Američke folk-rockere na trećem izdanju s vizuelne strane inspiriše Tarkovsky, dok muzičku građu crpe iz perioda u kojem je Rus bio najplodonosniji
Nakon značajne promene koja je usledila između prva dva izdanja, kada su lo-fi psihodeliju zamenili delikatnom melanholijom satkanom od vokalnih harmonija, Tim Smith i njegovi trubaduri iz teksaškog Dentona rešili su da zadrže tmuran senzibilitet, okrećući se u potpunosti prirodi i još dublje prodirući u svet nostalgičnog folk-rocka.
Međutim, dok je The Trials of Van Occupanther kroz skladni balans palete uzora od King Crimsona i Fleetwood Maca do Radioheada i vrhovnih mentora Grandaddy odisao promišljenošću i bujnošću, njegov naslednik ne odmiče dalje od pukog izazivanja ogoljene emocije preko jednostavnih melodija, nekonvencionalnih instrumenata i preproduciranih višeglasja.
I to sve ne bi bilo nimalo problematično da nije izvedeno toliko predvidiljvo i ravno, sa strukturom pesama pored koje i android-paranoid Marvin deluje kao party animal. Naravno, uvek je šteta kada neki album koji je imao potencijala da bude baš dobar zvuči kao sirena za prekid vazdušne opasnosti, ali ako se uzme u obzir raskorak između zamisli i realizacije u ovom slučaju, ta konstantacija dodatno dobija na težini.
Jer, The Courage of Others poseduje izuzetne momente, koji su ga uz malo više truda i spretnosti mogli načiniti posebnim, barem u meri u kojoj su to bili njegov prethodnik ili pretprošlogodišnje debitovanje klinaca iz, uslovno rečeno, slične sfere, Fleet Foxes. Numere Winter Dies (sa iskrama energije u solaži) ili Rulers, Ruling All Things otkrivaju markantne refrene koji savršeno odgovaraju setnom ambijentu, ali i one pate od repetitivnih sklopova koji dominiraju čitavim tokom i ne dozvoljavaju dobrim idejama i dopadljivim melodijama da se izbave iz mora monotonije. Čak se i Smithov vokal uklapa u opštu letargiju, retko kada izlazeći iz skučenog opsega.
Uprkos najavama da će uslediti još jedan zaokret u pristupu, ovoga puta na temeljima britanskog prog-folka 70-ih, Midlake eco-friendly albumom koji je u pojedinim trenucima bliži Simonu & Garfankelu nego, recimo, Fairport Conventionu, odlaze korak unazad u sazvučjima u kojima su se već oprobali.
Iako nije bilo za očekivati da će se nakon slušanja trećeg izdanja američke petorke neko osećati kao da je premijerno odgledao Dežurne krivce, prilično je poražavajuće saznanje da je jedino iznenađenje na njemu to što uopšte nema iznenađenja.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
tozzinjo (gost)
| 20.04.2010. 23.15.04
sve da i progutam prog-folk (a sta je onda tom analogijom: retro folk?), opet imam potrebu da ljubazno zamolim nekog da mi objasni - kakav je to eco friendly album, ali bez guglanja. hvala unaprijed na odgovoru..
-
Prog folk (gost)
| 21.04.2010. 07.20.42
http://www.progarchives.com/subgenre.asp?style=6
A za eco friendly neka ti objasni neko drugi, ja nisam slusao ovo.
-
M (gost)
| 21.04.2010. 08.42.51
Veliko razocarenje. Btw i mene isto zanima ovaj eco friendly momenat.
-
tozzinjo (gost)
| 21.04.2010. 22.34.41
ama, rekoh bez guglanja. svojim rijecima :)))
inace, hvala na linku. da nije linka nikad ne bih saznao da postoje tako stupidna imena za zanrove poput "Indo-Prog/Raga Rock " ili "RIO/AVANT-PROG" (aka rock in oposition / avant prog"...
nekim ljudima je bas dosadno pa smisljaju nova imena za zanrove. zamisli, sretnes nekog i on ti akze da ima novi bend, ti ga pitas sta sviraju a on onako ponosno kaze "pa indo prog raga rock, jebo te"
zemljo otvori se...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.