će se svirati pesme samo jedne grupe, ali me privukla ta ideja. Na audiciju sam otišao siguran da ću proći, bez ikakve protekcije. Mada sam pred samu audiciju već mislio da se neko poigrava sa nama, delovalo je to prilično čudno”.

Tek na prvoj probi, članovi benda su shvatili u kakvu avanturu su se upustili. U jednom kadru, Nemanja objašnjava Vanji da je moguće da će doživeti neuspeh. “Nisam hteo da je demotivišem, mislim da ne treba odustajati, upornost je važna. Tako je ona stigla do cilja i to bolje nego što sam očekivao”.

Učenje kroz pokušaje i greške, nije uvek bilo zanimljivo članovima benda, i uz pretnje da će otići iz benda, Vanja kaže da je imala podršku Aleksandra Šišića, koji se “baš trudio oko mene, iako deluje iz filma da smo mi nekakvi 'neprijatelji'. Rekao mi je da se njemu dopala ideja da neko hoće da ostvari taj san. On se trudio da mi pomogne, to je jako nesebično, to ne možeš da očekuješ na svakom koraku“, kaže Vanja.

Writers of Fiction

Tribute bendovi iz snova: Vanja Kovačević je nastavila da svira bubnjeve i trenutno traži novi bend. Tokom filma, Ivana Smolović je upoznala ljude (Mariju i Miloša) koji će joj se pridružiti u bendu IKA. Ali ni novi tribute bendovi nisu isključeni. Iako ne može da nađe dovoljno ljudi za to, Nikola Berček bi najradije pravio tribute bend za The Clash, a Ivana za Iron and Wine i The National.

The Decemberists su bend koji eksperimentiše sa različitim instrumentima i stvara dugačke, pretežno narativne pesme u kojima se pojavljuju ličnosti izmišljenih istorija, pomalo bizarni i literarni karakteri. Iako Writers of Fiction ne obrađuju njihove pesme na klasičan način, Ivana Smolović je insistirala da se tekstovi ne menjaju, a bilo je neophodno dobiti dozvolu benda za korišćenje muzike. O mukama da dođe do benda, Vanja priča:

„Bio je pakao doći do njih, dopisivala sam se sa nekom menadžerkom, koja je mislila da sam luda, pa me je kulirala sve vreme. Tražila sam u stvari Skype intervju, nisam ni mislila da će nam dozvoliti da se sretnemo sa njima. Onda sam ja odlučila da pišem svima, bukvalno sam pisala svim ljudima koje sam našla na njihovom sajtu, za koje sam našla da bilo šta rade za njih. Onda mi je ona odgovorila, jer je videla da sam iskontaktirala ceo tim. Dozvolila mi je pola sata vremena posle koncerta u Berlinu“.

Ivanin omiljeni momenat snimanja filma je bio trenutak kad je na kratko sa Colinom Meloyem, frontmenom benda delila pozornicu, a kaže da kad su im ispričali o bendu i filmu, članovi grupe Decemberists su bili zbunjeni. „Verovatno su pomislili da ove dve nisu normalne“, kaže ona. Vanjin utisak je da ih je mesto odakle njih dve dolaze najviše iznenadilo, a film će bend pogledati pre nego što bude prikazan na nekom od festivala u Americi.

Kakofonična smesa

Drama koja predstavlja početničko neznanje i period približavanja koncerta diktira tempo, a spontanost pruža dovoljno komičnih momenata. U jednom trenutku stvari su morale da profunkcionišu, neverovatno iskustvo međusobnog nalaženja, Nikoli Berčeku je najupečatljivije iskustvo: „Svirali smo mesecima istu kakofoničnu smesu, a na kraju je svako pronašao svoje mesto. Iz potpunog haosa, desila se muzika koju smo ostvarili na principu čiste i iste one slučajnosti kao kada me je Vanja pozvala i pitala da li možda znam neki dobar prostor gde bi mogao da se snimi jedan fenomenalni dokumentarni muzički film“.

Ne samo interesantan ljubiteljima muzike, Vanja je bila iznenađena činjenicom da je jedan od profesora na beogradskoj Akademiji puštao film svojim studentima kao primer „Bazenovih realističnih teorija“.

Za nju je to ipak stvar adrenalina, jer posle završne scene filma, tj. koncerta koji je održan krajem 2007, nije mogla da spava dva dana. Film zatvara pesma I Was Meant for the Stage, stihovi Colina Meloya o tome kako je rođen za pozornicu, kulise, uzvike iz publike, bez obzira na strahove roditelja da od toga nikad neće moći da živi, zatvaraju krug o tome kako sve to ipak ima nekog materijalno neopipljivog, ali duboko emotivnog smisla.

Zvezda je rođena je film o strasti prema muzici, upornosti, mukama učenja, ali pre svega o tome kako prijateljstvo nastaje kroz muziku, što je bila rediteljkina namera. „Moj prijatelj iz Slovačke koji pravi dokumentarce je posle gledanja filma rekao, ovaj film je o prijateljstvu i ti imaš divne prijatelje“, završava svoju priču Vanja.

Writers of Fiction na MySpaceu